БЕОГРАД – Представници избjегличких и завичаjних удружења Срба из Хрватске предали су данас предсjеднику Србиjе Борису Тадићу копиjу прикупљених 45 000 потписа подршке петициjи коjа се односи на поштовање њихових имовинских и људских права и затражили његову подршку рjешавању избjегличких проблема. Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта, у пратњи представника избjегличких удружења Срба из Хрватске, предао jе кутиjу са потписима на писарницу зграде Предсjедништва Србиjе. Линта jе рекао новинарима да представници 103 избjегличка удружења намjераваjу да копиjе ових потписа подршке предаjу на двадесетак адреса у Србиjи и међународноj заjедници. “Овом акциjом апелуjемо да предсjедник Тадића и све друге релевантне институциjе у међународноj заjедници помогну да се коначно пронађе траjно и

Представници Срба протераних из Хрватске и потомци жртава усташких злочина у Независноj држави Хрватскоj огорчени су потезом Удружења хрватских ратних ветерана, коjе jе jуче у Бањалуци организовало потписивање петициjе под називом „Стоп маjоризациjи Хрвата у БиХ” Члан Организационог одбора за потписивање петициjе Игор Башић рекао jе jуче да се „неравноправност Хрвата у БиХ огледа и кроз Изборни закон коjим се омогућава игнорисање легитимне изборне воље хрватског бирачког тела у БиХ. Башић jе истакао да jе више потписа прикупљено у Бањалуци него у Сараjеву. Међутим, председник Удружења Срба избеглих из Краjине и Хрватске Петар Џодан каже да га више ништа не изненађуjе, па ни то да Срби у центру Бањалуке потписуjу петициjу

У управо започетој кампањи откапања гробница са жртвама партизанских злочина кључна је улога додијељена Хрватској телевизији. Већ на примјеру прве такве гробнице, у Кустошији, видјело се како ће то изгледати. Чим ровокопачи уклоне први слој земље, ту ће се створити камере ХРТ-а, а прилог ће радити нетко потпуно непознато, младо новинарско створење за које се очито претпоставља да ће посао обавити без сувишних зашто и како. Па ипак, баш је послушни ХРТ већ успио насапунати даску наручитељу ових великих радова. У извјештају о искапању у Кустошији, које је наводно почело ових дана, објављен је и разговор с једним свједоком направљен, писало је лијепо у дну екрана, још у љето прошле

Србија – Хрватска – избјегличка удружења БЕОГРАД – Представници избјегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске уручиће сутра у 12.00 часова предсједнику Србије Борису Тадићу копију прикупљених потписа подршке петицији којом се тражи правично и трајно рјешавање имовинских, станарских, стечених, статусних и других права избјеглих и прогнаних лица и других грађана Србије који су поријеклом или имају имовинске интересе у Хрватској. Предсједник Коалиције удружења избеглица из Хрватске Хрватске Миодраг Линта рекао је на конференцији за новинаре у Београду да су избјегличка удружења Срба из Хрватске прикупила 45 000 потписа подршке петицији избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Он је додао да су представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова

Чекићева прича је критеријално необавезујућа кафанска прича мржње. A и његове тезе више личе на кафанске него на научно историјске. У науци, то очито Чекић не зна (јер кад би знао, овакву би његовску историју, заобилазио у широком луку) хипотезе и тезе ништа не вриједе без аргумената, а аргумент никад није био нити је могао бити запјенушани говор мржње. Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” професор доктор Милош Ковачевић, један од водећих стручњака опште лингвистике на српском говорном подручју. Он истиче да се Чекић као код оних којима знање није у сагласности са звањем, надокнађује “неконтролисаним изливом мржње помоћу што “громогласнијих а непримјерних ријечи” без икаквог стварносног упоришта”. *

1. СКК: Господине Обрадовићу, Двери већ преко деценије делују у српској јавности као удружење грађана. Активности Ваше организације су веома разнородне,од хуманитарних акција, писања текстова и књига, преко интернет сајтова до телевизијске продукције и одржавања масовних скупова. Ипак, 10.2.2011. објавили сте улазак у политичку арену. Шта је то што Вас је навело на помисао да досадашњи начин наступања, у облику патриотске НВО није више довољан, те да је неопходно кандидовати се на изборима? БО: Тачно је да Двери последњих година представљају једну од најактивнијих српских НВО која располаже широким спектром активности од штампаног издаваштва часописа и књига, преко трибина и предавања широм Србије, региона и расејања, интернет презентација, независне ТВ

Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православну цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православнум цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. * ГЛAС: Како гледате

Десило се и то. Двери су рекле да политици. Унутар наших редова (тако се ваљда каже у политичком жаргону), истовремено осећај скинутог терета и набацивања новог. Унутар редова јавности, реакције су подељење. Медији Медији, које већ годинама безбројним акцијама, темама, часописима, књигама, трибинама, покушавамо да заинтересујемо макар да из природне новинарске радозналости загребу испод пресуђеног екстремизма и десничарске клерофашистичке парацрквене површине којом су нас обавили као велом незаслужене тајне, врло пристојно су известили са конференције њима у част. Притом, томе су заслужне пре свих новинске агенције које су се потрудиле да известе тачно, тако да ни другима није остављено превише простора да то ураде погрешно. Толико о штампаним медијима. Електронски

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске дужан је обавјестити грађане Хрватске о манипулирању жртвама II. свјетског рата у изборне сврхе. У Хрватском сабору је недавно министар Министарства унутарњих послова Републике Хрватске господин Томислав Карамарко помпозно најавио да ће провести истрагу везану за „комунистичке злочине“ из II. свјетског рата. Одмах је активирана полиција која у Кустошији ископава лешеве за које се већ на Хрватској телевизији тврди да се ради о убијенима концем II. свјетског рата и то, а од кога другог, него од комуниста. Управо је невјеројатно колико се губитници из II. свјетског рата Хрватске труде да што више облате и криминализирају Народноослободилачку војску и маршала Тита, њеног врховног команданта.

Држава је дефинитивно дигла руке од грађана чији су објекти у раздобљу од 1991. до 1995. срушени експлозивном направом – они немају право на накнаду штете. Саблажњиву одлуку Уставног суда о тој материји подржао је и Еуропски суд за људска права. “Ово је еклатантан примјер да право понекад нема везе с праведношћу”, сматра одвјетник Маро Михочевић Колико је грађана Републике Хрватске, стотине или тисуће њих, остало без имовине захваљујући управо својој држави? Нитко то точно не зна или се не усуђује рећи. Наиме, ријеч је о власницима објеката, углавном кућа али и господарских објеката, који су за вријеме или непосредно након рата 1991-1995. нестали с лица земље. Минирани су или

Početkom aprila 1941. godine Hitlerova Njemačka napada Jugoslaviju i 10. aprila ulazi u Zagreb. U roku od nekoliko dana proglašena je Nezavisna Država Hrvatska pod vodstvom fašističke ustaške stranke i počinje protjerivanje Jevreja. Jevrejske fabrike i prodavnice su bile zapljenjene. Jevreji su dobijali otkaze na poslu i protjerivani iz svojih stanova. Hapšenja su započeta i izdato je naređenje svim Jevrejima da na reveru svoje odjeće nose žuti bedž. Novi zakoni i pravila donošena su gotovo svaki dan. Krajem maja 1941. godine jevrejski omladinci, dobi između 17 i 24 godine, uhapšena je u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, pod izgovorom regrutacije za rad u radnom logoru. Bilo je njih 165, skoro sve

Наши дани су, пре свега, време историjског опадања и умора српског народа. Главна карактеристика савременог српског човека jесте помиреност са судбином, равнодушност и национална неодговорност. Може ли се у моралним дефетизмом и националном незаинтересованошћу затрованоj друштвеноj атмосфери уопште поставити српско национално питање данас? Српско питање ниjе, као што се код нас и даље мисли, политичко-економско питање. Српско питање jе духовно-морално питање. И, jер 20 година нисмо погледали ствари из духовно-моралне перспективе – ниjе могло и не може бити промена у Србиjи. За промене су потребни суштински унутрашњи предуслови: Национална самоспознаjа. Вековима живећи под вишеструким туђинским ропством имали смо своj национални сан и генерациjски радили на његовом преношењу. Таj сан се