На мети америчког економисте Нуриела Рубиниjа и и професора са Харварда Нила Фергусона у тексту за Фаjненшел таjмс и Шпигл посебно се нашла Немачка.   Они наводе да „неуспех немачког jавног мњења да схвати туробно стање ствари данас у Европи призива управо кризу средине 20. века коjу jе требало европске интеграциjе да избегну…“   „Немци би требало да се сећаjу како jе европска банкарска криза две године пре 1933. директно допринела слому демократиjе, не само њихове земље, већ и европског континента“, упозораваjу Рубини и Фергусон и додаjу да „данашња Немачка као да поручуjе да jе важниjа 1923. (година хиперинфлациjе) од 1933.“   Рубини сматра да би европски лидери требало или

Београд — Уставни суд jе донео одлуку о забрани „Образа“. Реч jе о веома штетноj одлуци и убеђен сам да jе дубоко политички мотивисана, каже заступник ове организациjе.   Забрану деловања удружења „Отачаствени покрет Образ“ од Уставног суда Србиjе тражило jе Републичко jавно тужилаштво, а од тог захтева до прве jавне расправе прошло jе две године.   Тужилаштво jе такође тражило и да се „Образ“ брише из регистра, као и да се сва будућа удружења и групе коjе желе да наставе активности „Образа“ сматраjу нелегалним да би се спречило да активисти „Образа“ заобиђу пресуду о забрани и региструjу нова удружења са истом сврхом и циљем и тако успоставе континуитет са

Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста морални jе императив сваког човека коjи jош веруjе да има смисла живети. За почетак преносим вам део из кратке приче Виолете Милићевић „Чиjе су дугине боjе?“, коjу сам пронашао радећи на овом тексту: „Зар jе могуће да jе моћ новог доба и нових трендова, брендова и броjних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што jе плод и знамење вишевековне колективне свести? Зар jе могуће да они коjи нису прихватили „вредности“ коjе се негуjу у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократиjе, коjе заправо значе

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – На Тjентишту ће данас, 13. jуна, бити обиљежено 69 година од битке на Сутjесци, а у суботу, 16. jуна, на Сокоцу и Равноj Романиjи биће обиљежено 17 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да ће ови значаjни датуми бити обиљежени у организациjи Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Српске.   Милуновић jе подсjетио да су 13. jуна партизанске jединице 1943. године пробиле обруч снага Осовине.   У бици на Сутjесци било jе ангажовано 127.000 окупаторских и квислиншких снага, а њима се супротставило 18.000 партизана, уз коjе се налазила болница са више од 3.000 рањеника, рекао jе Милуновић.   Говорећи о одбрани Сараjевско-романиjске региjе,

ТЕЛ АВИВ, 12. ЈУНА (СРНА) – Рихард Вагнер, као и његова музика, и данас jе непожељан у Израелу – многи Јевреjи слажу се са давном оцjеном Томаса Мана да „има сувише Хитлера у Вагнеру“. Недавно jе у Тел Авиву отказан концерт коjи jе планирало израелско Вагнерово друштво, основано 2010.   Већ jе било окупљено стотину музичара из различитих израелских оркестара. Све jе то Финансирано путем приватних спонзора. Био jе планиран и оквирни програм са научним предавањима. Али, на краjу jе све отказано.   Рихард Вагнер и данас изазива негодовање у Израелу. Посебно су критички настроjени они коjи су преживjели холокауст и коjе Вагнерова музика подсjећа на стравичне догађаjе.   Хитлер jе Вагнера прогласио своjим наjдражим композитором и његовао врло