Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике.
ENGLISH
Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци.
Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке.
Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење.
Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр. у Јерусалиму, Берлину или Вашингтону.
Рјешење у стилу „Стакло – камен – алуминијум – коцка – пирамида“ – представљало би увреду српским страдалницима, жртвама Покоља и њиховим потомцима, потпуно непримјерено српском духу и бићу.
Изражавамо бојазан да ће несумњиво значајан утјецај на одлуку о одабиру пројекта будућег Меморијала имати иностране организације које се поред осталог баве и меморијализацијом Холокауста а које своје обрасце на ту тему посљедњих неколико година, интензивно реализују преко кључних институција у Србији и Српској којима је повјерена компетенција за бригу о сјећању на жртву.
Које су то институције у иностранству, Србији и Српској, не треба посебно набрајати јер је то онима који разумију важност сјећања на жртву и важност превенције Геноцида, веома добро познато.
Рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике.
Тај Меморијал небоземне љепоте, први који је подигнут жртвама Покоља, злочина Геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, добио је неподијељену подршку организација потомака жртава у Србији, Српској и српској дијаспори а свједочимо и све већем броју посјетилаца који одлазе на то свето мјесто.
Душан Ј. Басташић
Удружење Јадовно 1941. Бања Лука