Doživotna presuda generalu Zdravku Tolimiru, pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, opravdano je izazvala burne reakcije. Oštra kazna izrečena generalu Tolimiru upečatljivo se izdvaja iz nedavne serije oslobađajućih presuda Haškog tribunala optuženicima iz redova drugih aktera tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, Gotovini, Markaču i Haradinaju. Ovoj grupi mogao bi se dodati i Naser Orić, koji je na sličan način bio oslobođen krivične odgovornosti pre nekoliko godina.   Navedeni kontrast bez sumnje ukazuje na suštinsku nejednakost po nacionalnom ključu optuženih pred Haškim tribunalom. Međutim, pored toga važno je baciti profesionalni pogled i na formu i sadržaj presude generalu Tolimiru, jer to sud diskredituje neuporedivo više

Govoreći o značaju Dana Ujedinjenja za Dubrovnik  ,,Dubrovnik”, list Srba katolika,  istakao je : ,,Dubrovnik je srećan što je 1 decembra 1918 g. srećno  dočekao uspostavljanje svoje hijadugodišnje slobode koju mu je tuđin za kratko vrijeme bio prekinuo, …”.   (1)   Patrijarh  Varnava i mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo posetili su 23.septembra 1934. Dubrovnik. O poseti : „veliko mnoštvo naroda prekrililo prostor pred crkvom sv. Vlaha i stvorilo gust špalir  na Trgu kralja Petra, preko kojeg je bio prostrt dugačak crveni ćilim od Orlandovog stuba do Čingrijeve ulice“. Pred Orlandovim stubom bili su među mnoštvom sveta predstavnici vlasti i lokalnih udruženja. Patrijarh je, zahvalivši na dobrodošlici i iskrenoj pažnji starog Dubrovnika, istakao da

Hvale se kafanski svirci da znaju sve odsvirati. Priđe im jedan gospodin i zatraži da odsviraju Bahovu fugu na šta će ti oni, onako uglas “Bahovaaaa je fuga pregoleeeeeema…“     U našoj javnosti je sve prisutnija i sve agresivnija fašizacija nacionalizma u namjeri delegitimizacije bilo kojeg oblika nacionalnog mišljenja, jer, zaboga, sa fašistima (čitaj nacionalistima) se ne razgovara, njih jednostavno treba uništiti. Ako pođemo od činjenice da je intelektualno promišljanje od ideološkog narativa odvojeno dosljednom primjenom istog kriterijuma bez obzira da li mu rezultat analize ide u prilog, shvatićemo da su naši NVO “antifašisti“ ništa drugo do ideološke klepetuše. U prilog ovoj tezi izvešćemo kratku studiju slučaja. Naime, prošle

Ako imate „Topničke dnevnike“ – onda imate sve. Hrvati su vrlo dobro znali šta znače, pa su ih sakrili. To je mogao da uradi samo neko moćan, što se inače pripisuje Karamarku, šefu HDZ-a i svih tajnih službi u Hrvatskoj Pravnik i dugogodišnji sudija Savo Štrbac, svojevremeno i sekretar Vlade Republike Srpske Krajine, kao dugogodišnji predsednik dokumentaciono-verifikacionog centra „Veritas“, za „Pečat“ govori o borbi za istinu o stradanju Srba u Hrvatskoj, posebno kroz prizmu hrvatsko -srpskih pravnih bitaka pred međunarodnim sudovima.   Dokumentaciono-verifikacioni centar „Veritas“ je vršnjak Haškog suda i po godinama i po borbi za istinu, izgleda različitu, a za Srbe nedostižnu. Hrvatski generali Gotovina i Markač su u

Najverovatnije stvorena za sasvim različitu namenu, srebrenička afera iz jula 1995. koristi se oportunistički i igra značajnu ulogu u procesu izgradnje muslimanskog nacionalnog identiteta Posle završetka etničkih sukoba u Bosni i Hercegovini (Bosna, kratko rečeno) tokom devedesetih, identitet je igrao ključnu ulogu u samoodređivanju pojedinih aktera i u njihovom određivanju u odnosu na druge. U tom je procesu razvijanje etničke posebnosti muslimanske zajednice najdalje otišlo. To je obeleženo pokušajem ne samo da se prisvoji odranije postojeća odrednica „Bošnjak“ kao isključiva etnička oznaka, već i ulaganjem manje ili više ozbiljnih napora da se proizvede ex nihilo celokupna infrastruktura nacionalne pripadnosti, uključujući jezik i posebne kulturne i istorijske narative. Zar Islamska deklaracija Alije Izetbegovića ne

Povodom 20 godina (18. decembra) od smrti istaknutog vajara Vojina Bakića objavljujemo tekst Sofije Pejnović iz Arhiva Srba u Hrvatskoj. Arhiv Srba u Hrvatskoj izuzetno je zahvalan gospodinu Dušanu Matiću iz Zagreba, prijatelju Vojina Bakića, što je u nama prepoznao čuvare uspomena i poklonio nam  gradivo koje je posjedovao, vezano za život i  rad velikog kipara. U fondu se nalaze dokumenti iz života i rada Vojina Bakića, njegove obitelji. privatne prepiske i dopisi, priznanja Hrvatskog društva likovnih umjetnika, skice, crteži i fotografije Bakićevih radova. Originalne fotografije najvećim su dijelom rad Toše Dabca, umjetnika fotografije. G.Matić je zadužio Arhiv svojim prijateljstvom i ukazanim povjerenjem, jer bez njega bilo bi teško doći do

Veliki brat brine o nama, od Triglava do Vardara. Jer, najnoviji srpsko-hrvatski susreti nisu slučajni – poput susreta prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića sa potpredsednikom vlade Hrvatske Nevenom Mimicom usred Vašingtona? Lepo vas Veliki brat upita – da li biste imali nešto protiv da se sretnete sa gospodinom Mimicom? Hajde, reci Velikom bratu da sada ne želiš susret sa Mimicom. Nešto ranije i susret ministara spoljnih poslova Srbije i Hrvatske, Ivana Mrkića i Vesne Pusić u Dablinu. Pa onda gostovanja Stipe Mesića i Ive Josipovića na našim televizijama. Međutim, ono što mene zbunjuje jeste stav predsednika Hrvatske u intervjuu na TV B92, gde gospodin Ivo Josipović pita

Danas se navršava 21 godina od zločina u selu Paulin Dvor kod Osijeka, gdje su pripadnici Hrvatske vojske ubili 18 srpskih i jednog civila mađarske nacionalnosti, ali do sada niko za ovaj zločin nije odgovarao po komandnoj odgovornosti niti za premještanje leševa. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac rekao je Srni da su do sada za ovo ubistvo osuđena samo dva pripadnika 130. brigade Hrvatske vojske, koja je izvršila zločin, i to Nikola Ivanković pravosnažno na 15 godina zatvora, a Enes Viteškić nepravosnažno na 11 godina, poslije dvije oslobaćajuće presude. Štrbac je rekao da je to bila regularna jedinica Hrvatske vojske čiji su komandni kadar i sastav poznati. Zločin se