Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishРТРС – ОЛУЈНО НЕВРИЈЕМЕ
6. август 2010.
РТРС – ОЛУЈНО НЕВРИЈЕМЕ Документарни филм аутор Недељко Лаjшић уредник документарног програма Игор Пожгаj прозводња РТРС август 2010. године
Скочите на садржај
РТРС – ОЛУЈНО НЕВРИЈЕМЕ Документарни филм аутор Недељко Лаjшић уредник документарног програма Игор Пожгаj прозводња РТРС август 2010. године
Евица Басташић (ауторова мајка) за таром Народна ношња у западној Славонији Стево Басташић, шегрт на пекарском занату у Старом Бечеју, са пријатељем Николићем (брицом) Слагање жита у гран’це „Машинање“ жита Обиљежавање годишњице пробоја логораша, Градина 26. април 2009. Преживјели свједоче, Милан Басташић на Градини 26. априла 2009. < „Грубишнопољски лист“, бр. 88, од 30. априла 1991. године Садржај Поговор >
< Јасеновачке жртве 1941-1945. године – попис Садржај „Грубишнопољски лист“, бр. 88, од 30. априла 1991. године >
< „Прије педесет година“ – посебно издање „Грубишнопољског листа“ од 29. марта 1991. године Садржај Прилози – слике >
Old man Pavle Babac, whom we mentioned before and who studied the tragedy under Velebit, gives us a couple of very shocking pages regarding the destruction his fellow villagers from the Tribanj Šibuljine area. Late Babac collected all testimonies in a book named “Slopes of Velebit, 1941 – 1945”, published in Belgrade in 1965. Here we will use parts of his book in order to inform the reader about the misfortune of poor inhabitants of these villages who were mostly taken and executed in Slana. I knew uncle Pavle as a responsible man weighing every word, and in this book I can see how he checked each sentence for hundreds
Srpski Ante Zemljar: Charon and Destinies USTASHI DEATH CAMPS SLANA AND METAJNA AT THE ISLE OF PAG, CROATIA -1941.. Charon and Destinies is a horrendous story about Ustashi death camps Slana and Metajna on the Isle of Pag, Croatia. Ustashi camps were established at the beginning of June and closed nearing the end of August 1941. Vividly depicted are beastly tortures committed by Ustashi, whose monstrosity surpassed vicious mediaeval inquisition tortures. Names and events are authentic. Those are testimonies of eye-witnesses, rare living survivors, and court witnessing of imprisoned Ustashi. Slana and Metajna, surrounded by Adriatic sea, are places of unthinkable terror, bestialities committed by monster-people-places of suffer of thousands
Biography: ANTE ZEMLJAR was born in Pag 1922. He was a member of the People’s Liberation Struggle – NOB from 1941 as a resistance fighter, political activist and an officer. From 1949 to 1953 he went through torture on Goli Otok as a political prisoner. He finished the primary and secondary school in Pag and Šibenik, and in Zagreb he graduated comparative literature at the Faculty of Philosophy. He published a dozen of books. In literature Ante Zemljar proved himself as a poet, storyteller, travel writer, novelist, critic and a scriptwriter. He cooperated with almost all relevant literary magazines and he also wrote radio comedies and film scripts. He was
АНТЕ ЗЕМЉАР је рођен у Пагу 1922. године. Судионик је НОБ-а од 1941. као илегалац, политички радник и официр. Од 1949. до 1953. као политички затвореник прошао је тортуру на Голом отоку. Основно и средњошколско образовање стекао је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративу књижевност на Филозофском факултету. Објавио је десетак књига. Анте Земљар се у књижевности огледао као пјесник, приповједач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сурађивао је у готово свим релевантним књижевним часописима, а писао је и радиокомедије те филмске сценарије. Посебно се истакао тзв. оточном књижевности, описавши у неколико књига поднебље и људе из којега је потекао – Хрватско приморје и кварнерске отоке. Објавио
Ћирилица Položaj Srba u NDH se sve više pogoršavao, kao i položaj Jevreja i Cigana, posle objavljivanja „Zakonske odredbe o rasnoj pripadnosti“ i „Zakonske odredbe o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda“ početkom maja 1941. godine u glasilu hrvatskog ustaškog pokreta (Hrvatski narod, broj 78 od 1. V 1941. godine). Te odredbe je propisao poglavnik NDH Ante Pavelić po nemačkom nacističkom uzoru. Mržnju protiv Srba, Jevreja i Cigana uporno je širila ustaška propaganda preko dnevne štampe, radija i na skupovima. Oni su okrivljivani za sva postojeća zla i označavani kao niže rase i „nepoćudni elementi“. Srbi su još nazivani četnicima, a srpska pravoslavna vera grčko-istočnom ili šizmatičkom. Ustaška štampa
Svaka i najmanja točka dogovora koju je dodirnula ova dična grupica nadošlih i domaćih ustaša, zasnovana je na kriminalu: oni su svijesni bezakonja na osnovu kojeg će se hapsiti ljudi za dovod u Slanu; svijesnu su teškoća puta po kojem će biti vođeni preko Velebita; vrlo su dobro znali da njihove tek stvorene organizacije nemaju transprotnih sredstava za prebacivanje nego da će ih vezane u kolonama voditi od Gospića do Karlobaga pješice; složili su se da će ih ovdje, u Karlobagu, trpati u male, neudobne brodice, jer su jednio takve brodice postojale po okolnim lukama i bile na dohvatu da ih uposle; znali su, jer su otočani, da će prognanike
b e z i m e n a v r p c a galebja jata uznemirena kružen ponad kamenih rtova povazdan nestrpljivo – jer nas vide u kolonama – nadaju se silasku gdje smo im zauzeli gnijezda ne slute da mrtvaci ne napuštaju dodijeljena gubilišta kad im se primiču po vrpci bezimeno o š t r i c a r t a šiljati ubod hridine put svjetlog mora zaletjeli val i misao potisnuti snažno tko ima nož na rtu se postavi važno i vlada rtu približiti se ne smije! biva sve oštriji šilje ga – tko mu priđe, majci, ima da se nabije. urla nad njime zastava smrti nož
Mario D´Anna Mario D’ANNA: AKVARELI Mario D‘ANNA, talijanski slikar (r. 1933) koji živi u Comu, Italija, kasno ali s obilnim plodom otkrio je SLANU kao svoj slikarski doživljaj. Godine 1987. on je u talijanskom gradu Mariano Comese (Galerija Mauri) priredio izložbu svojih dvije stotine akvarela na temu SLANA. D’Anna je i sam kao dijete žrtva rata (zaostala ručna bomba, dok se s njom igrao, odrezala mu ruku) i možda se zato kao prvi slikar SLANE ovoliko jako vezao za ovu temu i dao nam je od sunca koje izgara do lomača na kojima su na kraju spaljena tjelesa nevinih logoraša. Njegovi su akvareli puni evokacija života koji su ovdje
Na prilazu plaži Suha (logoru Slana), s desna i s lijeva uzdižu se visoke litice i pećine. Na jednoj od tih litica narod je iz svojih skromnih sredstava urezao mramornu ploču. Kraj nje svake se godine održava sat povijesti i polažu vijenci. Od strane Općinskog odbora Pag za obilježavanje spomen – područja Slana naručena je izgradbena dokumentacija koja će zahvatiti čitavo područje bivših logora i grobova. U 1988. godini već se projektira izgradnja ceste koja će od sela Metajne voditi prema Slani. Ona će ići paralelno sa cestom koju su gradili logoraši tako da se ovu ostavi nedirnutu kao monument vremena. Napis na ploči glasi: SLAVA ŽRTVAMA FAŠIZMA 1941. GODINE,
Na slijedećoj pregršti stranica iznijet će nam svoje svjedočenje Josip Balaž, Joža, po narodnosti Madžar, sada penzioner u Daruvaru. Iz njegove lično pisane izjave, 9. 10. 1970. god. koja se nalazi kod SUBNOR-a u Pagu, drug Balaž navodi da je rođen 1912. god. u Goveđem Polju, općina Daruvar. Sa 6 godina ostao je siroče, bez oba roditelja. Otac mu je poginuo u I svjetskom ratu, majka, brat i sestra umrle su od »španjole«. Kasnije je Joža seljanima čuvao guske i svinje, a još kasnije i goveda. Za to je dobivao oskudnu hranu i spavanje u štalama. Njegov ujak, kao tutor uzima ga k sebi u Daruvar čim je navršio deset
Razgovor je izvršen u prostorijama Općinskog odbora SUBNOR-a. Pag dana 9. 10. 1979. godine. Razgovoru su prisustvovali i u njemu učestvovali: Bistričić Nikola predsjednik SUBNOR-a Pag, Jeličić Srećko tajnik SUBNOR-a Pag, Maržić Slavko predsjednik UBNOR-a Pag i Zemljar prof. Ante. Prije početka razgovora radi legitimiranja drug Balaž Josip pokazuje rješenje kojim mu je priznato u posebni staž u dvostrukom trajanju vrjeme od 6. 06. 1941. godine do 15. 05. 1945. godine. Izjave i druge dokumenta iz kojih je vidljivo da je aktivni sindikalni radnik od 1932. godine i član Komunističke partije Jugoslavije od 1937. godine te novine iz tog perioda u kome se opisuje štrajk radnika. Iz dokumenata je vidljivo
У новоj згради Југословенске кинотеке, амбасадор Италиjе у Београду Ђузепе Манцо свечано
Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па
У Галериjи науке и технике Српске академиjе науке и уметности синоћ jе
Глођанско брдо, Зворник. Злочин се догодио у зору, 6. новембра 1992. године
Државно тужилаштво у Риjеци подигло jе оптужницу против пензионисаног припадника Хрватске воjске
Радови на изградњи Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту у Београду у спомен
Албански историчар Кочо Данаj, заговорник такозване „природне Албаниjе“, послао jе писма владама
У среду, 5. новембра 2014. године у 18 сати у Галериjи науке
Црквена општина Беч традиционално сваке године 1. новембра (на верски и државни
Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле
Мада jе грађански рат у Хрватскоj завршен пре скоро две децениjе, Милан
4. новембар 2014. Конкурс за суфинансирање проjеката организациjа Срба из региона отворен
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
