Немања Девић: Живели равногорци али и мир свим невиним жртвама злочина у Друговцу 29. априла 1944.

Који год њихов злочин широм Србије да поменете, они само изнова понављају научену рецитацију и отварају кишобран на ком пише: Вранић и Друговац…

Пре 80 година, баш на данашњи дан, 29. априла 1944, четници упадну у село Друговац код Смедерева, које је иначе било као нека локална Сребреница у овом делу Шумадије 43-44.

Партизани претходно у том селу побили све гласније неистомишљенике, једном чак и затрли породицу. Онда су одатле почели нападе и на друга села, а у Друговац доводили и сељаке из околних места и ту их убијали.

Четници им претили, упадали у село, враћали око за око, чак на крају и преговарали, и ови им стрељали преговарача/е. На крају дошло неколико четничких јединица, опколили село и 29. 4. 44. потукли партизане. Заправо, партизани побегли из села и оставили своје на милост и немилост.

Четници потом побили народ, углавном ни дужан ни крив. Настала папазјанија коју до данас нико није рашчивијао: ко је погинуо у борби, ко као партизан по заробљавању, кога су четници заклали као цивила. Ко је “припадник НОП“, ко “сарадник“, ко “симпатизер“ – и шта то све уопште значи, а ко се таквим приказао после рата не би ли остварио борачке пензије.

Све у свему, село доживело трагедију која се не памти: за један дан угашено је 76 живота. Нису имали довољно мајстора да у дану направе толико сандуке, па су неке покојнике Друговчани у земљу полагали и у ормарима. После тога безмало сви отишли у партизане…

После рата комунисти изградили од тога читаву епопеју, наређење злочина приписали Дражи Михаиловићу који је за тај догађај први пут чуо тек пошто се покољ одиграо. Но никог од одговорних није казнио. У селу подигли споменик са крстом и петокраком, од парастоса направили митинг.

Временом, многи почели и да верују у своје лажи. Пола века требало је да прође да заиграју фудбал локални сеоски клубови, а да се у то не умеша стари четничко-партизански сукоб – но и тад долазило до провокација и туча. Кад су се времена променила, новочетници закључили да је то све лаж и да су злочин починили прерушени партизани.

Комунисти наставили да кроз Друговац и Вранић релативизују све своје послератне злочине, у којима је у Србији пало бар једно 15х више цивила у односу на ове што их је смакла ЈВУО.

И сад, који год њихов злочин широм Србије да поменете, они само изнова понављају научену рецитацију и отварају кишобран на ком пише: Вранић и Друговац…

Овај злочин реконструисао сам пажљиво још као студент (село је неких 30 км од куће ми), потом добио још архивске грађе која је допринела да скоро све о томе разумем и попакујем у глави. Знам како су комунисти и на ову и на многе друге теме лагали 70 година.

Ал знате родбино шта ме највише било погодило: кад сам сазнао да умеју да лажу и наши. Да изврћу, подмећу, налазе стално „али“.

Да не саосете са жртвом, и да сконтају да је свака жртва прљавог грађанског рата заправо колективна срамота једног народа. Да од старих, несахрањених комитетлија у себи, не схватају да у рату на свим странама (да, и међу нашима) има и којекаквих битанги који носе оружје, а да такви спроводе правду понајмање због идеологије.

Е такви су напослетку и мене прогласили за комунисту. Док сам писао о жртвама „њиних“, био сам им добар, чим сам поменуо да су и „наши“ гдегде упрљали руке, ставили су ме под слово З.

Не да ме нису заплашили, него свака њихова нова клевета и прљавштина у мени рађају снагу да радим још, као историчар под заклетвом: ни по бабу ни по стричевима.

Да прећуткујем неодговарајућа документа, да изврћем чињенице, да жртве прикривам и умањујем – не умем. То су радили комунисти, а ја бих ипак, кад их већ толико грдим све ове године, да се бар мало разликујем од њих…

Па да кликнем: живели равногорци. Али и мир свим невиним жртвама злочина у Друговцу 29. априла 1944.

Извор: Немања Девић – Фејсбук страница

(Наслов, поднаслов и одабир фотографија – редакција портала Јадовно 1941.)

Од истог аутора:

Колумнисти – пријатељи / Немања Девић