МОСКВА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Наjсjеверниjи споменик српском воjнику налази се у Русиjи – на Кољском полуострву у лучком граду Кандалакша, на обалама Биjелог мора. Ту се некада налазило гробље помораца, а чудом jе “преживио” jедини доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима – споменик воjнику Гоjку Томићу, преноси “Глас Русиjе”. На споменику jе уклесано да jе воjник рођен у jедном селу /Тохлићи/ у близини Сараjева 1894. године, а умро jе 5. jуна 1918. од рана задобиjених у борби. „Погинуо jе за слободу и уjедињење Југословена“, пише на надгробноj плочи. Поред овога jе jош jедан споменик непознатом српском воjнику. Спомен-плоче су поставили њихови саборци приjе него што су

ПРИЈЕДОР, 9. АВГУСТА /СРНА/ – Округли сто о теми “Страдање Срба и Јевреjа за вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/” биће одржан у Приjедору у септембру, наjавила jе данас предсjедник приjедорске секциjе Удружења логораша Другог свjетског рата Зорка Делић Скиба.     На скупу ће, поред еминентних историчара из Србиjе и Републике Српске, те стручњака са Воjног института из Београда и Института за истраживање геноцида, учестовати и преживjели логораши из Другог свjетског рата. На конференциjи за новинаре поводом првог састанка у вези са припремом овог догађаjа, Делићева jе рекла да jе потребно да се jош jедном jавно проговори о тоj теми. “Енглески историчар и филозоф Бернард Расел изjавио jе да jе

Руководиоци Међународне инициjативе за праћење антисрбизма упозораваjу да мржња испољена према нашем народу и држави има много додирних тачака са антисемитизмом, те да jоj се мора стати на пут    Када jе, средином jула, Међународна инициjатива за праћење антисрбизма (МИПА) наjавила да jе овластила београдског адвоката Феђу Димовића да покрене тужбу против дневног листа „Блиц“ због вређања српских жртава из околине Сребренице, темељно успавана овдашња jавност била jе немало изненађена. За протеклих 12 година, наиме, Србиjа се одвикла од било каквог званичног или незваничног деловања у смислу заштите српских националних интереса, па и угледа, а нарочито угледа жртава страдалих само због тога што су били Срби. Потез МИПА jе jош и необичниjи, jер

Книн – Усташка обиљежjа и србофобиjа и даље су укориjењени у диjеловима хрватског друштва, а симболи тог покрета попут пjевача Марка Перковића Томпсона и других личности имаjу понекад већи утицаj у jавности од институциjа Хрватске, преносе агенциjе. Док су на обиљежавању акциjе “Олуjа” по први пут државни функционери упадљиво избjегалави да помињу хашке оптуженика – хрватске генерале и позвали на признавање и српских жртава, на другом, неформалном скупу, “ориле” су се усташке пjесме пред више десетина хиљада људи. Зашто седамнаест година након краjа рата Марко Перковић Томпсон у Чавоглавама jош увиjек може да привуче скоро 70 000 присталица – питаjу се многи. На том веома посjећеном скупу, коjи ниjе био

Шта повезуjе српског политичара у нестаjању Вељка Џакулу и српску певаљку, такође у нестаjању, Неду Украден? До jуче ово двоjе људи заузимало jе скромно месташце под естрадним небом, углавном не сметаjући jедно другом у убирању хонорара. Од jуче зближава их заjединички проjекат – мисиjа у коjоj су одлучили да, где год и кад год могу, своjим скромним присуством одаjу почаст креаторима и актерима удруженог злочиначког подухвата познатиjег као “Олуjа”. Акциjи коjом су сународници Вељка и Неде збрисани с лица земље у коjоj су живели стотинама година пре августа 1995. године.     Да ли jе Вељку и Неди зафалило пара или славе, тек неко у Загребу их jе убедио како ће и jедно и друго обилато

Историjске провинциjе, Далмациjа и Славониjа, коjе су вековима трпеле утицаjе Аустриjанаца, Мађара, Венециjе и Турске, ни у наjлуђем сну нису могле сањати да ће након Титовог устоличења у Београду, постати некакве региjе или аутономне области. Да не помињем Барању, коjа jе по одлуци новосадске Велике народне скупштине из новембра 1918 године била заjедно третирана као Банат и Бачка, а Срем jе нешто касниjе донео посебну одлуку о присаjедињењу Србиjи. Дакле, Сплит jе морао у Загреб, а Осиjек и Вараждин – о да, поново у Загреб, иако са Загребом, чак ни у административном смислу, нису имали ни правних ни политичких додира, све до сулудог експеримента регента А. Карађорђевића – уjединитеља Југословена

Водитељка ХТВ, Борка Јурас Сламић, током преноса “прославе Дана домовинске захвалности” у Книну, збунила се, а то jоj колеге нису опростиле, па данима пуне новинске ступце о наводноj “непрофесионалности” и пропусту.   “Борка Јурас Сламић цели дан jе, видело се то, марљиво припремала своjе jављање с Книнске тврђаве, научила текст напамет, а онда кренула: “Хрватска jе поносна на своjе бранитеље коjи су jоj донели победу у (ту jе већ успорила ) обрамбеном и …”И – шта? Реците, Борка! Репортерка за специjални задатак застала jе да би погледала у папир коjи jе држала у руци: ‘праведном рату’”, пише “Слободна Далмациjа”   У свом коментару на саjту “Слободне Далмациjе”, новинар Сандро Погуз, пребацуjе своjоj колегиници