Београд — Тужилац Владимир Вукчевић саслушаће данског новинара и два воjника коjи су били стационирани у Двору на Уни где jе 1995. извршен злочин над Србима, сазнаjе Б92. Тужилац за ратне злочине саслушаће 23. jануара у Копенхагену троjицу припадника мировних снага Уjедињених нациjа, коjи су били стационирани у Двору на Уни, где jе у августу 1995. извршен ратни злочин над српским цивилима. Према сазнањима Тужилаштва, реч jе о тешком злочину над жртвама коjе су биле хендикепиране. Један од воjника Јан Велендорф, коjи jе о убиству заробљених цивила већ говорио на данскоj телевизиjи, наjавио jе да ће сарађивати и са тужиоцима. Осим српског тужиоца за ратне злочине, у Данску путуjу и

У филму Анђелине Џоли “У земљи крви и меда” се наводи да jе у протеклом рату убиjено 300.000 Бошњака и силовано чак 50.000 Бошњакиња. На почетку филма се Аjла, Бошњакиња, спрема за састанак са српским полицаjцем. У следећоj сцени они плешу у сараjевском ноћном клубу, када експлодира бомба коjа прекида мир у мултиетничком граду. Бомбу су, наравно, поставили Срби. Следећа сцена показуjе жене коjе одводе у аутобус коjи их вози у српски логор, где су силоване. Српски полицаjац баца jедну од жена на хаубу аутомобила, скида jоj панталоне и силуjе jе. Полицаjац граби Аjлу како би и њу силовао, али га зауставља Даниjел, српски официр, коjи jе штити од силовања

Тужилаштво БиХ ниjе дониjело одлуку у предмету „Добровољачка“ jер jош активно ради на истражним радњама у овом случаjу, рекао jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. „Тужилаштво сигурно ниjе дониjело тужилачку одлуку у овом предмету, а када се то деси jавност ће свакако бити обавиjештена“, рекао jе Грубешић коjи ниjе желио да коментарише спекулациjе да ће тужилачка одлука бити донесена током jануара. Тужилачку одлуку у случаjу „Добровољачка“ требало би да донесе међународни тужилац Џуд Романо. Сараjевско „Ослобођење“ раниjе jе обjавило да jе у Тужилаштву БиХ припремљена одлука о обустављању истраге за командну одговорност у случаjу „Добровољачка“, али ће услиjедити кривични прогон за догађаjе, као што jе мучење заробљеника након напада

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изразила jе наду да Тужилаштво БиХ неће стати са истрагом о ратним злочинима у „Силосу“, те да ће оптужница коjу jе Суд БиХ потврдио бити проширена и на остала лица из тадашњег државног и воjног врха под чиjом су командом они почињени. „Мислим између осталих и на генерала Неџада Аjнаџића, коjи jе долазио и посjећивао `Силос`, инспектора Енвера Дуповца коjи jе доводио снаге ХОС-а коjе су починили злочине, ратно Предсjедништво БиХ под чиjом jе директном контролом био логор, па и на чланове тадашње Владе коjа jе тамо слала државну комисиjу“, рекла jе Пандуревићева Срни. Она jе изразила очекивање да ће Тужилаштво током судског процеса уложити максималне напоре,

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Мустафа Ђелиловић и други“, коjа осам лица терети за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске националности у обjектима „Силос“ у Тарчину, Основноj школи „9. маj“ у Пазарићу и у магацину касарне „Крупа“ у Зовику. У саопштењу Суда БиХ наводи се да оптужница, коjа jе потврђена jуче, терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за ратни злочин против цивилног становништа и кривично дjело ратни злочин против ратних заробљеника. У оптужници се, између осталог, наводи да су Ђелиловић, Фадил и Халид Човић, Шабић, Казић, Хуjић, Мешановић и Калембер, од маjа 1992. до jануара 1996. године свjесно и

Загреб – Жупаниjско тужилаштво у Сплиту подигло jе оптужницу за ратне злочине против српских цивила у шибенском затвору Кулине током рата. Боршић се терети да jе од маjа до jула 1993. године, као управник Кулина, одговоран за примену прописа међународног права, кршио Женевску конвенциjу о заштити грађанских лица у време рата. Држао jе у затвору четворо цивила, знаjући да их затворски чувари свакодневно биjу и малтретираjу, а да ниjе ништа предузео да то спречи. Осим тога и лично jе учествовао у пребиjањима и другим иживљавањима над затвореницима. Затвореници су били свакодневно физички и психички малтретирани, док jе jедна жена, данас 66–годишњакиња, силована више пута и присиљавана на полни однос са