Споменик „Гудовчан“ посвећен усташком масакру Срба, миниран је током протеклог рата, нажалост неће бити обновљен – јер не постоји никакав одљев изворног рада аутора скулптуре Војина Бакића.
Извор: Savez antifašističkih boraca i antifašista RH ; Аутор: B.M.
НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.
Недуго након успоставе тзв. Независне државе Хрватске, концем априла 1941., ухапшено је двјестотињак Срба из околине Бјеловара који су у сумрак проведени кроз Гудовац до сајмишта и стријељани. На мјесту првог масовног погубљења је 1955. године подигнута (1960. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, које су усташе масакрирале 28. априла 1941. године.
Споменик „Жртва“ је дјело Војина Бакића. Током протеклог рата споменик је сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбијене. У међувремену, спомен-обиљежје је „санирано“ – околиш уређен, обновљене су спомен-плоче с именима побијених, а враћено је и постоље на које би се требао поновно поставити „Гудовчан“, такођер рад кипара Војина Бакића.
Нажалост, од повратка скулптуре неће бити ништа!
Kако пише тједник Новости, након прошлогодишњег формирања Иницијативног одбора за обнову девастираног споменика Војина Бакића „Гудовчан“, разговарало се о могућностима обнове споменика.
„Нажалост, након посјете Душана Маргетића и Душана Зорића, чланова Одбора Министарства културе Републике Србије и Музеја историје Југославије у Београду, могли смо само констатовати да не постоји никакав одљев Бакићевог „Гудовчана“ – рекао је Ненад Неквапил, координатор Одбора и члан Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Бјеловара.
Бакићев споменик посвећен стријељању Срба гудовачког краја, који се налазио у заштићеном Спомен-подручју, бездушно је миниран и срушен с постамента 1991. године. Остаци скулптуре лежали су уз постамент до 2010. године.
По казивању академске сликарке Валерије Мркобрад, она је исте године посјетила поприште са сниматељем документарног филма о срушеним споменицима антифашистичкој борби и страдалом становништву у Другом свјетском рату.
Само три дана након ове посјете, остаци су нетрагом нестали, а на земљи су виђени трагови гума и улегнуте земље од одвлачења Бакићева дјела.
Историчарка умјетности Даворка Перић упознала је Одбор да је Спомен-подручје Гудовац, као заштићено културно добро, поново добило регистрацијски број. С обзиром на чињенице и немогућност повратка изворног Бакићевог рада, након излагања свих присутних, Одбор је прихватио приједлог унука Војина Бакића, Ане Мартине и Вјере Бакић.
Kако би Спомен-подручје Гудовац остало трајно везано и уз страдалништво браће Бакић јер четири Војинова брата страдала су у беспућима Велебита и система логора Јадовно али и Срба гудовачког краја, одлучено је да се на постамент постави Бакићево оригинално дјело „Истовременик“, уз додатак „споменика у споменику“, то јест, једнодимензионалног приказа Бакићевог „Гудовчана“ с попратним текстом. „С овом Одлуком биће упознати УАБА и ЗУАБА ББЖ, као и ВСНМ ББЖ и Града Бјеловара.
Сљедећи кораци су контакти са Kонзерваторским одјелом, у Бјеловару и архитектом Миланом Пезељом, Министарством културе РХ, Градом Бјеловаром, бјеловарско-билогорском жупанијом и Српским народним вијећем“, казао је Неквапил.
Везане вијести:
Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941.
Одата почаст убијеним Србима из бјеловарског краја
Календар геноцида: 28-29. април 1941. Годишњица страдања Срба у Славонији
Урушиo сe стaри прaвoслaвни хрaм у Гудoвцу
One Response
Није лоше што смо напустили данашњу Хрватску. Алтернатива је очито била да нам се унуци зову Ана Мартина и Вјера.