arrow up

Подијелите вијест:

Наочаре ђенерала Драже пронађене у јами Церова?

У пећини на Златибору, међу скелетима, откривен предмет који би могао да реши мистерију

Фото Општина Чајетина
Фото Општина Чајетина

Недавно откриће масовне гробнице у пећини Церова на Златибору, поткрепљено сведочењима најстаријих мештана овог краја, показало је да су на овом месту у јуну 1945. сурово и без пресуде ликвидирани српски младићи, повратници из рата. Претходних дана, спелеолози су се још једном спустили на дно јаме, а међу костима пронашли су један препознатљив предмет – стакло и део оквира за наочаре, које личе на оне које је уочи стрељања 1946. године носио ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини.

– Поред дела наочара, које смо пронашли у јами Церова, а које изгледају баш као оне какве је имао Дража Михаиловић, постоје и сведочења да су се Слободан Пенезић Крцун, вођа акције хватања ђенерала, као и Милош Минић, тужилац у судском процесу против Михаиловића, у поратним годинама на Златибору лично распитивали о јами. Било им је вероватно важно да баш они, без посредника, провере шта мештани знају о тајни коју пећина крије. Минић је показивао нарочито интересовање – објашњава Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина. – Комунисти су деценијама истраживачима вешто потурали погрешне трагове о тајном гробу вође равногорског ослободилачког покрета. Једнако ревносно и вешто, удаљавали су истраживаче од јаме Церова. Тако је она била тајна, све до сада. То буди оправдану сумњу да је ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић 17. јула 1946. могао бити стрељан баш над пећином у Мушветама и да је бачен међу кости својих сабораца, ликвидираних годину дана раније.

Да ли на Златибору, на дну јаме Церова, заиста почива командант Југословенске војске у отаџбини?

– До одговора ћемо доћи. Одмах по поновном спуштању у јаму обавестили смо полицију о новим открићима, а њихова обавеза је да о свему известе тужилаштво. Упркос вишедеценијском заташкавању, тужилаштво је дужно да покрене истрагу. Очекујемо да ће ДНК анализе посмртних остатака бити урађене. Оне би могле да дају одговор о трагичном крају Драже Михаиловића и осталих значајних припадника равногорског ослободилачког покрета којима је суђено заједно са Михаиловићем, а који се нису домогли избеглиштва – додао је Стаматовић, који се са шесторицом спелеолога и четворицом свештеника Српске православне цркве спустио на дно јаме. Јаму Церова недавно је открио фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић из Пригревице код Апатина, са колегама из београдског клуба “Асак”. “Новости” су затим обелоданиле најмрачнију златиборску тајну, скривану 70 година.

– Стакло и део металног оквира наочара начео је зуб времена. Метални део је скоро потпуно сатрулио, али је остатке могуће конзервирати. Уз део наочара, у подземној дворани 50 са 50 метара, пронађене су две табакере, цокуле, опанци, гумењаци, два опасача, значка Савеза скаута омладине Краљевине Југославије, делови тестере, празне чауре, жице којима су жртвама биле везане руке и ноге – каже Ћелић. – Личних докумената код жртава, нажалост, нема. Или су им одузета пре ликвидације или су сатрулила.

Спелеолози и свештеник крај пронађених костију
Спелеолози и свештеник крај пронађених костију

Скромни историјски извори говоре да је на Златибору нетрагом нестало између 200 и 300 српских младића, повратника из рата у југозападну и западну Србију. Њима је обећавана слобода “ако нису окрвавили руке”. Неки од њих завршили су у јами Церова. Већини се, ипак, траг губи у ужичком затвору.

– Крајем 1945. дођоше у Мушвете две жене из Косјерића, у црнини. Њима је неко дошапнуо тачно место где су им мужеви скончали. Једна од њих рече да јој се муж звао Србо – сведочи Обрен Ђекић (90), једини живи сведок ликвидација над јамом Церова.

Он је посведочио да је његов отац Иван, солунац, видео како Б. А. са Д. Р. и Ђ. М. (имена позната редакцији) убијају људе над јамом! Сва тројица су Златиборци. Догодило се тако да се за само једну жртву зна да је реч о “Србу из Косјерића”.

Ко су остали, засад није познато. Док се не утврди истина, предмети пронађени у јами биће конзервирани и сачувани. Општинари су раскрчили стазу до јаме дугу два-три километра кроз непроходну шуму. Ускоро ће уредити овај прилазни пут, да би пећину отворили за посетиоце.

НАЈВЕЋА ТАЈНА

Место на коме почива Дража Михаиловић највећа је српска тајна. Досадашњи трагови водили су на Аду Циганлију, на плавни део Великог ратног острва, у Лисичији поток у близини Белог двора…

Једино су у јами Церова, у златиборском селу Мушвете, пронађени некакви трагови, који би могли да реше вишедеценијску мистерију. ДНК анализа нађених костију могла би да затвори велико српско трагање, чији су најважнији актери: Михаиловић, Крцун и Минић – сви из ужичког краја.

Део предмета нађених на дну јаме
Део предмета нађених на дну јаме

ПАРАСТОС НА ДНУ

У јами Церова служен је парастос страдалницима чије су кости недавно откривене на дну пећине. Четворица свештеника са Златибора и из Ужица, а нешто овакво догодило се вероватно први пут у историји, спустила су се низ конопце, са спелеолозима, на дно јаме. Доле, око петнаест метара испод површине земље, служили су парастос засад безименим жртвама. Над њиховим је костима, после седам деценија скривања ужасног злочина, засијао пламен свећа.

Минић на суђењу Михаиловићу
Минић на суђењу Михаиловићу

МИНИЋЕВИ СУСРЕТИ СА МИХАИЛОВИЋЕМ

Распитивање Милоша Минића за јаму Церова на Златибору могао би да буде последњи чин у његовим односима са стрељаним ђенералом Михаиловићем. Баш је Минић крајем јула 1941, а затим још два пута, у августу и септембру исте године, водио преговоре са Михаиловићем о заједничкој борби партизана и равногораца. Били су то први званични контакти двеју страна. Он је организовао, а затим је и присуствовао сусрету Јосипа Броза и Драже Михаиловића у Струганику 19. септембра 1941. После рата, био је тужилац на процесима свим најважнијим равногорцима, Кесеровићу, Лукачевићу, Гашпаревићу… Био је главни тужилац у “Београдском процесу” Михаиловићу и још 23 припадника ЈВуО, војним командантима, предратним српским политичарима и члановима Југословенске владе у избеглиштву.

Аутор: Никола ЈАНКОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме! | Јадовно …

Комунистички терор и злочини: Начини страдања свештеника …

Злочини у Фочи и околини 1945. | Јадовно 1941.

Стрељања недужних | Јадовно 1941.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​