arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

1. октобар 2018.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. “Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску”, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

1. октобар 2018.

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Љиљана Жикић Карађорђевић : Нажалост, у нашем народу није сачувано сећање на ову српску хероину, многи Срби и не знају за њу

1. октобар 2018.

Наша хероина Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац у Војсци Југославије током НАТО агресије на СР Југославију и терористичких напада албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу „Свет“, од 26. априла 1999. записани су стихови њене родољубиве песме: „Бранићу Србију и кад будем мртва…“ Поред ове, написала је и песму „Ни гроб ми неће рећи да ме нема“. БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА! И кад умрем ја ћу ногом опет стати да стојим к`о храбра и висока стена поглед ће вечно границу да прати ни гроб ми неће рећи да ме нема. Изникнућу свуда где се миче цвеће где ваздуха има и где нема,

Милош Тимотијевић – четници, партизани и злато

1. октобар 2018.

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

Аустрија због Хрвата забрањује усташке симболе, уводи казне?

1. октобар 2018.

Казна за коришћење таквих симбола биће 4.000 евра или затворска казна у трајању до године дана. Аустријски министар унутрашњих послова Херберт Кикл најавио је да ће проширити попис забрањених симбола у тој земљи, а посебно су апострофирани симболи хрватских усташа из Другог светског рата, наводи данас портал Индеx.хр позивајући се на аустријске медије. Како наводи аустријски лист “Клајне цајтунг”, досад су на попису забрањених симбола били само они Исламске државе и Ал Каиде, али од марта 2019. године попис ће бити проширен и обухватиће симболе екстремистичких група као што су Хамас, партија турских Курда ПКК, Муслиманска браћа и турске организације Сиви вукови. “Клајне цајтунг” наводи да ће се на попису

Ученици ОШ ” Бубањски хероји” оживели документарним филмом Варваринску битку (видео)

29. септембар 2018.

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” из Ниша снимили су документарни филм о Варваринском боју, која је скоро заборављена, а циљ је био да оживимо и отргнемо од сећања овај величанствени бој, који се десио пре тачно 208. година. Филм је рађен у корелацији предмета, историја, веронаука и географија, а реализатори филма су ученици осмог разреда и њихови професори Ђорђе Бојанић, професор историје,  вероучитељ ђакон Дејан Јовановић и професорка географије Александра Цолић. Ова школа је већ препознатљива по оваквим документарним амбијенталним кратком филмовима са аутентичних места. Кроз овакве видео записе наш циљ је да се ученици широм Србије упознају са одређеним историјским темама са лица места.  Сви филмови се преводе на руски

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

29. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. “Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције “Олуја”. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након “Олује”, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

Хени Ерцег: Јавна кућа

29. септембар 2018.

„Испричавамо се због објављене неточне информације да је у Јастребарском одржана пригодна комеморација у поводу Еуропског дана сјећања на жртве тоталитарних режима и 76. годишњицу напада на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, будући да се радило о 76. годишњици партизанског а не усташког напада на тамошњи Дјечји дом.“ Сазнали смо тако, посредством такозване јавне телевизије, каква је њежна оаза био дјечји дом за ратну сирочад у мјесту недалеко од Загреба, а којега су партизани „напали“ ’42., након што је усташка држава Хрватска уз помоћ Цркве брижно скрбила о малишанима, нешто слично као што данашња власт брине о српским повратницима или мигрантима. Тако је један мучни повијесни фалсификат опет

РЕПОРТЕР “НОВОСТИ” НА КРФУ: Тихо, да не реметимо мир јунака

28. септембар 2018.

У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања. ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод. Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине. Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред

okupirana-srbija.jpg

Окупираном Србијом харало 12 војски

28. септембар 2018.

Документи владе Милана Недића откриваjу непознате чињенице о Другом светском рату на териториjи Србиjе. Тешко jе замислити опасности под коjима се живело. Сукоб jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата Фотографиjа настала приликом формирања Чегарског корпуса Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. јула  2017. године. ОПТУЖБЕ против Милана Недића и данас се користе за дискредитациjу целог српског народа, у маниру Коминтерне, каже др Боjан Димитриjевић, коjи jе у студиjи “Воjска Недићеве Србиjе”, у издању „Службеног гласника“, обрадио тему коjа jе остала табу и после пада комунизма.  – Рат на овом простору jе био све само не jедноставан. То jе био комплексан споj окупациjе и

Навршиле се 23 године од убиства српских цивила у Вариводама

28. септембар 2018.

 Навршилe су се 23 године од убиства девет српских цивила у селу Вариводе код Кистања, које је услиједило два мјесеца по завршетку хрватске акције етничког чишћења Срба “Олује”, и које, уз злочине у Груборима и Гошићима, представља најаснији доказ о намјери тадашње власти Хрватске да заувијек потјера српско становништво са подручја Крајине. Након гнусног злочина у којем су убијени Мирко Покрајац /84/, Марко Берић /82/, Јово Берић /75/, Радивоје Берић /69/, Марија Берић /69/, Милка Берић /67/, Душан Дукић /59/, Јован Берић /56/ и Шпиро Берић /55/ хрватска полиција је заблокирала то подручје и учинила све да се злочин заташка, а злочинци никад не буду кажњени, саопштила је Координација српских

О приморском Српству 1902.

28. септембар 2018.

Будућност света је у толеранцији. Глобализација, ма шта под тим појмом неко подразумевао, захватила је све битније процесе у науци, привреди, култури… Без националне, верске, расне, културне и сваке друге толеранције свет неће бити могућ. Свест о толеранцији на балканским просторима има дубоке корене, мада има оних који желе да покажу супротно. Српска књижевност на старом књижевном језику (свих рецензија) и усмена, коју је прикупио Вук Стефановић Караџић, мноштвом интернационалних мотива потврђује да никада није била изолована. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. У првом броју дубровачког часописа „Срђ“, у јануару 1902. године, објављен је Проглас који су потписали власник и уредник Антун Фабрис (Корчула, 17.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА