Кустос у Спомен-подручју Јасеновац Андриана Бенчић изједначила је невине жртве усташког логора Јасеновац са усташама убијеним у Блајбургу. У анализи у новом броју хрватског стручног часописа “Полемос”, Бенчићева тврди да је “конфликтно ратно насљеђе Јасеновца базирано на политици селективног сјећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута”. Она наводи да је то насљеђе резултовало “манипулацијом бројем жртава Јасеновца и дио је `ратова сјећања` на југоистоку Европе који трају од Другог свјетског рата”. “У том приступу, који је доминантан у југоисточној Европи, потпуно је изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља, међу којима су биле многе жртве усташког крвопролића, које су пренаглашене, и

Промовисање књига и филмова на ХРТ-у који релативизују злочине у Јасеновцу и Србе представљају као агресоре коментарисао је историчар Момчило Павловић. Он је то окарактерисао као ”лудило ратног и шовинистичког менталитета које може да изазове последице у одређеним круговима у Хрватској”. Павловић, такође, сматра да је реч о егзибиционизму одређених аутора у Хрватској којима се даје значај који, како каже, ни по чему не заслужују. ”Личности које се повезују у причи о сто година ‘србијанског терора’ у Хрватској не могу се ни у најкреативнијем тумачењу спојити у тврдњу о терору. Елементарна логика показује сасвим супротно, говори се о србијанском терору од 1918. до 2018, а Срба готово да нема у