Његова одлука била пресудна 1992, када је стао и рекао – нема повлачења. Невесиње се јуче опростило од легендарног ратног команданта Новице Гушића.
Невесиње се опростило од ратног команданта чувене Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Поводом његове смрти одржана је комеморација у присуству чланова породице, сабораца, представника Владе РС, БОРС и херцеговачких општина.
Ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић био је симбол одбране Невесиња и РС у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, а његови саборци кажу да је његова одлука била пресудна у јуну 1992. када је стао пред војску и народ који се повлачио из долине Неретве и на Чобановом пољу код Невесиња наредио – нема повлачења.
– Пуковник Гушић био је мој командант бригаде. Поносан сам и на њега и на бригаду зато што смо извршили наш ратни задатак, јер бригада под његовом командом није изгубила ниједан педаљ територије – истакао је Ранко Продановић, командант батаљона Невесињске бригаде.
Било је тешких тренутака и борби, а оно што је Продановић издвојио била је Митровданска офанзива. Посебно је био препознатљив по тешким одлукама које је доносио у пресудним тренуцима.
– Када смо добили наредбу да се извучемо на резервне положаје, он онако у свој својој величини ударио је шаком о сто и рекао: „Људи ми немамо резервно Невесиње, откуд нам резервни положај, зар ћемо дозволити да Невесиње падне“ – присетио се Продановић.
Његова породица каже да је пре 10 година од њих тражио да буде сахрањен у свом Невесињу, које је незмерно волео.
– Пре 10 година, када нам је умро један близак рођак у Београду, он ми је рекао: „Војо, ти мене носи у моје Невесиње, да ме покрију оним каменом и црницом земљом, у моје Братаче, међу претке“. Тај аманет смо сви, родбина, његов син и ја испунили. Донели га овде међу његове саборце да почива у светој херцеговачкој земљи – истакао је Војин Гушић, рођак легендарног команданта.
ПОСЛЕДЊА КОМАНДА
Новица Гушић је пре неколико месеци издао, кажу његови саборци, и последњу наредбу.
„Браћо Невесињци, сложите се и уједините у одбрани Невесиња, сви ми остали смо пролазни, само је оно трајно.“
Аутор: Д. ЦУРАЋ
Извор: НОВОСТИ