Ja sam – seća se dalje Danko Vasović – od prvog dana kad sam se zainteresovao za Valdhajmovu ratnu prošlost, od prvog teksta u “Večernjim novostima”, osećao određeni pritisak i neku vrstu opstrukcije – već sam kazao kako sam, recimo, jedva “ugurao” u novine i taj prvi, ekskluzivni intervju sa Valdhajmom. Sve to sam ipak tumačio kao oprez tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Ilije Borovnjaka ili možda kao zavidljivost i sujetu pojedinih urednika i kolega koji se nisu mogli pomiriti sa činjenicom da se tako ozbiljnom temom tako uspešno bavi jedan mladi, prevashodno sportski novinar. Sprovođenje zarobljenih Kozarčana NIŠTA NIJE SLUČAJNO A kad su mi na moguće opasnosti pažnju skrenuli najpre Simon

Iako je Kurt Valdhajm dugo i veoma uporno poricao bilo kakvu vezu sa genocidnim operacijama na Kozari u proleće i leto 1942. godine, dokazujući čak da je u to vreme bio u Pljevljima, pritešnjen dokazima on će – tada već kao predsednik Austrije – krajem oktobra 1986, ipak priznati tadašnjem američkom ministru pravosuđa Edvinu Meseu da je učestvovao u toj ofanzivi, ali je i dalje svoju ulogu minimizirao, tvrdeći da je bio oficir za vezu ili zadužen za snabdevanje jedinica hranom i ostalim. Nije  bio samo prevodilac u ratu: Poručnik Kurt Valdhajm (desno) Činjenice su, međutim, bile tvrdoglave i neumoljive, posebno one koje su krajem marta 1986. godine saopštili čelnici

Kakav je položaj Srba danas u Hrvatskoj i da li je opravdana bojazan da će se nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji dogoditi sistematsko zanemarivanje potreba i problema najveće manjinske zajednice u Hrvatskoj, raspravljalo se večeras na tribini u Banjaluci koju je organizovalo Udruženje Jadovno 1941. Položaj Srba u Hrvatskoj i dalje je težak, kaže predsjednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac, dodajući da se još radi na otklanjanju ratnih i poratnih teškoća, jačanju svojih institucija i odupiranju asimilaciji. “Bolje je nego što je bilo juče, ali daleko od onoga kako mislimo da bi trebalo da bude”, ocijenio je Pupovac. “Najmanje rezultata imamo kada je riječ o zapošljavanju. Ono što se dogodi

Predsjednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da se Srbi u Hrvatskoj još nose sa velikim brojem ratnih i poratnih teškoća, ali da se njihov položaj razvija, da jačaju svoje institucije i odupiru se asimilaciji.”Bolje je nego što je bilo juče, ali daleko od onoga kako mislimo da bi trebalo biti”, rekao je Pupovac u Banjaluci pred početak tribine “Položaj Srba iz Hrvatske prije i nakon pristupanja EU”.  Kao najveći problem sa kojim se Srbi u Hrvatskoj suočavaju, Pupovac je naveo zapošljavanje, razvoj povratničkih sredina koje nemaju podsticaja od države i teškoće u vezi sa ratnim zločinima. “Najmanje rezultata imamo kada je riječ o zapošljavanju. Ono što

Rim – Italijanski biznismen Masimo Balzani predložio je da aerodrom u Forliju, 75 kilometara istočno od Bolonje, bude nazvan po fašističkom diktatoru Benitu Musoliniju, kako bi povećao svoju „vidljivost“, pošto je suočen sa dugovima, piše list Republika.     Ne kažem da njegova politika ne bi trebalo da bude analizirana i ispitana, ali to ne znači da treba da zaboravimo da je ovaj aerodrom napravio Musolini. Korišćenje Musolinijevog imena bi osiguralo veću vidljivost, izjavio je Balzani, koji tvrdi da nije fašista. Gradonačelnik Forlija Roberto Balzani je ocenio da je predlog toliko glup da ne zaslužuje komentar. Udruženje italijanskih partizana ANPI je saopštilo da su nemački nacisti, čiji je Musolini bio

Po tome što je Kurt Valdhajm u Pljevljima kontaktirao samo sa visokim italijanskim oficirima i bez kucanja ulazio kod komandanta divizije Pusterija, koja je u to vreme bila tu stacionirana, po tome što je bio smešten u kući uglednog trgovca Nika Rabrenovića, jednoj od najlepših u to vreme u gradu pod Ljubišnjom (Rabrenoviće su se, inače, prethodno preselili u prizemlje i pomoćne prostorije da bi ceo sprat okomotili za zagonetnog nacističkog poručnika), moglo se, kazivali su mi svojevremeno Pljevljaci, zaključiti da se radi o krupnoj zverci, gestapovcu ili oficiru sa specijalnim zadatkom i posebnim ovlašćenjima. Streljanje talaca u Pljevljima 4. maja 1942. godine Pokolj talaca – Ja sam neposredno pre

Glavna ulica Širok sokak u Bitolju, krajem prošle nedelje bila je preplavljena plakatima u znak obeležavanja godišnjice atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju i veličanja fašističkog egzekutora vrhovističke probugarske VMRO Vlade Černozemskog.     Plakat-posveta Černozemskom i kukasti krst. Istog dana po Bitolju su osvanuli i natpisi “krv i čast” i “čista Makedonija” Na plakatima su i stihovi posvećeni herojstvu Vlade Černozemskog, “potvrđenog” atentatom u Marselju 9. oktobra 1934. godine.   “Nažalost, uoči 11. oktobra, dana ustanka protiv fašističkih okupatora, pojavljuju se leci sa fašističkim idejama, veličanjem Černozemskog i drugih ubica. Najupornije treba da se suprostavljamo svim tim idejama protiv proklamovanja fašizma i probugarskih ideja”, izjavio je predsednik boračke organizacije u Bitolju Aleksandar Trajkovski. Niko nije

Simon Vizental je, seća se Danko Vasović priče ovog glasovitog Jevreja, sledeći jednu posleratnu jugoslovensku listu ratnih zločinaca, 1956. godine u Parizu otkrio i uhvatio El Huseinija, velikog muftiju jerusalimskog, za Jevreje jednog od najvećih ratnih zločinaca.   Pljevlja sa poznatom Husein pašinom džamijom On je, pored ostalog, bio duhovni inspirator svih zločina zloglasne “Handžar divizije”: – Ja sam ga otkrio, uhvatio i kad sam hteo da ga predam Jugoslovenima, iz Beograda mi je stigao odgovor: ne, hvala, taj za nas nije ratni zločinac! Vi ste dakle sakrili i pomilovali tog zločinca i zataškali njegova zlodela – rekao je srdito Vizental meni, skamenjenom od čuda, pošto ja o tome do tada, naravno, nisam pojma imao jer je i