Akademik o srpsko-hrvatskim odnosima, Kosmetu, Evropi, Vojvodini, Akademiji, političarima: Cilj je velika, etnički čista i rimokatolička Hrvatska. Svoj brod smo vezali za EU, koja nam oduzima Kosmet Ciljevi hrvatske politike u poslednjih 150 godina su Hrvatska očišćena od Srba, granica na Drini i prisajedinjenje delova Vojvodine. Svi naši političari koji pregovaraju sa Hrvatskom morali bi da budu svesni ovih činjenica. To je standardna hrvatska politika i ona se lako ne menja. Akademik Vasilije Krestić, koji dugi niz godina izučava istoriju srpsko-hrvatskih odnosa, tvrdi da srpski političari ignorišu težnje hrvatske politike, te se nekritički upuštaju u razgovore o boljim odnosima. A ti odnosi, uveren je Krestić, mogu se graditi samo na

Sporazumom Cvetković-Maček 26.8.1939. Dubrovnik je odvojen od Zetske  banovine  i  dodeljen  novostvorenoj  Banovini  Hrvatskoj. HSS je u Banovini Hrvatskoj odmah počeo sa progonima svih onih koje su smatrali protivnicima nezavisne Hrvatske. List Srba katolika ,,Dubrovnik” nastavio je  borbu protiv hrvatske hajke na sve srpsko i jugoslovensko. Urednik lista Kristo Dominković bio je predratni član Srpskog sokola i borac protiv Austrije i njenih vernih slugu Hrvata. U listu ,,Dubrovnik” istaknuto je : ,,Najnoviji razvoj prilika … metnuo je  Dubrovnik u veoma neprirodan geografski položaj, koji ga je doveo u vezu sa onim krajevima, sa kojima nikada nije imao, ama baš ništa, zajedničkog. Došavši u takav položaj, on je sada izložen nemilim,

Vojnici i generali Crvene armije, koji su u Drgom svetskom ratu dali život za slobodu Srbije, sigurno nisu zaslužili nipodaštavanje i negativnu propagandu, koja se našem narodu i dalje servira iz drugosrbijanske medijske kuhinje, a često i od strane države. Zašto je u Srbiji i danas nepoželjno da se javno kaže da su ruski vojnici imali ključnu ulogu u oslobođenju Jugoslavije?     Zbog čega se i posle promene vlasti ne ponište sramne odluke žutog režima da preimenuje ulice širom Srbije, koje su nosile imena slavnih generala Crvene armije? Da li smo titoizam samo zamenili neoliberalizmom, sa ciljem da se razbije i najmanja veza između srpskog i ruskog naroda? Zašto

Sa  zakašnjenjem objavljujemo tekst Mirjane Bobić Mojsilović iz avgusta prošle godine. Mišljenja smo da kvalitetan tekst uvijek zaslužuje da se obajvi…. ZNAM da je mnogo toplo, znam da je svima lepše da budu na Adi, ili na moru, uz pivo ili koka-kolu, znam da nije trenutak ni za tešku hranu, kao ni za teške teme – ali, ipak, juče, 4. avgusta, navršilo se sedamnaest godina otkako su vojne operacije „Oluja“ i „Bljesak“ sa lica Hrvatske izbrisale oko 300.000 Srba, koji su u konvojima, ostavivši sve što imaju, krenuli u Srbiju. U toj akciji, prema podacima dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, poginulo je ili nestalo 1.960 Srba, od kojih 1.205 civila, među njima

Na početku knjige  „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933” kao moto istaknute su reči kralja Aleksandra o značaju sela : „Kroz sve mučne periode naše istorije, selo je bilo i ostalo budan čuvar nacionalnih tekovina i izvor snage… . Raditi u pravcu kulturnog i privrednog podizanja našeg sela, uz strogo čuvanje njegovog nacionalnog karaktera, znači odgovoriti dužnostima sadašnjosti i potrebama našeg zdravog i uspešnog razvijanja u budućnosti.”(1) Mesta Trstena, odakle je delovao  župnik, ustaški povjerenik. Sokolsko društvo Dubrovnik radilo je na osnivanju sokolskih seoskih četa. U izveštajima za skupštinu sokolskog društva Dubrovnik održanu 28. februara 1937. istaknuto je: „tihi i nezapaženi sitni rad pojedinaca sokolskih radnika, … savjesno i

MITROPOLIT KALAVRITSKI I EGIJALIJSKI AMVROSIJE Svjatjejši patrijarh Vartolomej se ponovo našao u centru pažnje javnosti u vezi sa bogoslovskim dijalogom između Istoka i Zapada, između Pravoslavlja i rimokatolicizma. Kao rezultat svoje nedavne, četvrte po redu, posete u Vatikan u oktobru 2008. godine i prisustva na konferenciji katoličkih biskupa, on je izazvao atmosferu straha u našoj sredini. Mnogi su primetili njegovu izjavu da je njegovo prisustvo na toj konferenciji – „projava delovanja Duha Božijeg“. Stvara se utisak da se patrijarh žuri, da trči, da hita da ujedini crkve. Tako, u krajnjoj liniji, neki od nas shvataju njegove postupke. Mi ne možemo da ignorišemo proteste blagočestivih čeda Crkve, ne možemo ih jednim

Predrag Lozo, sekretar UG Jadovno 1941. – govor na otvaranju izložbe Moje Jadovno u Kulturnom Centru Novog Sada.   Ova izložbena postavka je pokušaj da se objasni nikada do kraja objašnjivo… Ona je pokušaj da vratimo dug koji imamo prema istini i našim precima i pokušaj da se operemo od zaborava, kako sam nedavno čuo da ga nazvaše, stare ljudske strasti.  Istovremeno  je i vapaj da ne zaboravimo nijednu nevinu žrtvu,  te da joj ponovo pokušamo vratiti ime, životnu priču, pogled,  kao  i nacionalni i vjerski  identitet zbog kojeg je i stradala,  ali i dostojanstvo koji  su  joj nažalost uskraćivani i nakon zločina. Svakako smo svjesni, da je takav pristup, determinisan