arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото: Хајат

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

8. август 2018.

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме “у част страдалим Бошњацима” у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

Фото: Срна

Почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке

8. август 2018.

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/ у спомен-комплексу у мјесту Бок Јанковац данас је почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке и Српске од агресије хрватске војске, када је живот изгубило 16 српских бораца. Парастос служи протојереј Гојко Слијепчевић, након чега ће на споменик бити положени вијенци. Програму обиљежавања, под називом “Бокови 1992-2018”, присуствују предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик предсједника Српске, делегација Народне скупштине коју предводи потпредсједник парламента Ненад Стевандић, министри у Влади Српске и представници општине Градишка. Присуствују и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, високи функционер СДС-а Мирко Шаровић, представници Борачке организације

СНД Пребиловци: Постављен крст на Краварици и положено цвијеће у Неретву

8. август 2018.

СНД Пребиловци неуморно настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања смогли снаге да организују аутобус са 73 ходочасника. Они су дошли из Србије да на достојанствен начин дају свој допринос у обиљежавању славе Светих Пребиловачких новомученика. Са собом су донијели крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који су, по благослову чапљинског пароха Марка Гојачића поставили на Краварици, уочи славске литургије. Ријеч је о једном од 47 локација на којој су од стране усташких кољача страдали Пребиловчани. – На овом мјесту усташе су 1941. заклале 27 Срба. Међу њима је било 19 дјеце. Ту је убијена бака Мара Медан

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

8. август 2018.

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет “Јежестица” налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који “скупљају прашину” по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. “Питамо

Пријатељ Срба из најтежих дана: Годишљица смрти Арчибалда Рајса

8. август 2018.

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дјела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, можда, актуелније него икада. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је

Швајцарски „Блик“ пише: Ствара се “велика Албанија”

8. август 2018.

Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Неприметно од међународне заједнице, Албанија и самопроглашено Косово, које је насељено готово само још Албанцима, приближавају се великим корацима, додаје лист. Предлог о заједничком председнику, лансиран пре неког времена, нестао је, према Блику, након међународне критике, брзо у ладицама канцеларијских столова. „Међутим стварање заједничке царине већ је спроведено. Укидање граница између Албаније и Косова од јануара идуће године изазвало је страх међу

Откривена преписка Ивана Мажуранића на ћирилици

8. август 2018.

Несвакидашње откриће у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Преписку са патријархом Самуилом Маширевићем хрватски бан водио ћириличним краснописом. Ћирилицу је поштовао и Иван Мажуранић! Најзначајнији стваралац Хрватског народног препорода, песник, језикословац, бан и политичар, уважавао је српско писмо, и лично, понекад, писао ћирилицом! Мажуранићева преписка са српским патријархом Самуилом Маширевићем из 1862. године откривена је тек ових дана у Архиву српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима. Своја писма, учтива и пуна уважавања према српском патријарху, Мажуранић је писао ћириличним краснописом. Преписка се односила на плате учитеља у сремскокарловачкој богословији. Историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, Жарко Димић, каже да је “ћирилични Мажуранић” и за њега велико

И они су наши

8. август 2018.

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га  запљускује, и  свеж  планински поветарац који се спушта са Велебита,  те ублажава  летње врућине, чини  ово место једним од најлепших

Молитвено сећање на ливањске мученике

8. август 2018.

  У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају. Главно

Живјела „Олуја“, браво Србијо!

8. август 2018.

Црногорски јуниори кошаркаши који српско злато славе као сопствено и истовремено присуство официра црногорске војске на прослави „Олује“, можда најбоље свједоче о трагичној и све дубљој поларизацији црногорског друштва. Одавно у Црној Гори неки догађај није изазвао толики одијум и презир дела јавности као појављивање војног аташеа Црне Горе у Хрватској на прослави годишњице војне операције „Олуја“. И док се у медијима и на друштвеним мрежама затечена јавност данима пита није ли то званична Подгорица управо дотакла дно, након неколико дана стигло је и објашњење црногорског Министарства одбране које — не објашњава ништа. Као што се и очекивало, саопштење Министарства одбране поново је обиловало флоскулама попут „цивилизацијски чин“, „сигурна европска будућност“, „НАТО савезница“, као и бројни други термини који су у

Дражина слика решава енигму

8. август 2018.

Фотографија стрељаног команданта ЈВуО могла би да открије његов гроб. Самарџић тврди да је Чича уморен код Дома Гарде Тело команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића сликано је после егзекуције недалеко од београдског Белог двора. Направљене су три фотографије, а по наређењу Александра Ранковића, негатив је уништен. Ови снимци данас су похрањени на непознатом месту, а могли би имати важну улогу у лоцирању места укопа вође Равногорског покрета. Публициста Милослав Самарџић располаже информацијама да су три фотографије тела непосредно после стрељања израђене и уручене Ранковићу, Слободану Пенезићу Крцуну и Светиславу Стефановићу Ћећи. По уништењу филма, међутим, у четничкој емигрантској штампи волшебно се појавила једна од фотографија, распиривши наду

Гацко: Освештано спомен – обиљежје

7. август 2018.

Свештенство Гатачких парохија са игуманом Манистира Голије освештали су данас новосаграђено спомен-обиљежје на коме су исклесана имена 153 погинула борца Војске Републике Српске одбрамбено-отаџбинског из Гацка. Прије освештања споменика које је дјело архитекте Ранка Окуке у храму Свете Тројице служен је парастос погинулим борцима, постројавање припадника Гатачке бригаде и изнесене су ратне заставе. Начелник општине Гацко Милан Радмиловић открио је споменик и у обраћању присутнима  изразио задовољство јер је завршено спомен-обиљежје које се како каже градило годину дана. “Споменик је дуг према једној великој генерацији која је уградила животе у темеље Републике Српске”, рекао је Радмиловић и напоменуо да је споменик већином  финансирала ова општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске

Буњевци: Нисмо Хрвати – поништите комунистички акт из 1945.г.

7. август 2018.

Савез бачких Буњеваца затражио да Скупштина Војводине прогласи ништавним акт из 1945. по коме се “сви Буњевци имају сматрати Хрватима”. Савез бачких Буњеваца затражио је да Скупштине Војводине да коначно прогласи ништавним акт у форми наредбе из 1945. године. Тим актом се сви Буњевци, без обзира на личну изјаву, имају сматрати Хрватима. „И данас, они који представљају хрватску мањину у Републици Србији, а који ћуте на повампирење усташтва у Хрватској, нас Буњевце приказују као Хрвате отимајући нам језик, културу и традицију, називајући нас некаквим „буњевачким Хрватима“, а држава то ћутке посматра“, пише у саопштењу. Савез бачких Буњеваца истиче да зато, уочи избора за нове Националне савете, има право да тражи

Спомен-обиљежје у селу Залазје Фото: СРНА

Сутра помен за убијене Србе из братуначких села

7. август 2018.

Прислуживањем свијећа и полагањем цвијеће на Централни спомен-крст на братуначком гробљу сутра ће бити обиљежено 26 година од злочнина над 12 Срба у селима Јежестица, Шиљковићи и Залужје код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Помен ће почети у 10.00 часова уз присуство чланова породице, пријатељи и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Припадници муслиманских војних формација из Сребренице након упада у села Ратковићи, Брежани, Крњићи, Карна, Загони, Залазје, Сасе, Горњи Магашићи и Ранча у априлу 1992. године, напали су села Јежестица и Шиљковићи гдје су убили све Србе које су стигли. У кући су ухватили браћу Анђелка и Драгана Млађеновића. Анђелку су

Пале: Споменик Срђану Кнежевићу Фото: СРНА

Обиљежена годишњица убиства Срђана Кнежевића

7. август 2018.

У Спомен-парку на Палама данас је обиљежено 20 година од свирепог и никада расвијетљеног убиства некадашњег команданта специјалне јединице Војске Републике Српске “Бели вукови” Срђана Кнежевића. Предсједник Удружења ветерана гарде “Пантери” из Бијељине Петар Цвјетиновић рекао је да је основана координација братских удружења која је покренула иницијативу да се оснује Анкетни одбор како би се испитало убиство Кнежевића, Жељка Марковића и осталих убијених сабораца, те да су припремили документацију коју ће предати Народној скупштини Републике Српске. “Могу да кажем са сигурношћу да ова удружења – ‘Вукови са Вучјака’, ‘Вукови са Дрине’, гарда Шековићи, ‘Бели вукови’ са Пала, гарда ‘Пантери’ и специјалне јединица ‘Манда’ и ‘Пеша’ никада неће одустати док се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА