arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

27. септембар 2026.

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је очито да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби балкански народ

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

26. септембар 2026.

У септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА

Злочини комуниста и даље некажњени: „Пасје гробље“ код Колашина чека правду

25. септембар 2026.

О овом злочину и даље се ћути. Нема истраживања, званичне осуде, достојног обиљежавања. Како рекосмо на десној обали Таре је у наше вријеме изграђен спортски центар, а данашњи комунисти вјероватно сматрају да су се тиме „одужили“ својим идеоолошким прецима у  потискивању свијести о крвавом Бадњем дану из 1942. године. О злочинима комуниста у Црној Гори се не говори, а имало би се шта, јер су њихови трагови бројни. Актуелни режим задојен комунистичком идеологијом о томе не жели ни да чује, упорно затвара очи над очигледним доказима и бројним свједочењима. Штавише. чак и покушава да уништи свако сјећање на злочине својих идеолошких предака, па на тим стратиштима гради спортске центре и

У Библиотеци града Београда промовисано капитално дело Анђелка Анушића

25. септембар 2026.

СРАМОТА АКАДЕМСКЕ ЕЛИТЕ И БОРБА ЗА НАЦИОНАЛНО БИЋЕ НАРОДА У препуној сали Библиотеке града Београда, 17. септембра, одржана је изузетно посјећена и узбудљива промоција нове књиге књижевника Анђелка Анушића — „Време ће проћи, али срамота наша неће проћи“. Ово дјело није само историјски и књижевни запис; оно је драматичан крик и анатомска студија вијековног страдања српског народа — од средњовjековног Косова и  Метохије, до усташког  погрома у Јасеновцу и Јадовну, преко крвавог разбијања Југославије, спаљене и етнички очишћене Републике Српске Крајине, одбрањене Републике Српске, и обратно ‒ до привремено окупираног Косова и Метохије и наших савремених искушења. Сваки од говорника на промоцији освијетлио је ово капитално дјело из свог угла,

Златибор – из другог угла

24. септембар 2026.

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде  дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се  врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

Представљање књиге „Завет и мегалополис” др Слободана Владушића

24. септембар 2026.

Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч” обавештава јавност да ће се представљање књиге Слободана Владушића „Завет и мегалополис” одржати у уторак, 29. септембра 2026. године, са почетком у 18,30 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. О књизи ће говорити: др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; јереј др Владан Таталовић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду и председник Уређивачког одбора „Духовне речи”; и др Слободан Владушић, аутор књиге. Књига Слободана Владушића „Завет и мегалополис” промишља однос између библијско-косовског завета и савременог мегалополиса, постављајући питања о човеку, заједници и моралној одговорности у свету глобалних сила, технологије и урбаних структура. Спајајући теоријску прозу, есејистику и културну критику, Владушић

Погледајте: “Крст над јамом” документарни филм

23. септембар 2026.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” снимљен је у продукцији удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Српски фудбалер ухапшен усред утакмице у Барањи и експресно осуђен

23. септембар 2026.

Нови правосудни прогон Срба због друштвених мрежа. Документационо-информациони центар „Веритас” указује јавности на најновији, до сада незабележен случај процесуирања Срба у Републици Хрватској због садржаја на друштвеним мрежама. Овај случај је специфичан јер представља прву познату осуду ове врсте на подручју Барање, коју прати потпуно ћутање медија, изостанак званичних објава полиције и суда, као и скандалозно хапшење спортисте током фудбалске утакмице. Према подацима којима располажемо, у недељу, 20. септембра 2026. године, ухапшен је српски држављанин Б. Ј. (1989) из Сомбора. Реч је о фудбалеру који већ осам година наступа за различите хрватске клубове, а у актуелној сезони игра за фудбалски клуб „Јован Лазић” из Болмана (Општина Јагодњак, код Белог Манастира).

Ђурђица Драгаш: МАЛА ГОСПОЈИНА

23. септембар 2026.

Срећна нам Мала Госпојина! Живи и здрави били и где год да сте, причајте о Дивоселу! Веровања кажу да ће, ако на Малу Госпојину падне киша, зима бити дуга и хладна. Паде јутрос неколико капи кише, тек толико да замирише…потихо и стидно…на јесен. Рачуна ли се тих неколико капи, питам се. Јел’ пала киша и тамо, у завичају? Хоће ли зима бити хладна и снежна као некад?! Хоће ли белина прекрити дивосељачку пустош , хоће ли снег сакрити трагове зла? И да ли је важно уопште каква ће бити зима кад нема ко да зимује на огњиштима? Кад нема димњака, тих веселих знакова да село живи…да у њему има ко

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

23. септембар 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Драгана Ђукић: Сада унуци траже своје нестале деде и баке

22. септембар 2026.

Ти унуци су данас сазрели људи од тридесетак година и они имају потребу да се сазна истина о њиховим у рату убијеним прецима. Оно што је битно да та деца и унуци нису затровани мржњом. Пише: Бојан Муњин Проблем несталих и трагање за посмртним остацима жртава ратова у тренутку распада Југославије, оптерећују до данас, 35 година касније, друштва настала на рушевинама те државе. Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ из Београда, већ дуги низ година свједокиња је овог болног и незавршеног процеса. У данима када Хрватска и Србија на потпуно различите, супротстављене начине, обиљежавају сјећање на војну акцију „Олуја“, тема потраге за несталима постаје још актуалније питање.

ТРАГЕДИЈА ПОДНО ПЛАНИНСКИХ МАСИВА ЛИКЕ: ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА ЈОШАН 1942. ГОДИНЕ

22. септембар 2026.

У другој половини септембра 1942. године, на подручју подно Удбине, одиграо се један од најсуровијих злочина Независне Државе Хрватске над српским цивилним становништвом тог дијела Лике. За свега десетак дана мирно село Јошан претворено је у потпуно згариште, а његови становници, углавном нејач која није била у могућности да оде у збјегове или у устаничке борбене редове, немилосрдно су побијени на кућним праговима или живи спаљени у својим домовима. ХРВАТСКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА Према доступној архивској грађи и записима свједока, хрватске усташе су средином септембра предузеле масовну казнену операцију чији је циљ био етничко чишћење Срба, тј. потпуно физичко и материјално уништење овог насеља. Како је већина војно способних мушкараца већ

Зорица Ђоковић: Писмо деди

22. септембар 2026.

Тебе су ми узели, те звијери у црним униформама, и ова сјећања која сада измишљам, сјећања која немам. И Господа су тако, деда, убили. И Њега. Пише: Зорица Ђоковић Драги деда, Жалила сам од најранијег дјетињства што те нисам познавала. Отели су те од мене и од живота лажима и преваром, и ниси дочекао да видиш одраслу ни сву своју дјецу, а камоли мене, најмлађу од твоје унучади. Болно је било одрастати без тебе кога једноставно ­ нема. Стање ствари ­тебе нема, немам деду. О теби се не говори, јер тебе су позвали и ти си отишао, невин и наиван, у страдање и смрт. Смрт су донијели фашисти. Усташе. Изворно зло у људском облику, сазнала

Parastos_kod_Saranove_jame_2015_politika.jpg

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

22. септембар 2026.

Кости jош леже на дну jама. Хоће ли некоме икада пасти на памет да их достоjно сахрани Молитва за жртве (Фото А. Апостоловски) Јадовно – Сваки рат је ђавоља ујдурма. Природа је све уредила да живот на Велебиту подсећа на бајку. Потом су се у тај савршени склад букових шума, животиња и тиркизног неба умешали људи. Једни су били џелати, други жртве. Гротло Шаранове јаме опасано је оградом од ланаца. Оно и даље зјапи, као уклета црна рупа. На његовом дну, леже посмртни остаци хиљада Срба и Јевреја. Слушам свештенике, осећам мирис тамјана, чујем говоре чланова Удружења „Јадовно 1941” и питам се, шта су осећале усташе које су бацале људе

Да се не заборави: 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

21. септембар 2026.

Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА. У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени. Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама и започела „крвави пир“ над заробљеницима, од којих су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дубока тајна

Човеку jе дато да никога и ништа не може да контролише у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА