Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Добровољци стижу на Солунски фронт

10. август 2018.

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове. Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима

Професор Филолошког факултета у Београду и ФИЛУМ-а у Крагујевцу

Српски језик потпун тек са ћирилицом

10. август 2018.

Српски језик је у потпуности српски тек када се исписује ћирилицом, јер је она нит која повезује готово сву српску писменост од њених почетака до данас, истиче професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић. “Кроз векове је била на широким просторима српског језика сведок континуитета и идентитета српског језика и књижевности, културе, историје, препознатљив знак и симбол; показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено”, наглашава Ковачевић. Он истиче да између српског језика и ћирилице влада однос какав нема ниједан други језик са својим писмом – ћирилица је једино српско национално писмо. “Та два термина једино се могу у српском језику метонимијски замењивати: када се каже српски језик, нужно се

Други повратак из мртвих ујамљеног 1941.

10. август 2018.

У издању Музеjа жртaва геноцида у Београду обjављена је исповест Николе Костура. Хиљаде изjава и сведочанстава Срба о злоделима у НДХ jош чаме у архивима. И Италиjани се гнушали усташа Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра. 2015. године. Потресна исповест Николе

Бранко Загорац – једна географска судбина

10. август 2018.

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

ТВ ХРАМ: Страдање Срба у Ливањском крају о ком се деценијама ћутало (ВИДЕО)

10. август 2018.

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски

Љубана клали 1941, истерали га 1995, а сада баш ту славе

10. август 2018.

“Новости” у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања “Олује”. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима “србосјецима”, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, “пажљиво”

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

10. август 2018.

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Ћерка убијеног у „Лори“: Машуловић слави „Олују“, зна ли шта су урадили мом оцу?

10. август 2018.

Кажу да је Иван Машуловић морао да оде на ту прославу, али питала бих га да је прослава била у ‘Лори’, да ли би и тада отишао. Мој отац је убијен у логору али, што је још горе, нимало нисам изненађена оним што се десило. Па, Стипе Месић је био почасни грађанин Подгорице, реаговала је Александра Симовић (26), ћерка Ратка Симовића који је мучен и убијен у „Лори“. Онa је за „Курир“ казала да су у Никшићу подијељена мишљења о потезу војног аташеа Црне Горе, зависно од тога да ли је некоме у злогласном логору страдао члан породице или није. „Да сретнем Машуловића на улици пришла бих му и питала

Положени вијенци на партизанску спомен – костурницу

9. август 2018.

У Мокром код Пала данас су положени вијенци на Спомен-костурницу погинулим борцима Народноослободилачког рата од 1941. до 1945. године, као и у Спомен-соби за 70 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на Спомен-костурницу, гдје је уписано око 500 имена погинулих са подручја мјесне заједнице Мокро, положили су делегација СУБНОР-а, начелник општине Пале Бошко Југовић, предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина, предсједник Управног одбора Завода за запошљавање Бошко Томић и грађани. Предсједник Мјесне борачке организације Мокро Ранко Минић рекао је Срни да се сваке године на данашњи дан сјећају оних који су дали живот за овај крај. “Мјештани су 1941. године узели оружје у руке и кренули у борбу против

Потомци жртава у бившем усташком мучилишту: Мрачна тајна просторија додијељених Удружењу „Јадовно“ (ФОТО)

9. август 2018.

Неки подаци указују да простор у строгом центру Бањалуке, у којем се некад налазио „Плави подрум“, а потом ресторан “Свилен конац”, па Хрватски културни центар, крије мрачну тајну из доба усташке окупације града. Предсједник Удружења грађана “Јадовно 1941” Душан Басташић каже да има озбиљних индиција да се на тој локацији налазио злогласни “плави салон”, усташки затвори и мучилиште, те апеловао на историчаре и стручњаке за архивску грађу да то провјере. Инидиције указују да је подрумски простор у центру Бањалуке, преко пута хотела „Палас“, у Другом свјетском рату био усташки затвор и мучилиште за заточенике, углавном Србе и Јевреје. Управо тај простор, који је у међувремену девастиран, па га је потребно

Роми у српској војсци Фото Приватна архива

Судбина Рома у Великом рату

9. август 2018.

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде. Изложба “Страдање Рома у Првом светском рату” аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије. – Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства

Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун

9. август 2018.

Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака. – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ је био што прије побјећи од експлозија и пуцњаве. Сјећам се да сам била тужна јер сам оставила све оно што ми је било мило и драго, а нисам знала да ли ћу се икада вратити на свој Кордун – свједочи Слободанка. Милићи су преноћили у Топуском, па су даље аутобусом преко Босне кренули у

Јеси ли, можда, чула за Пребиловце, Европо?

9. август 2018.

Нешто дубоко није у реду са судом оних који нам суде и који нас тако лако осуђују. Ни са судом, ни са правом, са правдом, са правичношћу, да не кажем са људскошћу, јер, одавно код њих људскости нема. Заиста, има ли краја лицемерју покварене Европе? И, чуди ме што прекјуче нису у Загреб дошли са тенковима, са борним колима и авионима, у угланцаним униформама да парадирају заједно са онима који су 1995. победили оне несрећне мајке, бабе и децу у избегличким колонама па сад то славе. Били би у Загребу дочекани цвећем, барем Загреб има искуства у дочецима са цвећем! И, дубоко сам убеђен да то, што нису дошли у

Робија Дејана Лаганина

9. август 2018.

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

Тенковима срављено гробље у "Олуји", фото: Новости

Док Црногорци славе уз „Дом спремни“, Срби обнављају гробља тенковима сравњена у „Олуји“

9. август 2018.

У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“, пишу „Новости“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. Више од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог љета урадили мјештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намјери да уреде мјеста на којима им почивају преци. Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по бијелом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо