Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј.
Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата.
Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који су сви они који су знали нешто о жртвама требали да унесу потребне податке.
Нажалост тај попис жртава није успео из више разлога.
У Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено је од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.
Прикупљено је свега око 40 % материјала, од кога је један део био сасвим непоуздан. Госпођа Смиља Тишма, јасеновачка жртва, је у име Удружења заточеника и потомака заточеника хрватских логора геноцида у НДХ од 1941. до 1945. године изјавила да је радила у том министарству на обради пописа жртва. Уверила се да у то министарство никада нису стигли подаци из њеног краја у коме је изгубило животе више десетина хиљада недужних људи.
Нису стигли ни подаци из нпр. Грубишног Поља, Бјеловара, Дарувара, Лике итд. Савезни завод за статистику је успео да обради само око 80.000 предмета, а тадашње Савезно извршно веће је прекинуло тај рад, одбацило тај попис и ставило ембарго на сав тај материал.
Музеј геноцида у Београду је скинуо ембарго са тог материјала, па сарадници тог Музеја сада обрађују тај материал као да је он веродостојан. Наравно, Музеј покушава да допуни податке које поседује новим накнадно утврђеним именима жртава. На жалост, Музеј никада неће да сазна имена жртава скуваних у казанима за прављење сапуна. Тај сапун је дељен у Србији пеко Црвеног крста, па када су људи сазнали од чега је направљен престали су да га узимају. Неће се никада сазнати имена жртава спаљених у Паћилијевој пећи или пак жртва чији су лешеви извађени из масовних гробница па спаљени да би се унуштили трагови злочина.. Никада се неће знати имена нерођене деце извађене из утроба мајки, као ни жртава чије су лешеве месецима и годинама воде Саве и Дунава носиле све до Црног мора.
Музеј жртва геноцида у Београду као ни епископ г. Ћулибрк никада се нису осврнули на налаз о броју жртава Међународне комисије за истину о Јасеновцу.
Музеј геноцида у Београду користи тај непоуздани материјал о жртвама хрватског геноцида, а тај исти материјал користи и епископ г.Ј ован Ћулибрк.
Резултати сарадника Музеја геноцида у Београду су сасвим непоуздани, јер су рађени на оскудном и неправилно прикупљеном материјалу, на који је и тадашњи организатор пописа ставио ембарго.
Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је утврдила на основу антрополошких и судско-медицинских налаза, на основу докумената, на основу писања хрватских медија из времена Другог светског рата и на основу података коју су дали немачки и други обавештајци да је у том Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.
Музеј жртва геноцида у Београду ни епископ г. Ћулибрк се никада нису осврнули на овај налаз Међународне комисије за истину о Јсеновцу.
Професор Др. Србољуб Живановић
Председник Међунродне комисије за истину о Јасеновцу
Лондон, Велика Британија
Везане вијести:
One Response
Sedamdesetih godina tri naučnika Srbin Hrvat i slovenac su sproveli naučno istraživanje u Jasenovcu SONDIRANJEM masovnih grobnica i to delimično pa su zajednički zaključili da se radi o preko 700 000 žrtava delimično pa ako danas postoje sumnje treba oformiti relevantnu međunarodnu komisiku koja će izmeđuostalog izvršiti potpun pregled masovnih grobnica na teritoriji Jasenovca i uz druge podatke o ubijenim Srbima koi nisu u tim grobnicama da se konačno zakonom zabrani bilo kakvo licitiranje brojem žrtava jer baš to licitiranje koje se od zlih ljudi podmeće jeste u suštini NEUTRALISANJE brojem žrtava odnosno obesmišljavanje a ŽRTVE SU IPAK TU U TIM GROBNICAMA FIZIČKI !Posle rata bilo je više međunarodnih komisija koje su istraživale Jasenovac i iznosili su podatke od preko 1 000 000 do čak preko 1 500 000 a jedan Nemački istraživač mislim 2004 izneo je svoj rezulltat od čak 1 800 00 žrtava !! U priči o Jasenovcu se decenijama potkrada nešto veoma važno naime govori se o Jasenovcu i tim žrtvama a UVEK BI SE TREBALO IZNOSITI UKUPNO ZLODELO HRVATA U RATU DAKLE S V E ŽRTVE U CELOJ NDH NE SAMO JASENOVAC JER BI SE TAKO DOBILA PRIBLIŽNA SLIKA UKUPNOG GENOCIDA NAD SRBIMA ! Statistika žrtava je vođena na nivou Jugoslavije a trebalo bi je urediti sada na nivou Srbije da bi se dobilo ispravnije stradanje Srba statistički odnosno na broj Srba danas i tada u ratu statistički je stradanje veće nego u pojmu Jugoslavije koja je bila četvrta po broju žrtava u odnosu na broj stanovnika iza SSSR Jevreja i Poljaka !