Поздрављамо наjаву Министарства управе Републике Хрватске  да ће преименовати све улице коjе носе име високог усташког дужносника и књижевника Миле Будака те назив улице 10. априла , а каквих има у Славонском Броду, Винковцима, Вировитици, Пагу, Плетерници, Комижи, Ловинцу, Јасеници, Клакару и Пакоштанама.   Маргелов институт и Центар за друштвена истраживања др. Бранко Хорват из Загреба провело jе протестну акциjу на Међународни дан сjећања на Холокауст 27. сиjечња 2010. године, када jе слиjедом тога Мjесном одбору „Хрватског књижевника Миле Будака“ у Загребу морао бити враћен назив коjи jе он носио до 1991. године по словенском антифашистичком пjеснику Отону Жупанчићу. Таj Мjесни одбор усред главног града Хрватске пуних 20 година носио jе име по ноторном усташком злочинцу без

Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година jедан хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупираjу Косово, Босну и некада Хрватску… своjе приjатеље.  Зар ниjе логично да заjедно са њима  просто запоседну Србиjу…“ Логично питање. Ипак, таква замисао, коjа до краjа извлачи паралелу између савремене Србиjе и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сараjеву, Загребу…  и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Воjску Сjедињених Држава, Бундесвер и на другоj страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу.  Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србиjи… Све то о трошку Вашингтона и на

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени  чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови  а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће“ (1). „Илустровани лист“ из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“. Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем