БЕОГРАД, 14. АПРИЛА – Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је да очекује да Хашки трибунал осуди хрватске генерале Анту Готовину, Ивана Чермака и Младена Маркача због злочина почињених у току и након акције “Олуја” 1995. године и истакао да је посебно важно да буде прихваћена теза из оптужбе о етничком чишћењу, јер пресуда са таквом конструкцијом удруженог злочиначког подухвата неминовно иде и ка хрватској држави. “Нама је значајно да суд прихвати главну тезу оптужбе у пресуди, а то је да су ова тројица оптужених хрватских генерала кроз удружени злочиначки подухват на чијем челу је био Фрањо Туђман, као предсједник Хрватске и врховни командант Оружаних снага Хрватске, испланирали и

МОСТАР, 14. АПРИЛА – Потпредсједник Федерације БиХ Светозар Пударић данас је у селу Пребиловци у општини Чапљина положио цвијеће на мјесту Спомен-костурнице невиним српским жртвама из Другог свјетског рата. ”Одао сам почаст невинима који су страдали само зато што су се другачије звали, а они који су преживјели цијели живот су живјели у болу”, рекао је Пударић Срни након посјете Пребиловцима. Порука коју жели да пошаље својим боравком у Херцеговини, јесте, каже Пударић, да свима треба да је важан човјек, његова судбина и његове потребе. ”Било какво идеолошко условљавање или етикетирање и свака искључивост овом друштву доноси само бол и патњу и даље раздвајање. Вријеме је да престанемо с тим”,

Пресуде и документација Хашког суда користи се да се Срби прогласе за главне кривце, а све оно што се дешавало у Другом светском рату полако пада у заборав Недавно одржан скуп у Сарајеву под називом “Злочин геноцида над Бошњацима” покренуо је многа питања, као што су на пример да ли можда имамо покушаје мењања неких историјских елемената и чињеница. Професор Смаил Чекић, директор Института за истраживање злочина против човечности и међународног права Универзитета у Сарајеву, рекао је да је над Муслиманима у Србији, Македонији, Црној Гори, Санџаку и БиХ у протеклом веку извршен геноцид који је резултат српске фашистичке идеологије и политике. У ову политику, како је рекао Чекић, укључени

Србија данас, међутим, није јака СФРЈ, нити су њене службе МОСАД који је својевремено отео Адолфа Ајхмана на улици и пребацио га у Израел. Али, када су нас неке друге установе, попут Министарстава спољних послова или правде, известиле о напретку у случајевима „Кепиро“, „Ашнер“ или „Егнер“? Починили су језиве злочине и, ипак, умакли људској правди… А многи су могли, и морали, да окончају живот у затвору – само да су се политичке и судске власти потрудиле“, пише познати ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф у својој код нас управо објављеној књизи „Ловац на нацисте“. Зуроф је током вишедеценијске потраге открио 2.884 људи осумњичених да су били

БАЊА ЛУКА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да ће Хашки трибунал хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку изрећи максималне осуђујуће пресуде за ратне злочине почињене над Србима у Крајини током и након акције “Олуја” 1995. године. “Велика је штета што Хашки трибунал није процесуирао Готовину за ратна догађања у западнокрајишким општинама у љето и јесен 1995. године, али то не ослобађа домаће правосуђе да се позабави Готовином без обзира на то да ли ће он бити осуђен у Трибуналу или не”, рекао је Велимировић новинарима у Бањалуци. Хашки трибунал изрећи ће 15. априла пресуду хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и

БЕОГРАД, 12. АПРИЛА – Одбор за Јадовно 1941. усвојио је на сједници у Београду Програм рада, а једна од основних активности биће анимирање потомака жртава да пишу и достављају своја сазнања о страдању њихових чланова породица, рођака и мјештана на Јадовинском стратишту и прилажу фотографије и другу расположиву фактографију. На сједници Одбора за Јадовно одржаној 10. априла, тачно на дан када су прије 70 година први Срби са подручја града Госпића одвођени према безданима Велебита, закључено је да је приоритет и рад на допуни именичног пописа жртава на коме је др Ђуро Затезало радио до 1990. године, а наставио Музеј жртава геноцида у Београду, саопштено је Срни из Удружења “Јадовно

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА – Окупљањем младих Хрватске чисте странке права (ХЧСП) у Загребу ради обиљежавања 70 година од стварања НДХ, Хрватска се, умјесто будућности и европском путу, окренула прошлости и слављу “Априлске револуције” из 1941. године која је изњедрила НДХ, став је историчара и српских логораша из Другог свјетског рата. Припадници ХЧСП-а у центру Загреба представили су величање чистог фашизма и усташтва који је донио велико зло током Другог свјетског рата, рекао је потпредсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Републике Српске Перо Родић. “У антифашитичким земљама не смије се ни поменути нешто што је повезано са фашизмом и усташтвом, а камоли да се одржи неко јавно окупљање које подржава и

У организациjи Српског друштва Задужбина и Културног друштва Михаjло Пупин, уз братску помоћ Друштва српска заjедница и Српског културно уметничког друштва Видовдан, у Љубљани jе 7. Априла, о Благовестима, одржана промоциjа књиге и двд–а  Чувари Космета – путовање кроз садашњост и прошлост, ауторке Мире Лолић Мочевић, новинарке и уреднице на Радио Телевизиjи Републике Српске, коjа jе уjедно и представила своjу књигу публици у Љубљани. Уз промоциjу књиге, емитован jе и ДВД на коjем jе кроз слику и речи сабран материjал настао током путовања Мире Лолић – Мочевић и екипе РТРС-а по Косову и Метохиjи. Обилазећи светиње Косова и Метохиjе, ауторка се упознала са многим вредностима културно-историjског наслеђа српског народа, о

Ових се дана у Глини ломе копља око тога како достојно обиљежити покољ Срба извршен у мају и аугусту 1941: ширим програмом у Хрватском дому или скромно као и досад, само парастосом. “Пет од седам странака жели да се одржи само парастос. Сматрају да ће наша иницијатива пореметити односе између Срба и Хрвата”, каже доградоначелник Глине Ђуро Стојић Између два и три сата ујутро, у ноћи с недјеље на понедјељак 12. маја 1941, двојица су усташа покуцали на врата куће обитељи Вујасиновић у Карловачкој улици у Глини. – Устао сам из кревета, а они су ме питали колико имам година. Онако будаласт, ништа не слутећи, кажем петнаест, иако сам имао