Latinica Ваша преузвишености, Већ неколико мjесеци, Удружење Јасеновац-Доња Градина, основано у Бањалуци приjе седам година, на своjим састанцима разговара о Вашем обраћању jавности у вези са сложеним питањем броjа жртава, српских, jевреjских, ромских и осталих, страдалих у усташком концентрационом логору Јасеновац, у вриjеме Независне Државе Хрватске 1941-1945. године. Ово Удружење, коjе чине истакнути интелектуалци из Репулике Српске, основано jе управо из потребе и жеље да се дође до истине о злочинима Независне државе Хрватске и jедном за свагда то питање риjеши коначно, али и да се води брига о спомен комплексу Доња Градина, гдjе су, углавном, масовне гробнице побиjених логораша. Основано послиjе овог несрећног грађанског рата, Удружење jе на своjим међународним конференциjама констатовало у више наврата

Усташки покрет ниjе био свесно десно-радикалан, расистички и тоталитаран, за поjаву усташке иконографиjе у модерноj Хрватскоj криви су масони, антифашизам jе ограничавање свих основних људских слобода, партизанских злочина било jе три пута више него усташких, за jасеновачке жртве криви су партизани, а у Хрватскоj се редовно организуjу антифашистичко – четничке прославе на рачун пореских обвезника. Ово jе укратко суштина онога што се може наћи на хрватскоj верзиjи интернет енциклопедиjе – википедиjе. Због овог садржаjа последњих дана се води мали виртуелни рат на друштвеним мрежама међу корисницима из Хрватске. С jедне стране постоjе радикално десно ориjентисани администратори, коjи пропагираjу овакав садржаj, а с друге стране су сарадници коjи не успеваjу да прогураjу своjу истину jер им ови

Jедан сараjевски професор, са академоском кариjером делом проведеном на немачким универзитетима, пре неког времена уверавао jе телевизиjску публику како су вере и народности замаjавале старе сточаре у херцеговачким катунима. Прво су их рече убедили да су православни – па тиме и Срби, онда да су катлици, па тиме и Хрвати, коначно су их, те страшне стране силе, натерале да буду и муслимани – несумњиво и Бошњаци. Они су, међутим, вели оваj академац, Босанци или Босанци-Херцеговици, дугуjу своjу оданост држави Босни и Херцеговини (за коjу jе Високи представник УН Валентин Инцко рекао да jе балканска држава са наjдуговечниjим границма!?). Грађани Босне и Херцеговине могу бити привржени разним верама, могу бити припадници

Право jе и обавеза Србиjе да непрекидно захтева испуњење пуних капацитета обећаног статуса за српски народ у Хрватскоj Представник Европске униjе деловао jе збуњено. Комисиjа, каже, подржава одржавање jезичке разноликости, али питање двоjезичних табли jе ипак у надлежности држава чланица… А шта jе са равноправношћу грађана држава чланица? У Републици Хрватскоj ниjе више у питању однос хрватске већине и српске мањине. Реч jе о односу према националним мањинама коjе живе у Хрватскоj. Да ли jе питање за Европску униjу зашто Италиjани, Мађари, Чеси… коjих у Републици Хрватскоj има далеко мање него Срба већ годинама имаjу право на двоjезичност, а Срби немаjу? И не само то, већ jе у Вуковару власт

Уз лoшу и спoру прoцeдуру рjeшaвaњa стaнaрских прaвa, пoстojи зaстрaшивaњe хaпшeњeм и судским прoцeсимa прoтив пojeдинaцa кojи гoдинaмa живe у Хрвaтскoj, a у нeкoм трeнутку пoстaну сумњивци зa рaтни злoчин, истичe Синишa Љубojeвић, зaмjeник жупaнa Kaрлoвaчкe жупaниje Kaквa je дeмoгрaфскa крeтaњa у Kaрлoвaчкoj жупaниjи пoкaзao нajнoвиjи пoпис стaнoвништвa, у пoрeђeњу с пoписoм из 2001. гoдинe? Kaрлoвaчкa жупaниja имa укупнo 13.000 стaнoвникa мaњe у oднoсу нa 2001. У жупaниjи je тaдa живjeлo 15.650 припaдникa српскe мaњинe или 11,04 пoстo, дoк пo пoпису из 2011. живи 13.400 Србa или 10.4 пoстo. Видљивo je дa брoj Србa oпaдa бржe oд брoja стaнoвникa oпћeнитo, зa штo су рaзлoзи умирaњe стaрoг пoврaтничкoг стaнoвништвa, eкoнoмскe мигрaциje млaдих

У јавним наступима наших државних функционера често се може чути славодобитна оцена о непрестаном унапређивању српско-хрватских односа као најважнији израз политике стабилизације и развијања добросуседских односа у нашем региону.Ову оцену не може да наруши ни чињеница да је положај преосталих Срба у Хрватској веома тежак али и да није обезбеђено остваривање елементарних људских и грађанских права Срба прогнаних у време акције Олуја. Наша званична политика је већ дуго у дефанзивној улози и нема про-активан однос што би подразумевало доследније и  благовремено залагање за побољшање услова живота Срба и њиховог укупног статуса  у Хрватској. Уместо тога Србија сада пристаје да без икаквог реаговања прелази и преко најтежих политичких провокација и честих

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло jе морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаjе jедна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малоброjне) психопате и (многоброjни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Ниjе реч само о политичкоj коректности. Хвале вредан обзир у великоj мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, jедно овако велико, тешко поjмљиво зло може бити или банално или