Покољи 1942. године – егземплар геноцида

Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, jер су у њему убиjени сви без селекциjе, и иза њега стоjи држава, а не поjединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић.

Он jе нагласио да jе сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двиjе сатниjе Друге тjелесне боjне поглавника НДХ Анте Павелића, коjа jе била његова лична гарда.

„Да jе евидентно риjеч о геноциду и да jе план за извршење злочина припреман у таjности, говори и податак да чак ни велики жупан тадашње жупе Лука и Сана – Владислав Витез Алеман ниjе био упознат о припремама“, рекао jе Бабић Срни.

Он jе додао да jе план покоља, приjе кога су чак потровани пси у наведеним селима – да не би наjавили долазак усташа, разрадио стожерник за Хрватску краjину Виктор Гутић заjедно са фратром Николом Билогривићем, док се по монструозности злочина истакао злогласни фра Филиповић.

„Филиповићев злочин Католичка црква упорно оспорава, написане су чак и књиге у његову одбрану иако постоjе званични усташки документи коjи то доказуjу“, рекао jе Бабић.

Бабић, коjи jе своj новинарски виjек провео прикупљаjући грађу и истражуjући оваj злочин, тврди да егзактан броj убиjених вjероватно никада неће бити утврђен, али да jе убиjено више од 2 300 људи.

Према његовим риjечима, италиjански писац Ђани Николо Ривели наводи цифру од 2 730 људи, хрватски публициста Радован Стипетић 2 700, док фратар Јозо Маркушић говори о броjу од 4 000 убиjених.

„У самоj шарговачкоj школи убиjено jе 52 дjеце, а 90 дjеце школског узраста убиjено jе код куће, док jе у три села убиjено 550 дjеце – од новорођенчета до 14 година. Из ових села преживjело jе 16 Срба коjи су били у заробљеништву у Њемачкоj“, навео jе Бабић.

Он jе подсjетио да jе два дана приjе покоља у Дракулићу извршен покољ у оближњем селу Пискавица, а пет дана након тога и покољ у селу Милаковићима.

„Нажалост, данас се много игра риjечjу – `геноцид`, а да многи и не знаjу шта та риjеч значи“, рекао jе Бабић.

Свjедок злочина у Дракулићу Слободан Брковић у вриjеме напада имао jе десет година, а чудом jе преживио тешко рањавање коjе jе баjонетом починио усташки воjник. Он каже да jе из његове уже родбине убиjено седам чланова, а кад jе покушао побjећи – неколико пута прободен jе у сниjегу.

„Лежао сам у сниjегу, а усташа ми jе пришао вичући да ли да ме избоде или убиjе ударцем. Подигао сам се, а он ме jе пробадао толико пута да ми jе отворио утробу. Мислећи да ме убио, отишао jе, а када су усташе напустиле село, jа сам отворене утробе отишао у кућу, гдjе сам два дана лежао“, рекао jе Брковић, кога су након покоља пронашле комшиjе Хрвати.

Брковића су након тога лиjечили у болници 11 мjесеци, а његове ране су необjашњив медицински феномен, jер су њихови ожиљци остали на његовом стомаку и данас се често отвараjу.

Православни парох из Дракулића Срђан Рољић каже да jе тек 23 године након извршеног геноцида у овим селима подигнут први споменик, док jе први парастос жртвама одржан 1991. године.

„Идеjа епископа била jе да спомен-храм, коjи се почео градити 1989. године, буде као у Јерусалиму, буде храм у коjем ће бити мошти светих новомученика бањалучких“, рекао jе Рољић, додаjући да мошти страдалих треба прениjети у крипту коjа се налази у храму.

Према његовим риjечима, сваке године недjеља пред 7. фебруар jе као васкршња недjеља, jер се тада служи литургиjа у спомен дракулићким мученицима.

„Мученици из Дракулића ће кад-тад да доживе своj васкрс и буду уписани у диптихе светих и да се њихове мошти налазе на оном мjесту гдjе се сабирамо сваке године“, рекао jе Рољић.

Ове године на сам дан страдања први пут ће у школи у Шарговцу бити освештан споменик страдалим ученицима те школе.

Припремио: Немања НАГРАДИЋ

Извор: