arrow up

Подијелите вијест:

Поглед из Хрватске – како је усташа добио улицу у Београду

Иста улица је одузета Стјепану Филиповићу, Хрвату који је као партизан погубљен у Србији, а његова славна фотографија на којој уочи вешања стоји уздигнутих руку налази се у седишту УН

Емил Першка

Загреб – Локалне власти у још једном граду одлучиле су да преименују улицу названу по партизану и народном хероју, која ће се убудуће звати именом и презименом некадашњег званичника Независне Државе Хрватске, пише загребачки Јутарњи лист и додаје да ништа не би било толико чудно да се све то не догађа – у Београду.

Под насловом „Усташа има улицу у Београду” загребачки дневник наводи да је „недавно службено објављено да је некадашња Улица Стевана (Стјепана) Филиповића променила назив у Улица Емила Першке и да се у образложењу одлуке наводи да је „Першка био професионалац, звезда југословенског фудбала и први играч који је одиграо 10 утакмица за национални тим у првој деценији некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”.

Јутарњи лист међутим додаје да се, када је већ одлучено да Першка добије улицу, открило да је он био и хрватски националиста који је од успостављања НДХ до краја рата радио у полицији.

Одлуком београдских власти, како додаје загребачки дневник, улица је одузета Стјепану Филиповићу, Хрвату који је као партизански командант, погубљен у Србији, а његова славна фотографија на којој стоји уздигнутих руку налази се у седишту УН, док је његов споменик у Хрватској, дигнут у ваздух.

За разлику од Филиповића, који је био Хрват и југословенски оријентисани комуниста, Першка је по националности Словак, али политички, жестоки Хрват, пише Јутарњи лист додајући да га то ипак није спречавало да између 1920. и 1928. игра за репрезентацију Краљевине СХС, за коју је наступао на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928.

Наводећи податке из његове биографије, загребачки дневник додаје да хрватски десничари славе Емила Першку због начина како је наводно скончао. Тврди се да није побегао пред партизанима него их је с оружјем дочекао у својој кући на Звезди, и тада је убијен. Само, колико је познато, не постоје сведоци ни материјални докази који потврђу ту причу, пише Јутарњи лист, преноси Бета.

Подсетимо, пажњу јавности на овај случај скренуо је читалац „Политике” чије је писмо објављено у рубрици „Међу нама”.

Извор: ПОЛИТИКА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​