Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Откопавање истине: Истина више није под земљом

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/otkopavanje-istine.jpg

Три године рада Државне комисије за тајне гробнице убијених после септембра 1944. године: Евидентирано више од 36.000 жртава ослободилачког терора. Око 200 тајних стратишта

Када смо у јуну 2009. године објавили шокантну и шест деценија скривану истину да је одмах по ослобођењу од нацистичке окупације убијено у нашој земљи више десетина хиљада грађана Србије, стручна и политичка јавност се узбуркала.

* Комунистичке организације су негодовале, тврдећи да се бројке надувавају, а чињенице прекрајају.

* Интелектуалци, писци, историчари, академици, укључили су се у полемику и захтевали да истина изађе на видело.

* Потомци жртава први пут осетили су наду да ће после 60 година добити могућност да својим настрадалим прецима запале свећу.

ЗЛОЧИНЕ НА ЈЕДНО МЕСТО

Историјски музеј планира да припреми изложбу о свим врстама репресије у Србији и Југославији од 1944. до 1953. године. Ту би била презентована драматична сазнања о ликвидацијама “народних непријатеља”, Голом отоку, политичким суђењима… План је да се пројекат реализује у сарадњи са релевантним институцијама у Хрватској и Словенији, многобројним невладиним организацијама у региону. Идеја је и да се у наредним годинама сачини јединствена база података о жртвама на територији читаве бивше Југославије, и то од 1941, како би се укључили подаци о злочинима свих страна у сукобу.

“Вечерње новости” покренуле су тада заједно са Институтом за савремену историју велику акцију “Откопавање истине”, са циљем да хиљаде настрадалих, који су крајем 1944. и почетком 1945. године погубљени широм Србије, најчешће без суђења, а затим тајно закопани без обележја и имена, добију своје исконско право на гробно место.

И успели смо. После свакодневног писања од 9. јуна до 3. јула 2009. године о потресним судбинама, чиме смо узбуркали стручну и политичку јавност, акција је на данашњи дан пре три године дала свој први резултат: Влада Србије оформила је Државну комисију за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. године.

Испоставило се да нисмо претеривали, нити фалсификовали истину и историјске факте. Комисија је до данас прикупила потпуне податке и пописала више од 36.000 жртава на територији Србије.

Евидентирано је на целој територији земље преко 200 тајних стратишта, где су убијени закопани без обележја, без имена и презимена, како би са њима под земљу отишла и трагична истина.

Највећи део тих погубљена, како је утврдила комисија, био је без суђења или је судска пресуда “на смрт” стизала по кратком поступку, често и после егзекуције. Најчешће без иједног доказа или веродостојног сведочења.

За протекле три године мукотрпног рада, захваљујући великом броју волонтера и породица настрадалих, показало се да готово да нема града, варошице и села у Србији, који не крије у земљи страшне тајне о ликвидацијама политичких противника, који су често олако, и без иједног доказа проглашавани за “слуге окупатора”, “издајнике” и “колаборационисте”.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/otkopavanje-istine2.jpg

Од Шапца до Књажевца, од Лесковца до Суботице, од Београда и Лисичјег потока до косовских Дечана и Бубање у Нишу, посејане су тајне јаме.

– На основу истраживања, по селима се број жртава креће од пет до 20, највише 40, у варошицама се креће до стотину, а у градовима као што су Ниш и Шабац, на пример, има и до хиљаду убијених или несталих – наводи историчар Срђан Цветковић, секретар комисије.

Уз податке до којих су дошли истраживањем, Комисији је уступљена и база од око 27.000 жртава из Војводине, које је пописао Анкетни одбор покрајинске скупштине.

До сада су ближе испитане и снимљене локације у Смедеревском, Тимочком, Пиротском, Јабланичком, Рашком, Ваљевском, Мачванском, Шумадијском округу, као и у Београду… Само у Зајечарском округу пописане су 774 жртве и евидентирано око седам већих стратишта – два на Краљевици, код Алапинског моста, у кругу касарне, код Јевика, на Липовици, и у потоку Змијанац у Бољевцу.

Снимљене су и детаљно истражене укупно 33 локације, а саслушано је на десетине сведока.

– У четири случаја спроведене су пробне ексхумације, а у три случаја су пронађени посмртни остаци – поток Змијанац у Бољевцу Гувниште код Власотинца и “Фијат” у Крагујевцу. Пред одбором за истраживања су даља испитивања локација, сондирање терена и, у одређеним случајевима, и ексхумације – наводи нам Цветковић.

НА САЈТУ СВИ ПОДАЦИ

Комисија је израдила и интернет сајт “Отворена књига жртава”, на коме се презентују сва открића и подаци. То је јединствен подухват у свету јер омогућава да се претрагом по окрузима и градовима сазнају сви откривени подаци о убијенима: име и презиме, занимање, националност, околности под којима су страдали и локацију, квалификација дела под којима су ти људи вођени у тајним архивама… – Грађани који су у сродству или имају интерес да неког потраже или рехабилитују, преко сајта могу да добију све најпоузданије могуће податке – кажу нам у Комисији.

На пример, теренским истраживањем Комисије 2010. потврђени су наводи о постојању масовне гробнице у потоку Змијанац. Из само једне од две јаме ексхумирано је 14. јула прошле године 26 посмртних остатака и још неколико раздвојених и некомплетираних.

– Чин сахране у Бољевцу имао је историјски значај с обзиром на то да се ради о првој масовној тајној гробници насталој у време комунистичког режима, која је од званичних државних институција – Вишег суда у Зајечару и државне комисије прво ексхумирана. Стога је то и важан датум у суочавању српског друштва са тоталитарним наслеђем – рекао нам је Цветковић.

Тако је и наша велика акција “Откопавање истине” дала резултате. Није нам био циљ да утврђујемо или оспоравамо било чију кривицу. Није нам био циљ да пресуђујемо или разрешавамо историјске дилеме. Није нам био циљ да величамо антикомунисте нити да анатемишемо партизане и послератну револуционарну власт. Циљ нам је био да се изборимо за цивилизован однос државе и нашег друштва према свим жртвама.

Зато смо заједно са Институтом за савремену историју отворили једну велику тему и живу рану. Верујемо да овај велики посао, који је у складу и са вредносним принципима Европске уније, неће зависити више ни од политичких турбуленција у земљи ни од политичких промена и воље ауторитета.

– По броју обрађених података о страдалим грађанима, далеко смо искорачили испред Словеније, Хрватске или Бугарске, који се дуже баве овим послом. Преостаје још један важан посао, ексхумација на више од 200 локација. То су за сада, нажалост, веома скупи, сложени, а често и немогући послови и нису у надлежности Комисије него судова и локалних самоуправа – каже Цветковић.

Верујемо да ће истина бити откопана до краја.

Аутор: П. ВАСИЛЈЕВИЋ

Извор: Вечерње новости

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. јули 2012. године.

Везане вијести:

Срђан Цветковић: Злочини у име народа! | Јадовно 1941.

Срђан Цветковић: Осветљавамо мрачне године Србије …

Цветковић: Ни „Квислинг“ ни „српска мајка“ | Јадовно 1941.

Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили …

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: