arrow up

Помен жртвама рације у Чуругу

ЧУРУГ – Парастосом жртвама рације, у Чуругу је у петак, 4. јануара обележена 71. годишњица почетка великог страдања цивилног становништва Шајкашке области и Новог Сада, у акцији коју су организовале и спровеле мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године. После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”. Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао

sprsko-groblje.jpg

Обиљежавање 20 година од српског страдања у Кравици

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра (5. jануара) ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мjеста и сусjедних заселака, од коjих jе њих 49 убиjено на Божић, 7. jануара 1993. године.Након парастоса делегациjе ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће код Централног спомен-обиљежjа у Кравици за покоj душа око 3.400 настрадалих Срба из региjе Бирач. На православни Божић 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице у Кравици су убиле 49, раниле 80 српских цивила и воjника, а седам их jе нестало од коjих пет ниjе пронађено ни након 20 година. Тога дана село jе опљачкано и запаљено jе 688 српских кућа, око 2.000

img_0031.jpg

НОВИ САД: ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“

Позивамо Вас да нам се придружите на отварању изложбе «Моје Јадовно» , у четвртак, 10. јануара 2013. у 19.00 часова у Културном центру Новог Сада, клуб трибина младих, Католичка порта 5. Изложба ће бити постављена до 28. jануара 2013. Прва изложба 71 годину након великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, биће постављена у Културном центру Новог Сада. Посјетиоци изложбе , за које претпостављамо да не знају готово ништа о величини и  бруталности злочина у поменутом комплексу логора, добиће прилику да се упознају са  свим значајним аспектима јадовничког страдања Срба и Јевреја. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у којем је то методолошки могуће

Ратко Дмитровић

Без реверса

Све jе код Срба другачиjе него код других народа; док други стоjе пред зидом и размишљаjу шта им jе чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; jал зид, jал глава, њему свеjедно.       Док други народи, мали, као и Срби, без скоро икаквог значаjа на широким светским друмовима и у великим биткама, траже заклон, чекаjу, лове тренутак кад ће се знати победник, па да притрче са заставом победника у руци, Срби не калкулишу ни секунд; залећу се и улазе у сукоб ма какав год им био противник, колико год био снажан; ако jе за одбрану опште вредноте и светих принципа (на коjе, иначе, нико више у свету

dubrovnik-petrova-ulica.jpg

Народна женска задруга Дубровник – тако су отимали Хрвати

После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге

dusan-bastasic-obracanje.jpg

Завршено етничко чишћење Срба

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвиjа се кроз „хрватску православну заjедницу“, претечу „хрватске православне цркве“, коjа jе недавно добила свог првог „свештеника“ и своj први „храм“, изjавио jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Он jе рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватскоj показуjу да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краjа 19. виjека и идеолога усташтва, рађа своjе плодове и у 21. виjеку. „Етничко чишћење Срба физичким ликвидациjама и протjеривањем, коjе jе започео Анте Павелић 1941. у вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вриjеме `неовисне државе Хрватске`, настављено jе суптилниjим методама – однарођивањем и превjеравањем, што показуjе и наjновиjи

kraj-sna-o-povratku.jpg

Kрaj снa o пoврaтку

Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли сaмo пoлoвичaн успjeх. У прилoг тoмe иду пoдaци из УНХЦР-a кojи у 2012. гoдини биљeжe сaмo 55 пoврaтникa, штo знaчи дa je пoврaтaк Србa прaктички зaустaвљeн Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли

Ратко Дмитровић

Дубровник, место највећих хрватских фалсификата

Како су Аустриjа и Католичка црква, за невероватно кратко време, мање од jедног века, граду Дубровнику променили историjске предзнаке, избрисали скоро све српске трагове, а у хрватску историjу, културу и науку уписали имена коjа немаjу ни наjмање везе са Хрватима У години коjа jе пред нама Хрватска улази у Европску униjу. Уз Хрвате коjи тим поводом ликуjу (због „коначног отклона од Балкана“) приличан jе броj оних коjи страхуjу од утапања ове државе у велику заjедницу земаља и народа. Ти и такви Хрвати плаше се могућности да им се у огромном европском базену, у коjем разни суверенитети не значе ништа или значе веома мало, не разводњи национална боjа и уништи национални

episkop-jovan-culibrk.jpg

Епископ Јован одржао предавање о Косову

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао jе предавање у Јерусалиму о вишеслоjности религиjског аспекта конфликта на Косову и Метохиjи. Епископ Јован говорио jе о историjи и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицаjу агресивног атеизма за вриjеме социjалистичке Југославиjе и псеудо и квазирелигиозности проjављеним у вриjеме нестанка Југославиjе. ”Без разумевања свештене димензиjе Косова и Метохиjе и тога да се у бившоj Југославиjи историjа углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности коjи су на сцени у конфликту на Косову и Метохиjи и вишеструко га обликуjу“, рекао jе епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патриjарха српског Иринеjа у Пећкоj Патриjаршиjи и секретар Одбора

nikola-kobac.jpg

Новогодишња честитка Србима из Хрватске за љето 13-2013.

Latinica Одмиче вриjеме, године, мjесеци, дани… старимо и нестаjемо. Иза нас оста jош jедно „прохуjало љето“ са свим своjим радостима, тугама, успjесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима. Оде неповратно, за увиjек!   Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они коjи вjеруjу у боље сутра и они коjи немаjу куда. Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима ускладиштена а памћења у књигама прецртана. Ако се историjа понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увиjек на нама?   И приjе су одлазили наши

andrej-fajgelj.jpg

Говор директора Културног центра Новог Сада Андреја Фајгеља на војвођанској премијери филма ”Кад сване дан” Горана Паскаљевића

Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости, Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада. Као што само име каже, област коjом се наша установа бави jе култура. А реч ”култура”, као и ”култ”, упућуjе на идеjу неговања онога што заjедница сматра битним или поштовања достоjним. Савремена цивилизациjа, као наша наjшира заjедница, изнад свега поштуjе људски живот. Зато jе наш свет из корена уздрмала вест о постоjању логора смрти у Другом светском рату. Ако jе за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства. Напротив. Свим логорима у Европи jе управљао само jедан убилачки, чудовишни политички проjекат: немачки нацизам. Једини изузетак jе био други, jеднако чудовишни проjекат: хрватско

„СРПСКЕ ГОЛГОТЕ 20. ВИЈЕКА“ У МЈЕСТУ АУСТРОУГРАСКОГ ЛОГОРА

У Умјетничкој галерији у Добоју одржано je књижевно вече на којем су се представили учесници конкурса Књижевног клуба „Јован Дучић“ из овог града о теми „Српске голготе 20. вијека“. На конкурсу је учествовало 15 пјесника из Републике Српске и Србије, а трочлани жири додијелио је прво мјесто Жељки Аврић из Сремске Митровице, друго Бериславу Благојевићу из Бањалуке и треће Миши Ђурђевићу из Дервенте.  „Сви пјеснички радови представљу сублимацију родољубовог поетског квалитета и историјских догађања, које се може мјерити са најбољим пјесничким остварењима, јер та поетска ријеч свједочи о времену којег пјесник доживљава заједно са својим народом“, изјавио је Срни предсједник жирија Василије Шајиновић. Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору

spokoj-kraja.jpg

ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ „СПОКОЈ КРАЈА“

У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

nikola-koljevic.jpg

Сећање на осниваче Републике Српске

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло

sudski-zavod-zg.jpg

Дo сaдa идeнтифицирaнo укупнo 751 пoсмртни oстaтaк српских жртaвa

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.