arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

27. септембар 2018.

English Анализа jе урађена по месту рођења, према до сада извршеноj ревизиjи пописа “ЖРТВЕ РАТА 1941-1945” из 1964. године. Ову анализу, урадио jе виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда, Јован Мирковић, и презентовао jе на промоциjи књиге: “ Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“ аутора Милана Басташића.Промоциjа jе одржана у Београду, 10.фебруара 2010, на Академиjи за безбедност и дипломатиjу. Изучаваjући обjављене изворе и литературу о jасеновачким логорима установио сам да мемоарска литература и регионална и локална историографиjа су две наjброjниjе групе, у условноj подели литературе, и да, уз доста ретке примере обjављених извора, стручних и научних радова, представљаjу наjзначаjниjи извор спознаjа. Књигу др Милана Басташића припада корпусу мемоарских

На Крфу обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске

27. септембар 2018.

Комеморативним скупом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Дасији на Крфу данас је почело обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске на ово грчко острво. Вијенце су положили српски и грчки званичници, представници удружења, потомци. У мјесту Агиос Матеос вијенци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину, да се у њој сахране борци Дринске дивизије, пренијели су београдски медији. Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић подсјетио је да су на Крфу прије 102 године уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ. „Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф

Ratko_Dmitrovic.jpg

Олујне године

27. септембар 2018.

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула  2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

Макс Лубурић са усташама

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

27. септембар 2018.

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра  2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика  Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања “

27. септембар 2018.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у недјељу 30. септембра у 11 сати, биће одржано предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања“ аутора Александра Дикића. Књига „Хрестоматија српског страдања“ описује страдање српског народа кроз ратове који су вођени у 18. и 19. вијеку са историјским паралелама догађаја из 20. вијека. Лајтмотив је несналажење и лаковјерност српског народа током великих ратних игара, што је резултирало да будемо објекат историје и да као такви страдамо зарад интереса моћних сила. Књигу је објавила издавачка кућа Бернар, а рецензенти су драматург Рајко Ђурђевић и историограф Радован Калабић. Александар Дикић је рођен у Нишу 1978. године. По занимању је љекар субспецијалиста, клинички токсиколог. Води

У суботу 27 година од херојског подвига Милана Тепића

27. септембар 2018.

У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава. Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. „Једном људи дају

Патријарх Иринеј у недјељу на Зејтинлику

27. септембар 2018.

 Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит Варнава служиће у недјељу, 30. септембра, литургију на војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој поводом стотину година од пробоја Солунског фронта у Првој свјетском рату, пишу „Вечерње новости“. Пробој Солунског фронта, послије чега је услиједило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом свјетском рату, биће обиљежен централним комеморативним скупом у суботу, 29. септембра, у Солуну на српскм војничком гробљу Зејтинлик. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је јуче Срни да ће у суботу, 29. септембра, у Солуну присуствовати обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта. Овом догађају би требало да присуствују и званичници из Србије, као и важни функционери из Грчке.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

27. септембар 2018.

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у

ГИДЕОН ГРАЈФ, ИСТОРИЧАР: Успостављање конц логора не везује се за Немачку, прве логоре основали су Британци!

27. септембар 2018.

„Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже реномирани израелски историчар проф. др Гидеон Грајф. Грајф је водећи истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“. Јавности је познат као актер судског процеса једном од престарелих нацистичких злочинаца, иначе чувара из Аушвица, на којем је наступао као вештак. На ово суђење позван је као експерт

Јелић: У логору у Доњој Махали тукао ме полицајац звани Ракијица

27. септембар 2018.

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица. Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера звани Коњ и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата. „Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију“, рекао је свједок. Он је

Изложба „Тамо далеко 1918-2018“ данас у Котору

26. септембар 2018.

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С,  Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

Спорни име и статус Сајмишта

26. септембар 2018.

Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове „Сајмиште“ и да над њим ингеренције има Влада. Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар и Веран Матић, председник Управвног одбора Фонда Б 92. Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот. -Наше сугестије, које

Србе нико није питао за југословенски експеримент, а он се показао фаталним за српске интересе

26. септембар 2018.

Протеклих дана, низом углавном скромних скупова, обележавана је стогодишњица пробоја Солунског фронта.  Значај тог догађаја из ране јесени за Србе – како у двема окупираним краљевинама тако и у хабзбуршким земљама – био је уистину немерљив. Са војног становишта, указао је на значајну улогу једног „периферног“ ратишта у убрзању колапса непријатеља на кључном, конкретно западном фронту. У стратешком смислу, оно шта Британцима није успело амфибијском операцијом на Галипољу 1915. успело је Савезницима на балканском фронту септембра 1918. У реализацији тог задатка српска је војска одиграла одлучујућу улогу. На политичком плану, пробој фронта у Македонији огледао се током јесени 1918. у драматичним збивањима широм аустроугарских земаља. Као плод муњевитог продора српских

Сутра наставак суђења за злочин над Србима у Чемерну

26. септембар 2018.

Пред Судом БиХ сутра би требало да буде настављено суђење бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна, општина Илијаш, током 1992. године. На рочишту у четвртак, 20. септембра, први свједок Тужилаштва БиХ Велиборка Трифковић рекла је да је у нападу на село Чемерно њен муж убијен, а да се она са породицом сакрила у једну пећину. Трифковићева је испричала да је 9. јуна 1992. године дошла у посјету својим родитељима у село Чемерно, истакавши да је напад почео у раним јутарњим часовима наредног дана, преноси Бирн. „Ја сам чула пуцање. Већ су почели да пале. Чују

Настављено суђење за злочине над Србима у Орашју

26. септембар 2018.

Пред Судом БиХ настављено је суђење десеторици припадника командних структура ХВО-а, војне полиције и полиције у Орашју, оптужених за злочине над Србима у том граду 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они се терете за прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА