arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бивши логораши још чекају правду

14. мај 2019.

Срби из oпштинe Oџaк, прoгнaни прe 27 гoдинa, пoлoжили вeнцe нa спoмeн-oбелeжje. Мучeни нa 132 рaзличита начина, а силoвaнo 60 жeна разних живoтних дoби Пре 27 гoдинe, почетком мaja муслимaнскo-хрвaтске снaге зaрoбиле су 1.294 српскa цивилa (864 мушкaрцa, 326 жeнa и 104 дeцe) и зaточили их у три лoгoрa у Oџaку. Tим пoвoдoм, прeдстaвници удружeњa лoгoрaшa „Oџaк 92“ из Вукoсaвљa пoлoжили су вeнцe и зaпaлили свeћe нa спoмeн-oбелeжjу у Вукoсaвљу и у Нoвoм Грaду. У оџaчким лoгoримa убиjeнa су 42 лoгoрaша, који су мучeни нa 132 рaзличита начина, a силoвaнo je 60 жeнe свих живoтних дoби. Зa злoчинe нaд Србимa у оџaчким лoгoримa зa 27 гoдина је дoнeтo сaмo oсaм

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Затирање Срба – Највећи „домет“

14. мај 2019.

Некадашњи југословенски генерал и први хрватски предсједник Фрањо Туђман, чији дан рођења данас прослављају у Хрватској, довршио је усташку стратегију „коначног рјешења српског питања“ – укинуо је уставну равноправност Срба и етнички очистио српске крајеве у Хрватској. Под Туђмановим вођством изведене су акције „Бљесак“ и „Олуја“, у којима је из Хрватске протјеран највећи дио српског становништва. Имовина Срба је попаљена, а у хрватским градовима махом су остајали без станова и радњи. За вријеме Туђмановог предсједниковања Србима је укинут конститутивни статус, који су имали колико због историјског трајања у Хрватској, толико и због геноцида који је над њима почињен у Независној Држави Хрватској, али и због заслуга за ослобођење Хрватске 1945.

КОМЕНТАР: Стипе Фрушкогорац и погром Албанаца у Србији

14. мај 2019.

Има један кућерак у Срему и у њему – Стјепан Месић. У викендици Александра Попова на Фрушкој гори, чувени мртвозорник СФРЈ учествовао је на конференцији о антифашизму наводећи да се „Јасеновац и Блајбург не смеју изједначавати“. Сасвим природан став, рекло би се, али је неприродно то што га изриче баш Стипе. Ево једног подсећања како је током говора у Аустралији, почетком деведесетих, баштинио тековине борбе против Трећег рајха: – Немамо ми Хрвати коме да се извињавамо. За разлику од других ми смо два пута победили. Први пут 10. травња 1941, када су нам силе Осовине признале државу (НДХ), а други пут после рата када смо се са победницима нашли за

Пуно срце у празној кући

14. мај 2019.

И у Доњим Руjанима се однедавно обистинила паклена усташка жеља да истриjебе све што jе српско – записао сам почетком августа 1990. године. Одолиjева jош само гробље са црквом и групице старовремских камених кула сазиданих од финог тесаника коjе подсjећаjу на киклопске стећке. Куће су одавно пусте и затворене и у њима нема жива ока од Маљковића, Ерцега, Денића, Лалића, Козомара, Глигића, Бачковића, Стоjића, Билана, Глишића… Нема ни Бошковића. Ту гдjе jе тог злог љета 1941. године живjела задруга од преко двадесеторо чељади, остале су само лиjепе камене куће и помоћне зграде коjе као уклете зврjе пусте и затворене. Пусто и около на широким ливадама и пашњацима на коjима су

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. мај 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Мирољуб Јевтић: Има ли у Србији фашизма

14. мај 2019.

Ко се од ових српских „фашиста” залаже за истребљење Јевреја и других раса уз експанзионистичке и милитаристичке накане да освоје свет и забране демократске политичке вредности Једна од опаснијих чињеница у политичком животу Србије је недостатак елементарне демократске културе. Као резултат, представници политичких партија и из власти и из опозиције не бирају речи. Све то не би ли стекли који глас више. Због тога именују противнике појмовима и именима који би требало да им нанесу штету. Без обзира на то што ће штета бити много већа за државу него за политичке противнике. Без икакве дилеме, најтежи појам који се употребљава у том смислу јесте фашизам. Бити фашиста, сваком је то

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

14. мај 2019.

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

БАЊА ЛУКА: Промоција књиге Драгана Грујића

14. мај 2019.

Драган Грујић: Сусрет Истока и Запада у богословљу хрватских контроверзиста 18. вијека Из Предговора аутора Књига коју читалац има пред собом представља ентузијастичну жељу аутора да се, по ко зна који пут у историји, отворе недоречена и спорна питања која вијековима нарушавају јединство Цркве, у нади да ће се указујући на њих на овакав начин, родити жеља за њиховим одговорима у Истини. Теме које се обрађују могу се окарактерисати као својеврстан лавиринт и путоказ у хришћанску иницијацију, подијељену и анализирану кроз спорна и контроверзна питања о Крштењу, Миропомазању и Евхаристији – између Римокатоличке и Православне цркве на овим просторима. Као повод писања ове књиге представљени су хрватски литургичари и контроверзисти

Сјећање на убијене Србе из Глине 13. маја 1941.

14. мај 2019.

Јуче је у глинском храму Рођења Пресвете Богородице служен парастос за Србе из Глине и околине старије од 16 година које су усташе ухапсиле у ноћи између 12-ог и 13-ог. маја 1941 и побили у оближњем селу Прекопа. Парастос је служио петрињски парох Саша Умићевић уз саслужење Слободана Дракулића. пароха глинског. У 12 сати на спомен костурници на глинском гробљу у којој су сахрањени посмтрни остатци глинских мученика положени су вијенци и цвијеће. Подсјетимо, након што су у ископане јаме на обали ријеке Глине код села Прекопа, усташе су почетком маја 1941. довезле лешеве Срба убијених у Глини, а у ноћи с 12. на 13. маја исто мјесто искористиле су

СКАНДАЛ У КИЈЕВУ: Стадион одзвањао, Украјинци и Хрвати скандирали „Убиј Србина“

13. мај 2019.

На друштвеним мрежама појавио се снимак скандалозног заједничког скандирања навијача Динама из Кијева и њихових имењака из Загреба. Недавно су загребачки навијачи били у посети Украјинцима, са којима гаје пријатељске односе.   Украјинци певају убиј Србина, Динамо Кијев. Нацистички окот на делу! Усташка браћа и Хитлерова деца. pic.twitter.com/vO269kAPqJ — У-срцу-Србије (@U_Srcu_Srbije) May 12, 2019 Трибина је громогласним пљеском поздравила навијаче из Загреба, а онда је вођа навијача преко микрофона повео позив на насиље и мржњу уобличено у „Убиј Србина“. „Обавештавам вас да су дошли момци из Хрватске, навијачи ’Динама‘ из Загреба, да нас подрже да се супротставимо овим ку*вама. Ако не знате, они су веома блиски пријатељи Срба. Молим вас

Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу

13. мај 2019.

„Новости“ у манастиру Света Ана, у шуми крај Дарувара у Хрватској, где живи наша монахиња. У Новом Саду завршила енглески језик, радила као преводилац. Замонашила се у Грчкој, после 12 година пожелела да се врати Надомак села Доња Вријеска, близу Дарувара у Хрватској, у шуми, налази се православни манастир Свете Ане из 15. века. Ова прелепа готичка грађевина до упада Османлија припадала је католичком реду Светог Павла (павлинима), да би је, урушену и покрадену, почетком 18. века обновили православни монаси из манастира Пакре. Данас ту живи мати Герасима, замонашена у Грчкој, која је, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, из црногорског манастира дошла пре годину дана. Живи са вучјаком Реом, окружена

Остаци нацистичких жртава биће сахрањени у Берлину

13. мај 2019.

Остаци жртава нацизма које су биле коришћене за медицинске експерименте биће данас сахрањени у Берлину, више од 70 година после краја диктатуре те идеологије. Око 300 микроскопских узорака ткива бораца покрета отпора, највећим делом жена, погубљених у Трећем рајху а затим коришћених за експерименте биће сахрањени на берлинском гробљу. Остаци припадају борцима покрета отпора погубљених у берлинском затвору Плецензе. У Плецензеу је убијено више од 2.800 људи а тела већине жртава су потом била сецирана на институту за анатомију Берлинског универзитета. Те узорке су 2016. открили потомци анатома Хермана Штива, који је радио на телима противника Хитлеровог режима, и предали их меморијалном центру. Извор: ДАНАС.РС

Нови називи улица у Тутину и Новом Пазару – прст у око Србији? ВИДЕО

13. мај 2019.

Аћиф-ефендија, Адем Демаћи, Ибрахим Ругова, Сјеничка конференција 1917. године. То су само неки од нових назива улица у Тутину. Одлука скупштине ове општине о промени назива чак 799 улица изазвала је велику полемику у јавности. Да ли је ово прст у око држави Србији, колико је општинска власт поштовала прецедуру, шта је политичка позадина покушаја албанизације Санџака, може ли пројекат промене назива улица да прође и у Новом Пазару, само су нека од питања за Ахмедина Шкријеља, генералног секретара СДА Санџака, и Александра Раковића, историчара. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Везане вијести: Улице Аћиф-ефендији и Ибрахиму Ругови НЕДОСТОЈНА ОБЕЛЕЖЈА: Нико неће да руши таблу Аћиф-ефендије  Извор: Б92

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА