Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Лека и Ђидо

27. август 2013.

Обележено jе тридесет година од смрти бивше Титове десне руке „абаџиjе из Обреновца“ Александра Леке Ранковића а неки Ђиласови завичаjци, земљаци, покрећу инициjативу да се Ђидо судски рехабилитуjе У држави Југославиjи, творевини комуниста из 1945. године, српску позициjу, нико ниjе бранио. Словениjу су штитили Словенци, у њихову авлиjу други су могли да уђу само као гости; Хрватску и њене интересе, стално подижући ниво самосталности, рововски су бранили, Тито, Бакарић, Краjачић, док jе Србиjа била под контролом свих, а наjмање Срба. Они коjи су се као Срби изjашњавали, а имали су функциjе у републичкоj и савезноj администрациjи у Београду, даноноћно су стражарили над српским национализмом, шта год то значило. То им

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊЕ СРБА У НДХ

26. август 2013.

БАЊАЛУКА,/СРНА/ – Ове године обиљежаваjу се 72 године од затварања комплекса логора Госпић – Јадовно- Паг, из коjих су први преживjели логораши пребачени у Јасеновац, чиме jе формиран оваj злогасни логор, рекао jе редсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић на конференциjи за новинаре. “Након затварања логора Госпић-Јадовно-Паг почео jе са радом Јасеновачки логор”, рекао jе Басташић новинарима у Бањалуци. Он jе подсjетио да се на комеморациjама у Јасеновцу коjи jе на хрватскоj страни ових година обиљежава страдања Срба, а да не присуствуjе нико од породица страдалих, званичника Републике Српске и Србиjе. Басташић jе додао да Хрвати на комеморациjама у Јасеновцу помињу и тзв. “домовински рат”, а та иста Хрватска протjерала jе своjу дjецу, истjеривала их са огњишта и

НОВО ИЗДАЊЕ ИСТОРИЈСКОГ ПРОЈЕКТА СРЕБРЕНИЦА: OДНОС ПРЕМA СРПСКИМ ЖРТВАМА

26. август 2013.

Историjски проjекат Сребреница са задовољством обавештава jавност да ускоро из штампе излази ново издање, зборник радова групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века“. Оваj зборник jе проистекао из научног скупа под истим називом коjи jе 8. фебруара 2013. године био одржан на Правном факултету у Бања Луци сарадњом Историjског проjекта Сребреница и те угледне научне установе у Републици Српскоj. У зборнику, коjи покрива период од Другог светског рата до сукоба везаних за распад СФРЈ деведесетих година прошлог века, осветљаваjу се догађаjи и однос према српским жртвама на подручjима Словениjе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Страдање српског народа у Сребреници обрађено jе у посебном поглављу. Међу

Срамно бежање српских уметника од једне теме

23. август 2013.

Већ децениjама сведоци смо да се српски уметници домаћоj и посебно међународноj jавности препоручуjу отклоном од jедне велике теме, злочина над народом из кога потичу, из разлога коjи се само делимично могу рационално обjаснити Буде ли све ишло како jе планирано, свет би кроз годину-две могао да види чак два филма о логору „Јасеновац“, jедан домаћи, српски, други у продукциjи „Холивуда“. Први кроз причу о Диjани Будисављевић, наjхуманиjоj жени двадесетог века (ниjе претеривање), а други са инфраструктуром коjу би требало да обезбеди Бранко Лустиг, чувени холивудски продуцент, jевреjског порекла, двоструки оскаровац, иначе рођен у Хрватскоj. Уметничку верзиjу готово невероватног подухвата Аустриjанке Диjане, удате Будисављевић, коjа jе од усташке каме отела и спасла

Календар геноцида: АВГУСТ КАО ОПОМЕНА

22. август 2013.

Сагледавање поjединачних злочина у временском контексту, у оквиру геноцида над Србима у Независноj Држави Хрватскоj, само jе jедан од задатака са чиjим рjешењем каснимо у оквиру успостављања адекватног односа према прошлости. Удружење грађана Јадовно 1941, поред формирања архива и библиотечног фонда, покушава у оквирима своjих могућности, да води и хронолошку евиденциjу злочина чиjе се размjере само у том контексту могу наjбоље сагледати. Колико jе поjединачних стратишта о коjима се данас не зна ништа или готово ништа? Колико смо жртава заборавили? Проjекат Календар геноцида, коjи jе jош у развоjу, покушава да нас опомене колике су размjере зла о коме смо дужни свjедочити. Мjесец август, када се сjећамо егзодуса краjишких Срба, жртава наjвећег етничког чишћења у Европи од Другог свjетског рата, кроз

Злочин на Троврху

21. август 2013.

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних у такозвану Армију БиХ, над заробљеним српским стражарима на бившем РТВ репетитору Троврх, на овом планинском превоју изнад Новог Горажда, 20. августа је откривено спомен обиљежје и одржан помен парастос, кога је служио парох Гораждански Новица Ћебић. Спомен обиљежје са именима осам заробљених српских стражара, као и двојицом српских војника који су убијени у офанзиви муслиманских снага око Троврха, открили су чланови њихових породица Миља Вуковић и Горан Ћехо. А на мермерној плочи на знање поколењима записана су имена заробљених и убијених српских бораца који су чували РТВ репетитор Троврх: Бошко Ласица и његов син Ђоко, Ратомир Клачар,

35 година од смрти Диане Будисављевић

20. август 2013.

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине коjа jе у Другом свjетском рату из усташких логора спасила 12 хиљада дjеце. Поводом 35 година од смрти Диане Будисављевић, вечерас ће у Гимназиjи у Бањалуци бити одржана трибина о овоj хероини. Дjеца коjу jе спасавала Диjана Будисављевић била су углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акциjа jе била jедна од наjтежих и по броjу спасених наjобимниjих хуманитарних акциjа везаних за концентрационе логоре у Другом сjветском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послиjе спасавања jе умрло око 3200 дjеце. Каже да jе осjетио страхоте усташких прогона у Другом свjетском рату и као jеданаестогодишњи дjечак одведен

Деца олује : Ожиљци у души и памћењу

20. август 2013.

Роман Миломира Краговића “Деца олуjе”, у издању “Новости”, књига о коjоj ће се гласно ћутати ЧЕСТО “разборитиjи” критичари и писци говоре да о ратним сукобима на просторима бивше Југославиjе ниjе добро писати jер не постоjи “дистанца” са коjе се све то може разумно сагледати. Једино ниjе jасно да ли те дистанце треба да буде у односу на пословични српски самозаборав, истину, трагедиjу, идеолошка и међунационална “поравнавања” или у односу на разум, кога у рату наjмање има. Свеjедно jе коjи ће се синоним за интелектуални кукавичлук изградити. Истини за вољу, књиге коjе су се на овим просторима (на свим странама) поjављивале и коjе су покушавале да досегну наjдубљи

Миладин Суботић: Трајање некажњене срамоте

20. август 2013.

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите

14.08.2013. НОВИНЕ СРБСКЕ – промоција

16. август 2013.

На бањалучком Тргу Краjине, у сриjеду, 14.08.2013 подиjељени су бесплатни примjерци jубиларног издања “Србских новина“. Главни уредник “Србских новина” Предраг Адамовић рекао jе новинарима да су се приjе два виjека у Бечу поjавиле прве новине на српском jезику “Новине сербске” и да jе издање “Србских новина” допринос обиљежавању тог jубилеjа Везане виjести: НОВИНЕ СРБСКЕ – 200 година одговорности према националном раду Наjава: 200 ГОДИНА НОВИНА СЕРБСКИХ ПРЕЛИСТАЈТЕ “НОВИНЕ СРБСКЕ”

Зaтртo сjeћaњe нa стрaдaњa у рoднoм мjeсту Никoлe Teслe

16. август 2013.

Брojни пoсjeтиoци кojи у сeлу Смиљaн кoд Гoспићa oбилaзe мeмoриjaлнo пoдручje пoсвeћeнo свjeтскoм гeниjу Никoли Teсли, дoлaзeћи прeд прaвoслaвну цркву Свeтoг Пeтрa и Пaвлa, oстajу зaкинути зa oдгoвoр нa питaњe ткo пoчивa у вeликoj грoбници нa грoбљу смjeштeнoм нa пaдини узвисинe уз цркву. Дo 1991. oдгoвoр нa тo питaњe мoгли су прoчитaти нa спoмeнику пoстaвљaнoм изнaд грoбницe нa кoмe je писaлo дa су ту сaхрaњeни пoсмртни oстaци прeкo 530 жртaвa устaшкoг гeнoцидa oд 1941. дo 1945., aли судeћи пo oдсуству билo кaквe жeљe дa сe спoмeник oбнoви, тo ћe oстaти тajнa зa мнoгe гeнeрaциje. Нajвeћи брoj жртaвa пoтичe из aвгустa 1941. гoдинe кaд су устaшe првих дaнa aвгустa 1941. зaрeдaлe

11.08.2013. Парастос код Клечке јаме

15. август 2013.

На планини Клек код Огулина, у Карловачкоj жупаниjи, 11. августа 2013. служен jе парастос за 453 Србина коjа су убиjена 1941. године.Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су људи, коjи су пострадали зарад исповиjедања вjере православне и припадности српском народу, своjом крви овом мjесту дали свети значаj. Везане виjести: KОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС Клечка jама 1941-2013. КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ 12.08. 2012. Парастос код Клечке jаме

72. ГОДИШЊИЦА КРВАВОГ УСТАШКОГ ПИРА НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ

14. август 2013.

Приjе 72 године, ноћу 14. на 15. август, пред празник Велике госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидациjу преосталих логораша. На Пагу jе побиjено наjмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. “Згрожене монструозношћу злочина и броjем побиjених заточеника, италиjанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и воjну власт на том подручjу и наредиле затварање логора смрти“, каже предсjедник Удружења “Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италиjана био jе масовни устанак Срба у Лици против усташке тираниjе. “Желећи да униште трагове злочина и побиjу остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату

Континуитет етничког чишћења

13. август 2013.

Списак Државног одвjетништва Републике Хрватске коjи се односи на оптужене и процесуиране за ратне злочине у Хрватскоj освануо jе почетком jула и у српском Тужилаштву за ратне злочине. Иако jе годинама уназад у Загребу упорно понављано да више нема таjних оптужница, списак у новом, коригованом издању – има 657 нових имена Хрватска jе управо обележила (петог августа) осамнаесту годишњицу етничког чишћења и погрома над Србима. Овациjама и скандирањем дочекани су главнокомандуjући у том злочину: генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Скандирало се и на помињање имена Фрање Туђмана, креатора тог злочиначког чина и идеjног творца нове државе, такође новог етничког састава, тачниjе речено државе – без Срба. А

Први парастос страдалима на спомен-гробљу у Челебићу!

12. август 2013.

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барjаку, 3. августа jе служен помен за преко 400 мештана овог села коjи су краjем jула 1941. године побиjени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Боjмуната и Радановаца одведено jе и бачено у jаму Бикушу, где њихове кости и данас почиваjу. Наjвећи броj мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побиjен jе у сеоскоj школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барjак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту jе подигнут споменик страдалима чиjа тела се jош увек ту налазе, али jе оштећен