arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

„Понори зла“ у стрип роману

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа „Понори зла“ о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа "Понори зла" о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.
Стрип „Понори зла“ Фото: СРНА

Аутор је на 205 страна, кроз 1.050 фотографија, преко измишљених ликова говорио о историјским, истинитим и стварним догађајима.

„Стрип описује догађаје и успоставу усташке НДХ-а на овим просторима и прве злочине на њима. Прича прати и јунски устанак против НДХ-а власти 1941. године и након тога описује догађаје који су били трагични по српско становништво Херцеговине, братоубилачки грађански рат који је располутио редове устаника на ројалисте и револуционаре комунисте“, истакао је Братић синоћ на промоцији.

Он наглашава да сам наслов „Понори зла“ асоцира на херцеговачке јаме које су познате по злу, јер је у њих бачено на десетине хиљада невине дјеце, жена и мушкараца.

„Ову причу сам дуго носио у себи, а од живих свједока сам слушао, читао и емотивно доживљавао трагедије људи и породица. Tе приче се разликују суштински много од онога што смо учили у школи, а ја сам желио да из објективног сагледавања трагична дешавања ставим у овај историјски стрип“, појаснио је Братић.

Он истиче да је од малих ногу волио да чита стрипове и да се веома рано опробао у овом стваралаштву због чега се, каже, и родила идеја да овако једну историјску причу преточи на веома занимљив начин.

Овај самоуики стрип аутор каже да му је ово шести стрип албум и да су сви углавном имали историјску подлогу.
 У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа "Понори зла" о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.
Историчар Милан Никчевић је на промоцији стрипа истакао да је ово један необичан и занимљив начин да се прикаже српска историја и показује да је она препуна тема, спремна за 21. вијек.

„Те тешке теме треба представљати на један нови начин, баш овако како је урадио Братић. Средњошколци који су читали овај роман кажу да нема величања ниједног лика, војске ни идеје. Дакле, сазрело је вријеме да једна нова генерација на један нови начин погледа оне теме које дирају у најинтимнија осјећања српског народа какав је Други свјетски рат који је оставио несагледиве посљедице које ми морамо да лијечимо, а нисам сигуран да то чинимо на прави начин“, рекао је Никчевић.

Он каже да се Братић у стрип роману успио дотаћи свих оних тачака који су остали у колективној свијести српског народа – Корићке јаме и Пребиловаца и других стратишта.

Стрип умјетник и један од синоћњих проморета Горан Лојпур каже да у стрипу „Понори зла“ не види ни вријеме ни мјесто догађаја, ни главне ни споредне ликове, већ само људско зло које највише метастазира у вријеме ратних сукоба.

На промоцији су говорили и новинар Ратомир Мијановић и пјесник Новица Tелебак Tени.

Стрип је до сада промовисан у Невесињу, Гацку и Билећи.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„Понори зла“: Издат стрип о страдању Срба у Другом светском рату

Стрип роман „Понори зла“ о страдањима у Херцеговини

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​