Никад се нисам озбиљно бавио четништвом, али видим рехабилитација Калабића изазвала хаос.
Мене ту мучи принцип: ако Калабић не сме бити рехабилитован због својих наводних злочина, на пример у Драговцу, како је могуће да прихватимо да се Тито данас слободно слави, а посејао је преко 80 000 људи по пасијим гробљима широм Србије? Тито се слави, а и он је шуровао са Немцима? Тито се слави, а он је одређивао циљеве бомбардовања Србије са савезницима?
Дакле, ако је Тито „рехабилитован“, а толико је убијао српски народ, онда не видим зашто, по истом принципу, то не би било и за Калабића и за четнике. Или није нико или јесу сви. Ово јесу сви подразумева схватање да смо имали грађански рат и злочине на свим странама, али без обзира на то да смо имали антифашистичку традицију у том рату. Многи ће рећи да четници нису антифашисти због наводне сарадње са Немцима, по истом принципу нису ни партизани. А још боље: партизани нису објавили рат Хитлеру када је напао Србију, него када је напао СССР. Дакле, они су се солидарисали са социјалистичком интернационалном и бранили светску идеју револуције и социјализма, а не са својим народом који је страдао од 6. априла, а не од 22 јуна. По томе, ни они нису антифашисти.
Проблем у нашем друштву је што се све гледа бинарно, црно бело, а историја нам је све само не црно бела.
Аутор: Ненад Узелац
Извор: ВИДОВДАН
Везане вијести:
Пред судом Калабићев досије из Архива Југославије | Јадовно …