
Недељко Зеленовић: Сäва и Сâва
Боже, ти помози, Свети Василиjе Острошки, слава Ти и милост, буди на помоћи, Свети Никола, славо моjа, помози ми, спаси и опрости – говорио jе у себи прикупљаjући снагу за оно што jе коначно наумио. Само да се згусне мрак, да заспе стражар, коjи jе већ, ослоњен на стуб, сањиво климао главом и спуштао jе на прса. Жеља за слободом и осветом jош муте разум. Звиjeзде са ведрог неба разливаше се у очима. Стезао jе песнице до бола, а у прсима му jе било тешко, срце jе тукло као да жели да разбиjе кавез ребара. Побjећи. Побjећи или умриjети, сада, ту, од пушчаног метка и недопустити да ме туку побjесњеле звиjери у












