(Из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, Загреб, 1945, репринт Политика, Београд, 1991.)
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. децембра 2015. године.
Усташки се покрет састојао од једне фракције клерофашиста (римокатичко свештенство, посебно више, у служби фашиста и у најтешњој спрези с њима – нап. И. Б.), који су били главни носиоци организације рада, пропаганде и радикални егзекутори уништавања укупног, надасве српског народа.
Главни равнатељ за „промичбу“ (пропаганду) увијек је био клерофашиста. Понајприје инг. Риегер (Ригер), затим Матија Ковачевић, те на крају клерофашиста и познати присталица кољачке политике Иво Богдан. Сви ти клерикалци уједно су били и главни директори усташких листова – „Хрватског народа“, главног гласила усташког покрета, а њихови сателити, мањи клерофашисти, заузимали су положаје равнатеља осталих листова у Загребу и у цијелој провинцији.
Идеолошко гласило усташког покрета био је лист „Спремност“, углавном садржајно обрађиван од усташа-поповаца, који су имали велики утјецај и на само руководство пакла Јасеновца – Старе Градишке. Главни уредник и тог листа био је увијек само клерофашиста, разни, међу којима посљедњи Тиас Мартиђија.
Друга важна усташка организација, основана по напутку Нијемаца, била је организација рада и цјелокупне привреде у усташкој Хрватској. Звала се „Усташа“ – Хрватски ослободилачки покрет – Главни савез сталешких „постројба“ (формација).
Главни руководиоци тих мрачних уреда били су увијек досљедно само клерофашисти, који су стајали искључиво и једино под контролом једног човјека, а то је др. Анте Павелић, крвник и узрочник највећег зла, свих страхота и ужаса, те укупних убистава и злочина над нашим народима.
Руководиоци тих уреда звали су се државни савезничари, а уједно су били и државни тајници. Први је био проф. Александар Сеитз (Зајц). Наслиједио га је проф. Оршанић. Главни актери и њихови сурадници били су познати клерофашисти: др. Церовац, инг. Баковић, а уједно су узели као сурадника дра Адолфа Гентнера, који није био клерикалац, већ познати Хитлеровац, србождер, дугогодишњи чиновник прокуриста (онај који води послове, пословођа, који заступа… – нап. И. Б.) Леонарда Гривичића, љешинара, трговца из Загреба.
Др Грентнер је био усташки главар Средишњице осигурања радника у Загребу кроз четири године. Претстављао је један од кракова интелектуалног зачетништва клања… (…)
Траг се види, отац му је рођени Нијемац из Виртенберга, а он, син му, најопаснији Хитлеровац и нациста… (…)
Паралелно с том моћном групом усташа ратних злочинаца, клерофашисти су били најјаче заступани и у самој усташкој влади. Изразити инспиратор и организатор кољачке политике био је крвави министар Миле Будак, који је јавно годинама пером и ријечју преко загребачког радија позивао народ да коље Србе. Он је био најпопуларнији клерофашиста.
Уз Милу Будака долазе његови колеге најактивнији клерофашисти: министар Ивица Фрковић, министар Пук, министар Цанки – најинтимнији пријатељ Макса Лубурића и његов земљак из Чапљине – Херцеговина, министар Миле Старчевић, министар проф. Маканец, министар Петрић и остали. Клерофашисти су по провинцији усташке Хрватске плански вршили свој рад на прекрштењу Срба, њиховом и укупном истребљењу, лаком и најједноставнијом мјером слањем у пакао Јасеновац – Стару Градишку. У ту сврху у најважнијим котаревима (срезовима) имали су своје котарске претстојнике, а у жупама и велике жупане, међу којима је најпознатији др. Хефер у Осијеку, који су проводили прекрштавања и уједно вршили застрашивања укупна народа, масовним слањем у пакао (Јасеновац – Стара Градишка).
Сви најважнији уреди били су такођер у рукама клерофашиста.
Неоспорно је да је др. Анте Павелић био клерофашиста, јер је из Ватикана стално примао потпору, коју је задобио још у Италији док је био у емиграцији…
И у само усташком стану клерофашисти су били водеће личности. У првом реду био је клерофашиста министар постројник др. Ловро Сушић, шеф Главног усташког стана, а и његов замјеник, мгр. пхар. Божо Кавран, заповједник усташа.
О укупном раду клерофашиста вођени су точно статистички подаци у самој Надбискупији загребачкој, гдје се најточније знало за број прекрштених Срба, као и точан број потамањених Срба, упућених у пакао…
Ту је био уједно једини компас клерофашистичког крвничко-убилачког успјеха…
(приредио: И. Брезац)
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
2 Responses
Hrvatima se moramo osvetiti.
Неки позивали,неки одобравали,неки потајно хушкали,али ево,да мене неко позове да кољем,ја то не бих-јер сам нормална!