arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Молба моћном Химлеру

26. јануар 2019.

Границе „Велике Албаније“ бранило би 150.000 војника. Немци имају већу подршку на Косову него у Албанији Централни комитет Друге лиге имао је свој орган „Ледхја е Призренит“ чији је уредник био Тахир Зајми. Овај лист је ширио идеју о остваривању „Велике Албаније“ и истицао потребу одбране етничке границе Албаније. Низом чланака гласило Друге лиге након формирања дивизије „Скендербег“ убеђивало је албанско становништво на Косову како Скендербеговци бране отаджбину од комуниста и како су Немци формирали 21. СС дивизију за одбрану Косова. Ради остваривања утицаја над албанском омладином у деловима окупиране Југославије настањеним Албанцима Лига је формирала тзв. Комитет националне омладине за одбрану Косова. Главни задатак био је да васпитава младе

Мајка Сокоа (Фото: Ј. Губелић)

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

26. јануар 2019.

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

Спорни новац и број жртава у Јасеновцу

25. јануар 2019.

Контроверзе у документарцу “Србија – 100 година након Солуна”. У пројекту плаћеном 4,9 милиона нема ни речи о реалном страдању. Продуцентска кућа “Есентис” која је добила чак 4,9 милиона динара од Министарства културе за документарни филмски пројекат “Србија – 100 година након Солуна”, није направила готово никакав искорак у обради ове сложене теме, осим изношења контроверзне тврдње, без икакве ограде или навођења извора, да је у логору Јасеновац убијено 88.000 људи – готово девет пута мање од општеприхваћене процене историчара. Податак о броју жртава скренуо је пажњу јавности на аматерски карактер скупог филма, али и на бројне контроверзе које га прате готово пола године. Олако изречен податак о броју жртава

Обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста

25. јануар 2019.

Изложба аутора Мирка Димића “Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године” биће отворена у недјељу, 27. јануара, у Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Поставка ће бити отворена у 12.00 часова у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина, најављено је из те јавне установе и упућен позив свим заинтересованим да присуствују овом догађају. Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу у 9.30 часова вијенац ће положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Генерална скупштина УН усвојила је 2005. године Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. За

Брзо формирати меморијалне центре у Београду и Доњој Градини

25. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је веома важно да брзо буду реализоване иницијативе о формирању меморијалних спомен-комплекса на Старом сајмишту у Београду и у Доњој Градини, ради спречавања покушаја ревизије историје. Дачић је подсјетио да су формирање меморијалног центра у Доњој Градини договориле Србија и Република Српска, као и да постоји намјера о упостављању меморијалног центра на Старом сајмишту, мјесту нацистичког логора у Другом свјетском рату. Обавеза Србије је да брзо заврши све у вези са формирањем меморијалног центра на Старом сајмишту, рекао је Дачић новинарима послије отварања међународне конференције “Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије”. Дачић је истакао да Србија

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

25. јануар 2019.

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Дачић: Свједоци смо прекрајања историје

25. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић упозорио је данас да су у региону, и након 70 година од Другог свјетског рата, евидентни ревизионизам и мржња, те покушаји прекрајања историје. Он је на међународној конференцији “Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије” рекао да ревизионизам добија на интензитету у региону и да у неким земљама већ представља тренд и готово свакодневну појаву. Дачић је истовремено нагласио и да осуде покушаја ревизионизма и оправдавања злочина не важе само за друге, него и за Србију. “Они који су и код нас вршили злочине за време Другог светског рата и помагали у вршењу Холокауста и геноцида, не смеју бити рехабилитовани, јер

Хрватски Сабор одао пошту жртвама Холокауста без помена Јасеновца

25. јануар 2019.

Хрватски Сабор је данашње засједање започео минутом ћутања поводом 27. јануара, Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, дана када цијели свијет одаје дубоко поштовање жртвама нацистичког прогона и геноцида над Јеврејима и припадницима других мањинских народа. Тим поводом, предсједник парламента Гордан Јандроковић је одржао говор у којем није споменуо жртве Јасеновца. Бозанић: Без задршке истицати истину о страхотама Јасеновца Испред загребачке катедрале одржан је молитвени скуп поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, на којем је загребачки надбискуп, Јосип Бозанић, поручио да тога дана “без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца”. Како је пренио загребачки Јутарњи лист, синоћњем молитвеном скупу присуствовао је предсједник Сабора и изасланици предсједнице и

Чегар: Видио сам крв, комаде лобање, мозак убијених војника ЈНА

25. јануар 2019.

Бивши припадник Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване РБиХ Зоран Чегар рекао је данас у Суду БиХ да је, након убиства припадника ЈНА испред Дома полиције у Сарајеву у априлу 1992. године, на “коцкама” видио крв, комаде лобање, мозак и косу, те цистерну комуналне службе која је прала улицу. У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА, овај свједок Тужилаштва испричао је да је предвече, по доласку испред Дома полиције, затекао грозан призор. “Видио сам и нека тијела испред камиона. На улици су били неки непознати људи, те припадници Јукине јединице и наших специјалаца. Рекли су ми

dubrovnik-iz-vazduha.jpg

ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем

25. јануар 2019.

Никола Пашић дошао је у Дубровник  6. децембра 1918. Др. Перо Чингрија назвао је Пашићу добродошлицу истичући патње краљевине Србије. Пашић се захвалио Дубровнику и србијанској војсци на дочеку. У дубровачком листу  „Рад” описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли претставници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду” се истиче :  „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др.

Гестапо нуди државу!

25. јануар 2019.

Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге. Кујући планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али је иза себе оставила крваве трагове. О томе сведочи обиље докумената у књизи „21. СС дивизија Скендербег“, историчара и публицисте мр Павла Џелетовића Иванова, из које у фељтону објављујемо најзанимљивије делове. Када је 8. септембра 1943. године капитулирала Мусолинијева фашистичка Италија квислинзи на Косову и Метохији дошли су у врло незавидан положај и зато је било потребно да предузму брзе

Јовановић

Војислав бјежао у Хрвоја

25. јануар 2019.

За само двије године /1992. и 1993./ у само једном хрватском граду Осијеку 1.236 особа промијенило је име и презиме и, мада нема званичних појашњења, основано се претпостаља да се радило о Србима. И двадесет година касније, 2012. и 2013. године промјену имена у Осијеку затражило је 416 особа. Како наводе хрватски портали, деведесетих година није било угодно бити Србин у Хрватској и долазило је до масовних промјена личних података и покрштавања. “Телеграм” наводи свједочење дугогодишњег културног радника из града на истоку Хрватске који је морао да промијени име деветогодишњем сину, јер је био изложен неиздрживом притиску вршњака, као и увредама. “Тјешили смо га, али кад је након неколико дана

Документарни филм РТРС “Јужни потез” на шведској телевизији (ФОТО)

25. јануар 2019.

Документарни филм “Јужни потез” биће приказан на ТВ каналу BANOR TV, на шведској телевизији Öppna kanalen – локалне станице за Стокхолм 24. и 29. јануара. У филму је ријеч о офанзиви названој “Јужни потез” коју су извеле јединице регуларне војске из Хрватске и ХВО из БиХ, а које су 10. октобра 1995. године окупирале комплетну територију општине Мркоњић Град. Окупација је трајала све до 5. фебруара 1996. године, када су град и територија општине враћени Републици Српској на основу одредби Дејтонског мировног споразума. Јединице регуларне хрватске војске и ХВО-а у потпуности су девастирале град и околна села и починиле незапамћене злочине над цивилним становништвом, оставивши иза себе највећу масовну гробницу

Биљана и Милица Драганић

Брчко: Убице троје Драганића траже се преко две деценије

25. јануар 2019.

Ни после 26 година није решено убиство троје Драганића у Брђанима код Коњица. Имена убица позната Тужилаштву БиХ, али нико досад није оптужен Пише: Марко Драганић У ноћи између 26. и 27. јануара навршило се 26 година како су у својој кући у Брђанима ратне 1993. године из ватреног оружја убијени Бошко (72) и његове снахе Милица (39) и Биљана (38) Драганић. Какву је крваву драму преживљавало троје Драганића у кући Бошковог старијег сина Рајка (млађи Недељко, супруг Милице, убијен је крајем маја 1992. у Брадини) знају само њихове убице, које су за босанскохерцеговачко правосуђе и 26 година после тог убиства почињеног из националистичких побуда, још увек непознате. Како нам

Фрањо Туђман на Голи Оток послао 7.000 официра ЈА

25. јануар 2019.

„… Недавно је баш у Глини, у којој је Назор 1944. године одржао  свој историјски говор, одржан помен жртвама усташког терора (1200 покланих људи, жена и деце у глинској цркви), а да на том помену, бар из пијетета или из минимума цивилизацијског понашања, није присуствовао ниједан представник званичне хрватске државе. Није било ни чланова ЦK СKХ, ни Туђманових хадезеоваца. Та срамота је за комунисте утолико већа јер је Назор говорио у њихово име, а за Фрању Туђмана зато што је у то време био сарадник Јосипа Броза. Његово одсуство, међутим, може се схватити једино чињеницом да он себе више не сматра Брозовим већ Павелићевим следбеником, што је јасно демонстрирао обележавањем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Галка

По ваздан сједи пред капијом. Забрађена до очију црном плетеном убрадачом, наслоњена

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА