БАЊАЛУКА, 2. АПРИЛА – Од тренутка достављања информације Тужилаштву БиХ гдје се налазе гробнице српских жртава, па до момента издавања наредбе за ексхумацију, прође од три до 12 мјесеци, а док је тај посао радила канцеларија за тражење несталих Републике Српске /РС/ овакви случајеви су се рјешавали за 10 дана, наводи се у информацији коју је предсједник РС Милорад Додик упутио Народној скупштини и Влади РС. О информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих, коју је предсједник Додик упутио Народној скупштини и Влади РС, биће расправљано на посебној сједници парламента РС, прије него што посланици одлуче о расписива­њу референдума на коме би се грађани РС изјаснили да

За српску заједницу у Хрватској посебно су важне двије ствари: слободно изјашњавање националне припадности у градским срединама, у којима се увелике одвија процес асимилације, и што већи одазив на подручјима од посебне државне скрби, која су изразито депопулирајућа Попис становништва из ове године показат ће настављају ли се у Хрватској трендови из 2001, када је порастао удјел Хрвата у укупном броју становника, као и број становника римокатоличке вјере којима је хрватски материњи језик, док је смањен удјел националних мањина. Према том попису, Хрватска је имала 89,6 посто Хрвата, што је 14,8 посто више него 1991, а удјел националних мањина смањен је са 14,91 на 7,5 посто, од чега је удио

Када jе за jедне саборске расправе Дамир Каjин рекао да jе у околици Бjеловара, коjи jе био изван зоне ратних дjеловања, у терористичким чиновима срушено наjмање 600 српских кућа, коjе се ни данас не обнављаjу, ХДЗ-овци су се смиjали, а Бjеловарка Кармела Цапарин отворено му jе реплицирала да ништа од тога ниjе точно Иако jе саборска препирка брзо заборављена, памтит ће jе жртве споменутог терора, jер jе ИДС-ов заступник jедан од риjетких коjи их се сjетио. Броjке све говоре: рат jе у Бjеловару и околици дочекало око 15.000 Срба, а данас се припадницима те мањине изjашњава тек њих 3.000. Мине за бившега колегу Обитељ Јовице Бркића стољећима живи у бjеловарском

Васкршња бомбардовања 1941./1944./1999. Васкршњи народни државотворни антифашистички сабор Позивамо све грађане да присуствују 6. априла на Тргу републике у Београду у 18 часова, јавној спомен манифестацији “Васкршња бомбардовања 1941-1944-1999”. Придружите нам се да се подсетимо бомбардовања немачких нациста 6. априла 1941.; бомбардовања такозваних (Титових) “савезника” на Васкрс 1944. и НАТО бомбардовања пре 12 година. Покажимо свету антифашистичко слободољубиво лице српске престонице и словенског рода. Не заборавимо невине, цивилне жртве нашег рода пострадале од агресора. Рецимо сви заједно НЕ НАТО пакту! Скупу ће присуствовати удружења која су подржала кампању “Не ЕУ, за државни савез Србије и Русије”. Очекујемо 6. априла у Београду и госте из братске Русије. Порука сабора је да

ПРИЈЕДОР, 31. МАРТА – Бањалучка канцеларија УНХЦР-а позвала је данас бивше носиоце станарских права из Хрватске, који бораве на територији БиХ, да се што прије испуне анкету о положају и потребама и да не чекају посљедњи дан. “До данас се у цијелој БиХ пријавило 310 породица носилаца станарских права, што сматрамо да је мали број. Наши људи често чекају посљедњи тренутак, те стога апелујемо да се пријављују већ сада да би се избјегле гужве јер сама процедура попуњавања образаца траје од 15 до 20 минута”, рекла је Срни службеник бањалучке канцелерије УНХЦР-а Олга Фемић. Према њеним ријечима, највећи број избјеглица из Хрватске који живе у Републици Срспкој /РС/ настањен је

БАЊАЛУКА, 31. МАРТА – Представници Србског народног покрета /СНП/ “Избор је наш” предали су данас захтјев Народној скупштини Републике Српске /РС/ да покрене процес раздруживања ентитета у БиХ, те да Српску прогласи независном државом и затражи њено међународно признање да не би дошло до могућег укидања РС и губљења српског идентитета на овим просторима. “РС и српски народ не треба да буду дио проблема у вези са односима Бошњака и Хрвата у ФБиХ. Свака копча са њима, па била то и Дејтонска БиХ, чини нас учесницима у проблему и ствара могућност да у наредном периоду за неформирање власти на нивоу БиХ окриве РС”, рекао је Чанковић новинарима у Бањалуци, након

БЕОГРАД, 31. МАРТА – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да су ова удружења захвална члану Европског парламента Роџеру Хелмеру који је у писму предсједнику Владе Хрватске Јадранки Косор критиковао непоштовање имовинских права и постојање политичке корупције у тој земљи и тиме показао висок осјећај за правду. “Хелмер показује јаче осјећаје за правду од многих других који би то требало да покажу, не само као припадници истог народа, него што би то морала да  буде  и њихова обавеза”, рекао је Будимир за Срну. Коментаришући захтјев Хелмера да Косорова потврди или демантује истинитост навода из независних медија да и сама живи у стану чији

Чедомир Антић: Наша држава се понаша као да је пала с Марса на Балкан. Александар Чотрић: Срби не добијају ништа од статуса конститутивног народа Влада Србије је две године амбициозно припремала Стратегију о Србима у дијаспори и региону, али је тај документ издржао пробу времена свега два месеца. Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, познатија као Стратегија о дијаспори, усвојена јануара ове године, почетком марта ипак је претрпела промене. После бурних реакција из Хрватске и Црне Горе, избачен је део документа који се односи на захтев Београда да српском народу у овим државама буде признат конститутивни статус. Осим буре у

БАЊАЛУКА, 30. МАРТА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да након идентификације седам убијених чланова породице Вуковић из Медара код Окучана, хрватско правосуђе мора процесуирати наредбодавце и извршиоце овог стравичног злочина. “Потребно је да хрватске власти изврше ексхумацију и преосталих српских масовних гробница у западној Славонији , како би породице настрадалих након идентификације могле преузети посмртне остатке својих најмилијих да их достојанствено сахране”, рекао је Велимировић Срни, коментаришући јучерашњу идентификацију 17 посмртних остатака Срба у Заводу за судску медицину у Загребу. У Заводу за судску медицину у Загребу јуче је идентификовано 17 посмртних остатака Срба страдалих на подручју Лике, Далмације, Кордуна, Баније, западне и источне

БАЊАЛУКА, 29. МАРТА – Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора “Јадовно 1941.” Душан Басташић изјавио је да писмо члана Европског парламента Роџера Хелмера предсједнику Владе Хрватске Јадранки Косор, у коме је критиковао непоштовање имовинских права у Хрватској и постојање политичке корупције у тој земљи, буди наду протјераном, покраденом и обесправљеном српском народу из Хрватске. “Оно што Роџер Хелмер отворено поручује хрватским властима буди наду протјераном, покраденом и обесправљеном српском народу из Хрватске, да ће Европа ипак `прогледати` и да ће велика неправда која је учињена, бити коначно не само објелодањена него и исправљена”, рекао је Басташић за Срну. Члан Европског парламента Роџер Хелмер критиковао је непоштовање имовинских

БАЊАЛУКА, 29. МАРТА – Високи представник у БиХ Валентин Инцко jош jедном jе показао колико заиста поштуjе жртве ратног сукоба у БиХ, jер се, по ко зна коjи пут, оглушио о позив надлежних органа Републике Српске да присуствуjе обиљежавању 19 година од масакра нас српским цивилима у Сиjековцу код Брода. Данашњи “Фокус” пише да се Инцко само два дана раниjе, 24. марта, поклонио сjенима бошњачких жртава у Мемориjалном центру Поточари, код Сребренице, гдjе jе рекао да “сваку жртву треба поштовати и да истина о свему што се догађало у ратном периоду може довести до помирења на овим просторима”. Пододбор за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Владе РС упутио jе званични позив високом представнику у БиХ Валентину Инцку

Европски парламент – Хрватска – владавина права БРИСЕЛ, 28. МАРТА – Члан Европског парламента Роџер Хелмер критиковао је непоштовање имовинских права у Хрватској и постојање политичке корупције у тој земљи у писму предсједнику Владе Јадранки Косор, сазнаје Срна од дипломатских извора у Бриселу. Хелмер указује на критеријуме и захтјеве које поставља Поглавље 23 из преговора Хрватске о уласку у ЕУ, које се односи на питања правосуђа и основних права. “Моја канцеларија примила је изразе забринутости од бројних грађана и предузећа из Хрватске и региона, укључујући европске компаније, у вези са општом зоупотребом права на приватно власништво у Хрватској и одсуством владавине права”, наводи се у писму које је Срна добила