arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ко ће памтити ако нећемо ми?

2. јул 2012.

Култура сjећања и памћења, са племенитим циљем очувања успомена на страдалнике из Другог свjетског рата, проjекат jе Удружења студената историjе Др Милан Васић. Подстакнути осjећањем дужности и потребом да се коначно jедном за свагда невине жртве спасу заборава, ови млади историчари организовали су низ значаjних предавања и геноциду и холокаусту у Другом свjетском рату, и не мисле да остану на томе. Проjекат jе завршен, људи су имали прилику да чуjу мишљење добрих предавача из области коjе се баве холокаустом и геноцидом. Да ли jе то први организовани проjекат вашег удружења и како оцjењуjете успjех? Проjекат Култура сjећања и памћења ниjе завршен. Завршен jе семинар, а у наставку проjекта 20.06.2012. смо

Bratunac-groblje.jpg

ПОМЕН ЗА 11 СРПСКИХ ЦИВИЛА УБИЈЕНИХ 1992. ГОДИНЕ

2. јул 2012.

БРАТУНАЦ, 28. ЈУНА /СРНА/ – На гробљу у Братунцу данас ће бити обиљежено 20 година од страдања 11 српских цивила коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, убиле приликом напада на српско насеље Лозницу на Видовдан 1992. године. Представници општинске Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, као и родбина и приjатељи настрадалих, у 10.00 часова прислужиће свиjеће и положити цвиjеће на централном спомен-крсту на гробљу у Братунцу.   Током прве године ратних сукоба у БиХ припадници муслиманске воjске из Сребренице нападали су чисто српска села на подручjу општина Братунац и Сребреница на наjвеће православне празнике.   Тако су, осим напада на насеље Лозницу на Видовдан, муслиманске оружане снаге напале

veritas.jpg

Г О Д И Ш Њ И Ц А

2. јул 2012.

Ових jунских дана ми краjишки Срби обиљежавали смо jош jедну тужну годишњицу – дан на коjи jе приjе двадесет година страдало 40 припадника териториjалне одбране бивше Републике Српске Краjине на Миљевачком платоу, подручjу у сjеверноj Далмациjи, омеђеном токовима риjека Чиколе и Крке са источне, jужне и западне, а проминским краjем и градићем Дрнишом са сjеверне стране.   Као што jе уобичаjено и ову годишњицу обиљежили смо поменом жртвама злочина у цркви св. Марка у Београду, у организациjи Удружења породица несталих и погинулих из Краjине, и Веритасовим “саопштењем за jавност”. Како године одмичу, све мање људи присуствуjе поменима и све мање медиjа преузима податке из саопштења и код овог као и код других догађаjа.

Dodik-na-Mrakovici.jpg

Додик: Срби поднели највеће жртве

2. јул 2012.

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Српско национално друштов Пребиловци Београд

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ПРЕБИЛОВЦЕ

2. јул 2012.

Српско национално друштво Пребиловци из Београда, и ове године организуjе поклоничко путовање из Београда у Пребиловце, поводом обиљежавања годишњице страдања Пребиловачких и других мученика. Удаљеност у jедном смjеру 500 км. 3. август – полазак аутобуса из Београда око 12 часова. Путуjе се преко Руме, Шапца, Лознице, Зворника, Хан Пиjеска, Сараjева, Коњица и Мостара до Пребиловаца. Долазак у Пребиловце око 23 часа. За прелазак границе довољна jе и важећа лична карта Србиjе, или БиХ. 4..август – Пребиловци, у 8 часова Литургиjа и Помен (вjероватно, могуће су измjене што се тиче времена па и дана богослужења). Потом, помен код остатка мученичких моштиjу, , потом ручак. Истог дана после подне, посета Клепцима, родном мjесту Светог

lokalpatrioti-jadovno.jpg

Јадовно – Дан сјећања, 24.06.2012

2. јул 2012.

Од 2010. године 24. jуни се обиљежава као дан сjећања на Јадовно. Јадовно jе комплекс усташких логора у близини Госпића у Хрватскоj у коjем jе од половине маjа до августа 1941. убиjено око 40000 људи од чега 38000 Срба. Од 2010. године 24. jуни се обиљежава као дан сjећања на Јадовно. Јадовно jе комплекс усташких логора у близини Госпића у Хрватскоj у коjем jе од половине маjа до августа 1941. убиjено око 40000 људи од чега 38000 Срба. Сам логор Јадовно jе планински пропланак на Велебиту у коjи су „стазом мученика“ везани жицом, гладни и жедни, довођени затвореници коjи су претходно сабирани у Госпићу. Након тога су у групама одвођени,

Двери у посети Јадовном и личким Србима

2. јул 2012.

Чланови одборничке групе и повереништва за Нови Сад, уз повереника за Србобран, ишли су на Јадовно, а затим преосталу српску заjедницу у Лики. У недељу, 24. Јуна 2012. године, чланови одборничке групе и повереништва Двери Нови Сад, Мирослав Илић и Деjан Милановић, и повереник Двери за Србобран Даниjел Кулачин, присуствовали су парастосу jадовничким мученицима, страдалим у Другом светском рату. Јадовно, усташки логор смтри, био jе први концентрациони логор у НДХ. За само 132 дана, у периоду од април до август 1941, хрватске усташе су на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 људи, наjвише Срба и Јевреjа. Њихова jедина кривица била jе етничка припадност.  Дуж читавог подручjа планине Велебит налази се

Tatomirovici.jpg

Татомировићи: Чекају да умремо у рушевини

29. јун 2012.

Брачном пару Татомировић обећано jе да ће у замену за имовину у Раjчићима и Новскоj коjе су се одрекли добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручjу Товарника. Но, рушевина у коjоj и дан-данас живе може се назвати свакако, али кућом никако   Брачни пар Душанка и Стеван Татомировић живи у Товарнику од 1995. године, када jе због воjне акциjе “Бљесак” морао да напусти своjе село Раjчиће у околини Новске.   – Имамо нешто мало мировинице – каже Стеван – и од тога некако крпимо краj с краjем. Док сам био здрав, косио сам по селу, а сада ни то не могу. Ишао сам и да копам, иако то у животу никада нисам радио, али

pravoslavna-gimnazija.jpg

Стижe нoвa гeнeрaциja учeникa

29. јун 2012.

Српскa прaвoслaвнa oпштa гимнaзиja „Kaнтaкузинa Kaтaринa Брaнкoвић“ у Зaгрeбу, кoja дjeлуje oд 2005. гoдинe, ускoрo ћe дoбити нoву гeнeрaциjу учeникa првих рaзрeдa. Пo oдлуци министaрствa, 2. и 3. jулa, у првoм љeтнoм уписнoм рoку, пoднoсит ћe сe приjaвe зa упис, oбjaвa рaнг-листe слиjeди 4. jулa, a дaн кaсниje вршит ћe сe уписи. – У другoм уписнoм кругу приjaвe ћe сe примaти 9. jулa, oбjaвa рaнг-листe je дaн кaсниje, a упис 11. jулa – кaжe дирeктoр шкoлe, прoтojeрej стaврoфoр Слoбoдaн Лaлић, истичући дa сe у први рaзрeд уписуje 24 учeникa, aли нeћe бити прoблeмa aкo сe приjaвe jeдaн дo двoje учeникa вишe. Aкo joш будe слoбoдних мjeстa, oргaнизирaт ћe сe и

gazimestan_barikade.jpg

Шиканирања на Газиместану

29. јун 2012.

Припадници специjалне jединице Косовске полициjске службе на пунктовима на прилазу Газиместану сприjечили су прилазак овом споменику свим учесницима коjи су на себи имали маjице са ознакама „Косово jе Србиjа“ и слично. Новинар Радио-телевизиjе Републике Српске Синиша Михаиловић рекао jе да jе Косовска полициjа насилно скинула маjице њему, извjештачу „Гласа Српске“ Горану Маунаги,као и ветеранима ФК „Врбас“ из Бањалуке,коjи су приjе два дана одниjели помоћ Србима на Космету и учествовали на фудбалском турниру. „Данас смо посjетили Газиместан, али нас jе пресрела Косовска полициjа, скинули су нам маjице и наредили да можемо боравити на Газиместану само до 14.00 часова“, навео jе Михаиловић. На полеђини маjица пише „Бањалука – Република Српска“,а са предње

eshumacija_srpskih_zrtava.jpg

Ексхумација Срба у Западној Славонији

29. јун 2012.

Из заjедничке гробнице у Доњем Раjићу, на подручjу Западне Славониjе, од 26. до 28. jуна, ексхумирано jе 28 посмртних остатака, од коjих jе наjмање пет женског пола, саопштио jе „Веритас“. Ради се о посмртним остацима Срба из Западне Славониjе коjи су побиjени углавном у своjим кућама, у агресиjи хрватских оружаних снага 1. и 2. маjа 1995. на заштићену зону УН-а, познату као сектор „Запад“. Према попису погинулих лица у акциjи „Бљесак“, коjи jе хрватска предала српскоj страни у марту 1996. године, на локациjи у Доњем Раjићу покопано jе 26 посмртних остатака, од коjих 12 под именом, а остали под ознаком „непознат“. Током претходне двиjе године, у Западноj Славониjи ексхумирано jе

Сребреница фалсификовање историје

29. јун 2012.

Ова књига сабраних текстова десет аутора настоjи да поменутом дискурсу диригованих обмана супростави чињенице и аргументе заиста непрекроjене историjске истине о Сребреници Прочитаjте књигу Сребреница фалсификовање историjе Acrobat PDF dokument

srebrenica-projekt.jpg

Извештај са предавања о масакру у Сребреници

29. јун 2012.

У организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, 25. jуна 2012, у просториjама Задужбине Здравка В. Гоjковића одржано jе предавање Стефана Каргановића о дешавањима у Сребреници и околини током Грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992—1995). Повод за одржавање предавања jе наjављено обjављивање књиге Сребреница: Фалсификовање историjе. Ову књигу коиздавачки издаjу недељник Печат и Историjски проjекат Сребреница а њену окосницу чине текстови излагања са округлог стола о масакру у Сребреници одржаног у Руском дому у Београду априла 2012. године. Предавању jе присуствовало четрдесетак посетилаца и с обзиром на капацитете сале можемо рећи да jе било добро посећено. После уводне речи уследило jе излагање Стефана Каргановића, оснивача и председника холандске

kosovo-enklave.jpg

Сукоби на прелазу Мердаре, 20 повријеђених

28. јун 2012.

У сукобу са косовском полициjом на прелазу Мердаре повриjеђено 20-ак особа, сазнаjе Интернет портал РТС-а. Сви су повриjеђени боjевом мунициjом. Један теже повређени упућен за Ниш. Сви повриjеђени су ван животне опасности. На прелазу Мердаре повриjеђено jе двадесетак особа у сукобу са припадницима косовске полициjе, потврђено jе Интернет порталу РТС-а у прокупачкоj болници. Сви имаjу повреде од боjеве мунициjе, а нико ниjе животно угрожен. У прокупачкоj болници РТС-у jе речено да тачан броj повриjеђених jош ниjе познат, jер санитетска кола jош пристижу из куршумлиjског дома здравља. Хитна служба Дома здравља из Куршумлиjе довезла jе 13 рањених са административног прелаза Мердаре и указана им jе лекарска помоћ. На Одjељењу хиругиjе болнице

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА