Планирали убити 12 хиљада СС војника: Зашто је пропала јеврејска освета над нацистима?

Ни јеврејски осветник Јосип Хаматз ни амерички војни извјештај не могу објаснити зашто nürnberška операција тровања није проузрочила смрт СС војника и часника

Седамдесет година од најјачег покушаја Јевреја који су преживјели холокауст да се освете нацистима, њихов вођа жали за само једном ствари – његове осветничке операције нису заправо убиле ни једног нациста, пише Guardian.

Јосип Харматз један је од неколико преживјелих јеврејских „осветника“ који су провели операцију масовног тровања бивших војника СС-а у америчком заробљеничком логору 1946. године. У тој је операцији отровано око 2200 Нијемаца, али службено није потврђена ниједна смрт. Недавно откривени амерички војни извјештај који је завршио у рукама Associated Pressa открио је да су се Јевреји – осветници користили големим количинама арсена које су могле убити на десетке хиљада људи.

Међутим, ипак је таква порука освете одјекнула диљем свијета, а поготово за вријеме стварања нове државе Израела 1948. године. „Нисмо се хтјели вратити у Палестину, а да ништа нисмо учинили“, рекао је Харматз у свом стану у сјеверном дијелу Тел Авива. Изгубио је већину своје породице и родбине у холокаусту.

Унаточ великој жељи за осветом након Другога свјетског рата, већина преживјелих није имала снаге ни воље озбиљно се посветити некаквом начину освете. Група од педесетак људи, младића и дјевојака – бораца из покрета отпора, није могла сједити прекрижених руку те пустити да криминалне радње прођу некажњено.

„Задатак је био једноставан – убити Нијемце“, рекао је Харматз.

Колико Нијемаца?

„Колико их год можемо убити, што више“, брзо је одговорио.

Прву идеју коју је описао Харматз смислио је борац покрета отпора и пјесник Абба Ковнер – тровање водоводне мреже града Nürnberga.

Међутим, ипак је постојао здрав разум те су неки осветници сматрали да ће умријети превише невиних Нијемаца те ће се тако уништити сва потпора свијета за државу Израел. Када је Ковнер запловио према Еуропи с отровом, привукао је позорност британских надлежних служби те је морао бацити отров у море.

Убрзо се почело размишљати о плану Б, ограниченој операцији која је циљала на најгоре нацистичке извршитеље током Другога свјетског рата. Чланови наведене групе у тајности су почели радити у пекари која је снадбјевала заробљенички логор Сталаг 13 у Lsngwasseru близу Nürnberga. Дана 13. априла 1946. године, користећи се отровом Ковнерових сурадника, три су члана групе два сата премазивала хљеб арсеном. Циљ је био убити 12.000 СС војника, а Харматз је водио операцију изван пекаре.

„Ова се грозна трагедија требала заборавити, а ако не казните криминалце за почињена дјела, криминал ће се и даље ширити“, објаснила је Дина Порат, главна историчарка у израелском меморијалном центру Yad Vashem који ће објавити књигу о „осветницима“.

Власти у Nürnbergu због њемачких закона послије су истражиле случај око Харматза и Леипке Дистал, који су у тајности радили у пекари мјесецима. Детаље су објавили у документарном филму 1999. године. Истрага је закључена, а иако је постојао мотив покушаја убиства, тужба никада није поднесена због „изванредних прилика“.

Према некада тајном документу америчке протуобавјештајне службе, количина арсена која је употријебљена требала је проузроковати велик број мртвих. У меморандуму из 1947. године, који је означен као „повјерљив“, истражитељи су написали да су у пекари пронађене три боце с врућом водом те торба у којој су се налазиле још четири боце. Током анализе садржаја откривено је да је у боцама била количина арсена помијешаног с љепилом и водом довољна за смрт око 60 000 људи.

У другом повјерљивом документу, кемичар који је позван да помогне у истрази написао је да је пронађено 10 килограма чистог арсена. Лабораторијски истражитељи изјавили су да је арсен пронађен на дну, врху те на бочним странама круха, а доктори из логора изјавили су да су СС-овци показали симптоме као да имају колеру, уз повраћање, прољев и осип. У извјештају је написано да је највећа количина арсена била 0.2 грама, а то је смртоносна количина за човјека – 0.1 до 0.3 грама.

Ни данас, 2016. године, није јасно зашто отров није убио нацисте. У службеној теорији стоји да су због журбе осветника слојеви хљеба били премазани претанко, а у другим теоријама стоји да су нацисти одмах осјетили да нешто не ваља с хљебом те га нитко није хтио јести.

Након напада, Харматз, Дистал и остали су морали хитно побјећи. На граници с Чехословачком сусрели су се с Yehudom Maimonom, преживјелим логорашем из Auschwitza који је изгубио родитеље у логору. Он их је прокријумчарио на сигурно те су ускоро завршили у Палестини.

Из старачког дома изван Тел Авива, 92-годишњи Маимон гледа са задовољством на свој задатак освете.

„Било је јако важно створити овакву групу. Ако сам због нечега поносан, то је засигурно то што сам био члан групе“, рекао је. „Не бих си могао опростити да сам се након рата само вратио својој свакодневној рутини без размишљања о томе да узвратим Нијемцима за све зло што су учинили. Било би грозно да се тим животињама није одговорило“, изјавио је Маимон.

Извор: Večernji.hr

Везане вијести:

Милован Балабан: За Ватикан нису исто Аушвиц и Јасеновац …

Папа обишао Аушвиц, разговарао са преживјелима | Јадовно …

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц …

Пољска: Затвор за називање Аушвица „пољским“ логором смрти …