arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Нови Обилић: Прича о Ивану који је повео 12 српских војника на 300 ОВК специјалаца

9. септембар 2021.

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама). Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење. Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је

Петар Драгишић: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА

8. септембар 2021.

У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба. Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору над Србима, политици НДХ према муслиманском фактору, али и екстравагантна размишљања Ивана Ванче Михаилова, који се током

НАЈАВА: У Београду парастос за Србе убијене у Медачком Џепу

7. септембар 2021.

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у четвртак  09. 09. 2021. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем,                                                                                                                                              Предсједница: Драгана Ђукић

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ШИДА: Драгановог прадеду стрељали са Савом Шумановићем

7. септембар 2021.

Драгану Петровићу из Шида у антифашистичкој борби страдало петоро предака. На Велику Госпојину 1942. усташе су одвеле и мучки убиле 200 Шиђана Велика Госпојина, 28. августа ратне 1942. године, у историји сремске варошице Шид исписана је најцрњим словима. У колони од двеста људи, угледни домаћини, радници, учитељи, адвокати… ујутру у шест сати, одведени су пут Сремске Митровице. И нико од њих више се није вратио. Мучени су и стрељани дан-два касније и сахрањени у заједничкој гробници. Међу њима је био и угледни произвођач хмеља Сима Ракетић, тада четрдесетдеветогодишњак, а његов праунук Драган Петровић и данас се труди да сачува од заборава његово страдање и страдање још четворо чланова фамилије током

Подсећање на стратишта зла у хрватском усташком логору Јасеновац

6. септембар 2021.

(Одломци из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Ођедном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Помен на 13 закланих војника ЈНА у Хрватској

6. септембар 2021.

Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи “Логориште и Корански мост, да се не заборави”, пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову. Ерцеговац је навео да је књига уствари споменик онима који су убијени као заробљеници 21. септембра 1991. године, али и јунацима пробоја из касарне “Логориште” у Карловцу. Као ратног команданта, како је истакао, сусрет са породицама недужних жртава обавезивао га је на један овакав спомен. “Схватио сам да је то моја људска и морална обавеза, једна врста подношења рапорта мојим погинулим и преживелим саборцима. Мојим јунацима којима сам командовао. Ово

Студенти историје у посјети српским стратиштима у Херцеговини

6. септембар 2021.

Група од 70 студената и пет професора, углавном са Департмана за историју Филозофског факултета из Ниша, али и са других студијских програма посјетила је данас јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани, гдје су дошли у оквиру стручне екскурзије – заједничког програма филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора и домаћин студентске посјете историјским мјестима страдања Срба на овим просторима, изразио је задовољство што су студенти из Ниша са својим професорима имали прилику да виде српска стратишта у Херцеговини. Он је навео да је са колегама са Филозофског факултета у Нишу дошао на идеју о овој

Никола Милованчев: СЛУЧАЈ ЛИСТА ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ

5. септембар 2021.

Бесрамна манипулација и тенденциозно скривање чињеница Поводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине о страдалима у овом злогласном логору, али и на другим подручјима НДХ. Минулих година сведоци смо интензивирања бесрамних покушаја да се умањи број жртава Другог светског рата у Југославији, посебно жртава у логору Јасеновац, као највећем стратишту на подручју некадашње југословенске државе. У августу ове године су оглашавања тим поводом превршила сваку меру.Није на нама да се бавимо питањем да ли уопште постоји аутор, или ко је инспиратор, чланка који је објављен а затим повучен

Геноцид над “непоћуднима” у НДХ: Криминолошки профил усташких злочинаца

5. септембар 2021.

Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: “По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату”. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужних људи. Њемачка војска је 10. априла 1941. године свечано дочекана у Загребу, након чега је

Никола Н. Живковић: О неким Јеврејима и њиховом погледу на страдање Срба (и Руса)

4. септембар 2021.

Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Марек Еделман, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место. Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић) НАПОМЕНА: Овај прилог је први пут објављен 12. 3. 2021. Понедељак, 2. август 1993. Најзад сам око поноћи нашао времена да прегледам штампу. Међу ретким немачким важнијим новинама, где може да се нађе покушај објективног извештавања о грађанском рату у Југославији, налази се „Франкфуртер рундшау”. У чланку од 31. јула 1993. стоји изјава Марека Еделмана: „Од Аушвица ка Сарајеву или: О кукавичлуку Запада… Чињеница јесте да је реч о бившим комунистима који спроводе ове методе у име

Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело

3. септембар 2021.

Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније. Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.   Обиљежавање годишњица страдања у Гаравицама у посљедње вријеме је у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких

Институт Арчибалд Рајс: Растућа плима подилажења фалсификаторским хрватским тезама у српским круговима

3. септембар 2021.

Ово је задњи тренутак да се спречи суноврат историјске свести у српском народу, а пре свега међу млађим поколењима. Контроверза око броја јасеновачких жртава поново је оживела међу Србима, изгледа заслугом непостојеће особе сакривене иза лажног профила наводног Аустралијанца јеврејског порекла „Давида Голдмана,“ чију је апологију логора смрти Јасеновац пре кратког времена објавио некада угледни израелски дневник „Џерузалем Пост.“ Фарсична тврдња о броју жртава Јасеновца, која се у тексту што је у Израелу објављен приписује фантому „Давиду Голдману,“ креће се између 2.500 и 4.500. Та процена се таман уклапа у изјаву једнога од команданата тог логора смрти, Динка Шакића, дату пред хапшење у Аргентини, да затворенике (а по Шакићу, „сви

“БРОЈКЕ И СЛОВА“: ЈОШ ЈЕДНА ИГРА „НАШИХ“ РЕВИЗИОНИСТА

2. септембар 2021.

Људи са мало свести и савести, који не пристају на игру „бројки и слова“, бивају проглашени за митомане и свађалице, који неће не само да опросте, него ни да забораве. Инфантилна НВО игра „Мир, мир, мир, нико није крив“ је једини начин да дође до „помирења и суживота“. Жртве су жртве, а живот тече даље, зар не? Зар није најплавље море у „лијепој њиховој“? Пише: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ГОЛДШТАЈН НА ТРИБИНИ У БЕОГРАДУ Године 2019, у Београду је представљена књига др Ива Голдштајна о Јасеновцу. Књига је, на трибини, добила заслужене похвале ( има ту шта да се похвали, наравно ), а онда је Голдштајн почео да прича причу како свака

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

2. септембар 2021.

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава. Пише: Ђорђе Пражић Увод Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“. Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда.

Ђурђица Драгаш: Може ли химна пробудити уснули патриотизам ?!

2. септембар 2021.

Упркос корони и мрачним прогнозама о њеном, ко зна којем таласу, деца су овог првог септембра кренула нормално у школу. Нема скраћених часова, а тзв. онлајн настава остаје само могућност у крајњој нужди. Ипак, нешто ове године није “нормално”, тачније, десило се први пут… Настава је у свим школама у Србији почела интонирањем химне Боже правде. И, као што сам и очекивала и као што код нас обично бива, то је изазвало бурне реакције. Наравно, опет смо се поделили у два супротстављена табора! Једни су одушевљени и питају се зашто то одавно није пракса, а други се, благо речено, спрдају с “налетом патриотизма” и замерају што се деци “намећу” такве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА