arrow up

Подигнута оптужница против Данета Лукајића

ЗАГРЕБ – Загребачко Жупанијско државно тужилаштво подигло је оптужницу против бившег официра Војске Републике Српске Данета Лукајића /68/, која га терети за злочин над ратним заробљеницима на Мањачи код Бањалуке 1992. године. Тужилаштво оптужује Лукајића да је наредио злостављања заробљеника ради прикупљања обавјештајних података од ратних заробљеника, преносе хрватски медији. Њега су хрватски полицајци извели из аутобуса којим је група ходочасника путовала на обиљежавање 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Извор: Незавеисне новине Везане вијести: Басташић: Лукајић поручио да је оптужница против њега монтирана ПОЛОВИНОМ ДЕЦЕМБРА ПРВО РОЧИШТЕ ДАНЕТУ ЛУКАЈИЋУ Милутиновић: Лукајић није био командант затвора на Мањачи

ЗАГРЕБАЧКИ ИСТОРИЧАР: Хрвати спалили три милиона ћириличних књига

Загребачки историчар Хрвоје Класић на предавању у Новом Саду. Поклич „За дом спремни“ у Хрватској покушавали да наметну као стари хрватски, а не усташки поздрав. ДЕВЕДЕСЕТИХ година у Хрватској је стварана атмосфера величања НДХ, тада је уништено три милиона књига на ћирилици и екавици – рекао је хрватски историчар Хрвоје Класић у среду увече на трибини „Хрватски историјски ревизионизам – суочавање или обрачун с прошлошћу“,одржаној у Културном центру Новог Сада. Овај загребачки професор казао да за своја предавања не бира „циљану публику“, него иде по целој Хрватској и све што говори на трибинама, говори и својим студентима. Ослонивши се на „шлагворт“ француског председника Емануела Макрона, који је рекао да је

У Београду служен парастос страдалим Србима Билогоре и Грубишног Поља

АКО ЗАБОРАВИМО СТРАДАЛЕ, НЕСТАЋЕМО КАО НАРОД У организацији Завичајног удружења „Билогора“, у цркви Светог Марка у Београду, 28. октобра служен је парастос и одржан помен страдалим Србима од 1991. до 1997. године у Грубишном Пољу и источној Билогори.  Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. године, нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села, кренуло око четири хиљаде људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљења и минирања кућа, укључујући и

Aкадемик Василије Крестић

Крестић: Хрвати досљедни антисрпској политици

Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јула 2016. године. Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима. „Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо

Иво Голдштајн: МЕЧ ПРОТИВ УСТАША И ПЈЕСМА ИЗ „МАЛЕ ФЛОРАМИ“‘ У ПАКЛУ ЈАСЕНОВЦА

Знате ли ко је био једини заробљеник који је Шакићу смио у лице рећи да је фрајлица? Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилчилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су хиљаде људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Доласком Ивице Бркљачића за

Трибина „Да се никад не заборави, Холокауст, да се никад не понови – музика пише сећања“

Српско јеврејско певачко друштво позива све заинтересоване на 74. трибину која ће се одржати 15. новембра у Угоститељско- туристичкој школи (ул. Југ Богданова 28) са почетком у 18 часова. На трибини под називом „Да се никад не заборави, Холокауст, да се никад не понови – музика пише сећања“ учествоваће: Српско јеврејско певачко друштво, др Милан Кољанин, историчар, професор Драган Попадић, социјални психолог, као и госпођа Мирјана Грујић, преживела Холокауст. Покровитељ ове трибине је Министарство просвете, а догађај спонзоришу: Канцеларија за људска и мањинска права, Савез јеврејских општина Србије и Министарство културе и информисања. Извор: Савез Јеврејских општина Србије

Kaзнa збoг сaмoћe

‘Нeмaм прaвo нa никaкву пoмoћ jeр живим сaмa и имaм пензију oд 1.100 кунa. Aкo je чoвjeк сaм, прeмa њихoвoм – нeкa киснe у влaститoj кући’, с прaвoм сe љути пoврaтницa Нaдa Joвичић из Црeвaрскe Стрaнe нa Koрдуну. Приje вишe oд пoлa вијека, дaвнe 1963. гoдинe, Нaдa Joвичић(73) из Слaвскoг Пoљa удaлa сe зa Душaнa, рaдишнoг и нaoчитoг мoмкa из Црeвaрскe Стрaнe. Гoтoвo 30 гoдинa свe je нeкaкo ишлo дoбрo и пo рeду. Tрoje њихoвe дjeцe – Jaндрo, Вишњa и Бисeркa – рaсли су нa рaдoст Нaдe и Душaнa, шкoлoвaлo сe, oдрaстaлo и свe je ишлo дoбрo. Живjeлo сe oд пoљoприврeдe; ниje билo oбиљa aли нити глaди, a дaни и гoдинe прoлaзили су у рaду и зaдoвoљству.

Од геноцида до мнемоцида

Борба за памћење геноцида над Јерменима траје и данас. За разлику од холокауста, код ког су прошле године и деценије док истина о покољу европских Јевреја није стигла до светске јавности, код агета, како Јермени зову катастрофу свог уништавања, од самог почетка није било ничег нејасног, није било заташкавања ни нагађања. Додуше, 1915. још није постојао Лемкинов правни термин „геноцид“, али за оно што се тада догађало било је довољно сведока, и они су то описали јасним речима. Сви су све јасно могли да виде, и тек је историја спуштала вео за велом на читав догађај и од историјске истине начинила предмет политичког спора. Кад се Први светски рат завршио,

Хрватска: Све већи притисци да симболи НДХ буду легализовани

Хрватска борачка удружења из рата деведесетих година прошлог вијека и бројни десничарски портали захтијевају да на сплитски аеродром буде враћен грб Независне Државе Хрватске. „Велики грб са првим бијелим пољем и јасном алузијом на НДХ постављен у аутобусу аеродрома Сплит! Спорни знак хитно уклоњен, Министарство изражава жаљење“, био је наслов текста у локалним новинама у којима је грб назван – усташким. Подршку уклањању усташког грба дали су и Министарство мора, саобраћаја и инфраструктуре, градоначелник Трогира, као и историчар Твртко Јаковина. Међутим, десничари потсјећају хрватске власти да им некада тај грб није сметао, те да је и независност Хрватске прослављана под грбом са првим бијелим пољем. Тако је 30. маја 1990.

Најава: Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ у Бањалуци

Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. ОВК и војске Албаније долази у Бањалуку да се дружи са читаоцима и потписује књиге. Сриједа, 14. новембар 2018. у Светосавсом  културном клубу од 15 до 17 часова     Везане вијести: Живот за отаџбину: Бесмртни батаљон | Јадовно 1941. Представљена књига „Зов карауле“, исповијести војника са … (КУРИР ТВ) С ЈУНАЦИМА С КОШАРА ОЧИ У ОЧИ: Албанци су … „Зов карауле“: Војнике са Кошара није поразио рат, њих је … Потпоручник Лео | Јадовно 1941. Идемо даље… | Јадовно 1941.

СПОМЕН НАШОЈ ГОЛГОТИ: Најављена премијера филма „Краљ Петар Први“

Филм обухвата Церску и Колубарску битку, пут преко Албаније. Прича о највољенијем српском краљу, али и о обичним војницима, који су заједно проживели пакао Првог светског рата. Историјска драма „Краљ Петар Први“, редитеља Петра Ристовског, која ће премијерно бити приказана 5. децембра у Сава центру, на великом платну ће представити причу и о највољенијем српском краљу, али и о обичним војницима, који су заједно проживели пакао Првог светског рата. – Основна нит је грижа савести краља Петра Карађорђевића, који сматра да је рат могао да се избегне – казао је, за „Новости“, редитељ Петар Ристовски, на премијерном представљању трејлера за овај филм. – Краљ осећа сваку жртву рата на својим

СУТРА НОВА СВЈЕДОЧЕЊА О УБИСТВУ ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ

У Суду БиХ сутра би требало да буду саслушани нови свједоци Тужилаштва БиХ у наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву. У предмету „Велики парк“, осим Викића, оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Викић, Пушина, Узуновић и Човчић су, према оптужници, били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА ЗАТРАЖИ ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Београд мора да затражи помоћ релевантних међународних организација поводом одлуке Загреба да упути јавни позив којим у закуп даје одмаралишта и друге некретнине на Јадрану на које Србија полаже право према Споразуму о сукцесији, сматра предсједник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта. Он је нагласио да је то сада једини начин, јер је пропуштена прилика док је Хрватска у приступним преговорима за чланство у ЕУ преговарала о поглављима која се тичу заштите људских права. Према његовим ријечима, упућивање јавног позива представља наставак отимања српске имовине која траје већ 27 година и кршење бечког Споразума о сукцесији, односно aнекс Г тог споразума који се односи на приватну

Pogled_na_logor_sa_Gradine.jpg

Кући идеш, трпи

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Усташе славе изнад лешева

Фуртули свитања нема!

Логорашима наређено да убију Рада Фуртулу због покушаја бекства. Реља, удари ме добро да што пре свршим, вапио несрећник Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. маја  2016. године. НАЈСТРАШНИЈЕ је било средином марта 1942. кад смо нас 12 другова били ослобођени од рада и спремали се да кренемо у слободу, причао је Реља Милановић. Један од нас, Раде Фуртула, из околине Сарајева, покушао је да побегне из логора. Бекство му није успело. Пронађен је у клозету око девет сати увече, кад нико није смео бити изван бараке. Раде се претварао да је у несвести. Приликом испитивања признао је да је хтео да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.