Ozna je uspevala da sve dozna

U Beogradu, kao važnom centru, odmah po oslobođenju formiran je poseban centar Ozne, koji je rukovodio operativom za ceo grad. Organizacija je bila podeljena u šesnaest kvartova. Među doušnicima tajne službe bilo je i poznatih ličnosti

PROCESOM čišćenja, najvećom delom, rukovodilo je Odeljenje za zaštitu naroda (Ozna). Ozna je od samog nastanka, 13. maja 1944. u Drvaru, ustrojena metodološki po sovjetskom modelu kao politička policija vođena iz jednog centra i organizaciono jedinstveno postavljena za celu Jugoslaviju. Direktno je bila podređena Povereništvu za narodnu odbranu NKOJ-a, prve revolucionarne vlade, koja je stvorena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Načelnik Ozne za celu Jugoslaviju bio je Aleksandar Ranković, član Vrhovnog štaba NOVJ i organizacioni sekretar CK KPJ, a zamenik Svetislav Stefanović Ćeća, na predlog sovjetske misije. Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na Visu, a za prvog načelnika Ozne za Srbiju postavljen je Slobodan Penezić Krcun. Organi nove službe bezbednosti postavljani su paralelno sa osvajanjem pojedine teritorije uz stvaranje mreže opunomoćenika, poverenika, agenata i doušnika čime se uspostavila sveobuhvatna kontrola nad stanovništvom Srbije. Posle uspostavljanja mreže organa ove službe, pristupalo se likividacijama, kako osumnjičenih ratnih zločinaca koji nisu uspeli da pobegnu, tako i političkih protivnika – „narodnih neprijatelja“.

U BEOGRADU kao prestonici, odmah po oslobođenju, formiran je poseban centar Ozne, koji je rukovodio operativom za ceo Beograd. Organizacija je postavljena po kvartovima (16 kvartova) sa posebnim odsecima, opunomoćenicima i vojnim izaslanicima, povereničkom mrežom i pomoćnim jedinicama, određenim postupkom i planom rada. Postavljeno je i prijavno odeljenje, koje se staralo za neprijateljske arhive i primalo prijave od građana protiv „neprijateljskih elemenata“. Pri kvartovima su formirani improvizovani istražni zatvori odakle su uhapšeni slati u centrale (Glavnjača, Đušina i Banjica).

ZANIMLjIV za metodologiju rada Ozne je jedan nedavno objavljen dokument, Dnevnik visokog oficira Ozne, a kasnije KOS-a, Jefta Šašića. On navodi da je znatan deo spiskova za Beograd bio sačinjen od strane doušnika i Blagoja Neškovića već uoči ulaska partizana u Beograd:

„Nalazim zabelešku da pošaljemo kurira u Despotovačku broj 3 po arihvu Majera, koji je radio po Gestapou. Mislim da smo kasnije Slavko Odić i ja bili u tom stanu i da je Slavko prihvatio tu arhivu. Nailazim velikim slovima napisano: ‘Šeću tipovi po Beogradu i izvlače se iz Beograda. Tako se banda uvlači u jedinice. A kako to rade, vidi se i iz toga što sam napravio zabelešku da je šofer dr Jovanovića sada šofer u V diviziji, da se izvukao ispred hapšenja i da se uspeo uvući u vojsku. U Šumatovačkoj 105 treba izvršiti pretres u suterenu, jer se tu nalazi Vera koja je bila vezana sa Nemcima. Navodno se tu krije i 40 Nemaca i ljotićevaca, pa da se izvrši pretres stana. U Desetom kvartu se nalazio kao policijski službenik Đorić Glišo. Njega treba izvući iz hapšenih, iz spiska koji bi trebali biti likvidirani, jer je on radio za nas.’

„Nailazim na zabelešku o Čolaku Antiću, a u produžetku su imena Milice Lozanić, pa zatim žene Brane Petrovića koji je sada u Londonu, a njegova žena se nalazi u Petrovcu na Mlavi. Znam da smo imali sastanak sa Čolakom Antićem, no šta je bilo i kako je bilo ništa ne mogu evocirati. Iza spiska potpisnika nailazim na zabelešku da je neki Strnjaković, profesor univerziteta, bio veza između Draže Mihailovića i Nedića. Nikola Stoisavljević, koji stanuje u Francuskoj 22, na V spratu u stanu koji se vodi na ime Marka Markovića ili Gine Marković. Tu se krije jedan major, član Dražinog štaba za Beograd, Aleksa Jovanović, član viših Dražinih foruma, drži vezu sa Nemcima. Bio je predstavnik bosanskih četnika ovde u Beogradu, a živi u Topličkoj 31, ali nije sigurno da je tamo i noću.

GLAVNI U OZNI ZA BEOGRAD ZBOG važnosti zadataka, prvi šef Ozne za Beograd bio je Slobodan Penezić, ali je na toj funkciji ostao veoma kratko. Za svog naslednika izabrao je Miloša Minića, koji je dužnost primio početkom novembra 1944. Kada je izabran za republičkog javnog tužioca, na njegovo mesto došao je crnogorski kadar, Veljko Mićunović, a za zamenika izabran je Radovan Grković. Pošto je i Veljko Mićunović septembra 1945. imenovan za načelnika crnogorske Ozne, na njegovo mesto došao je drugi crnogorski komunista Jovo Kapičić. Prvi informativni odsek je bio pod rukovodstvom Vasilija Kovačevića, a uz njega su bili izvesni Bogovac i Vidak Popović. Drugi odsek je bio islednički, na čelu sa Jeftom Šašićem, u trećem izvršnom bio je Pavle Pekić. Za smeštaj i ishranu starao se izvesni Simić. Ozna (Udba) za Beograd bila je direktno potčinjena Ozni (Udbi) za Jugoslaviju sve do januara 1948.

„Evo, to su sasvim decidirana imena gde sam mogao zabeležiti nešto određenije neprijatelje. Pred toga, ima dva puta više raznoraznih imena koja nema smisla ovde diktirati jer ničemu ne bi to dovelo i ostaju onako zabeležena kao što su u notesu. Ako ubuduće bude nekada šta koga interesovalo može detaljnije da se ispita“.

MEĐU doušnicima tajne službe bilo je i poznatih ličnosti. Kao dobar saradnik Ozne prednjačio je poznati književnik Marko Ristić, inače autor poznatog članka „Smrt fašizmu – sloboda narodu“ u „Politici“, pa će o njemu Jefto Šašić zabeležiti: „Sveta Stefanović me je pozvao da zajedno krenemo kod Marka Ristića koji želi da nas vidi i da zaoštri neke stvari kao dobar poznavaoc prilika u Beogradu. Marko Ristić je stanovao u Ulici Rige od Fere na broju 8 ili 11. Dao nam je imena Maksimovića, Cale Bralovića, Dragog Mihailovića, Ćikovića, ministra trgovine, Dragog Stamenkovića, karikaturistu, Bačić Saške, čiji je otac poslao nekoliko miliona i ima priznanicu Draže Mihailovića. Zatim je govorio o Doli Miljanoviću, Đorđu Tufegdžiću za koga žena govori da je poginuo ili nestao, međutim, on se skrivao i organizovao četnike. Veljko Petrović, advokat, isto tako organizator četnika. Drugi Veljko Petrović, trgovac, organizator Dražinog pokreta. Zatim je tu zabeleženo ime Bože Markovića, mlađeg docenta, zvanog Ždrebe. Zatim, Save Obradovića, sekretara industrijske komore, zatim Lazara Đukića, stalni generalni sekretar Radio-stanice koji je bio vezan za Aleksandra Damjanovića. Zatim inž. Đorđe Ančić ili Janičić, Jevremova 32a. On je bio savetnik za III kvart Draži Mihailoviću. Zarije Vukičević, iz Kursuline ulice broj 10, isto Dražinovac, pa Velimir Dimić Vojinović, komesar žitne centrale, tri puta su bili u vrhovnoj komandi Draže Mihailovića. Toša Obradović, valjda je bio vezan za grupu Draže Mihailovića, kod njega je ostala radio-stanica, Ozren Bačić, industrijalac, Dražinovac. Potom advokat dr Miletić. U gostionici ‘Arilje’ negde kod Cvetnog trga postoji neki Gojko i neki Ljubinko Novinković na koje treba svratiti pažnju. Dragan Mitrović zalazi u lokal „Užice“ – to je agent. Neki Zvonko Kovačević iz Dražine pratnje nalazi se zabeležen da na njega treba svratiti pažnju. Kao što se vidi, Marko Ristić nam je dao jednu čitavu lepezu imena i na taj način drugovi koji su radili u II odseku i koji su bili kao referenti zaduženi za Dražu Mihailovića imali su samo iz ovoga izvora dobru odskočnu dasku da mogu nastaviti sa radom… „.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (1)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (2)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (3)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (4)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (5)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (6)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (8)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (9)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (10)