Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

SRBIJANCI

Datum objave: sreda, 11 septembra, 2013
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/antic-ceda.jpg

Jedan sarajevski profesor, sa akademoskom karijerom delom provedenom na nemačkim univerzitetima, pre nekog vremena uveravao je televizijsku publiku kako su vere i narodnosti zamajavale stare stočare u hercegovačkim katunima. Prvo su ih reče ubedili da su pravoslavni – pa time i Srbi, onda da su katlici, pa time i Hrvati, konačno su ih, te strašne strane sile, naterale da budu i muslimani – nesumnjivo i Bošnjaci. Oni su, međutim, veli ovaj akademac, Bosanci ili Bosanci-Hercegovici, duguju svoju odanost državi Bosni i Hercegovini (za koju je Visoki predstavnik UN Valentin Incko rekao da je balkanska država sa najdugovečnijim granicma!?). Građani Bosne i Hercegovine mogu biti privrženi raznim verama, mogu biti pripadnici tri ili više različitih naroda, ali oni su, kaže ovaj profesor, pripadnici jedne bosanske nacije…

Novinarka Hrvatske radio-televizije govori o nezadovoljstvu koje bi u Srbiji moglo da nastane zbog odluke vlade da prihvati uključivanje Srba iz otcepljene pokrajine u ustavni sistem albanske „Republike Kosova“. Pita jednog beogradskog analitičara: „Kakav će biti stav srbijanskog naroda?“ Za HRT predsednik Srbije je „srbijanski predsednik“, patrijarh srpski je „srbijaski patrijarh“.

Jedan vojvođanski apologeta Brozove diktature i vođa vojvođanskih autonomista gostovao je na Federalnoj televiziji. Da bi mu učinila novinarka upriliči anketu među stanovnicima Novog Sada. Pitaju ih: „Jeste li Vojvođanin ili Srbijanac?“ Pošto je odgovor 9:1 u korist prvog novinarka zaključuje da AP Vojvodini i nije mesto u Srbiji.  Pritom 83% stanovnika Novog Sada izjasnilo se da su Srbi na popisu 2011. godine.

Međutim, istovremeno, novopronađeni evropljanin i mirotvorac, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dao je pre par meseci intervju jednoj televiziji iz Sarajeva i rekao kako on svoje prijatelje Srbe iz Bosne i Hercegovine zove „Bosanci“.

Ima devet godina od kako sam gostovao u emisiji jedne od medijskih perjanica Miloševićevog režima. U to vreme bio sam savetnik u vladi Srbije. Pošto sam u nekoliko prilika spomenuo „srpsku vladu“, opomenula me je da ne govorim tako. Kaže naša vlada je „srbijanska vlada“, zato što još uvek nema vlast nad Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i raznim drugim krajevima u kojima živi ili je živeo srpski narod…

Svi ovi primeri govore o zloj nameri, ekstremnom nacinalizmu, ali i o istinskoj zaostalosti. Zamislite profesora koji posle sedam decenija jugoslovenskog iskustva i decenije ratova misli da je naciju moguće nametnuti!? Zar nije integralno jugoslovenstvo imalo veću podršku među narodima Bosne i Hercegovine, pa ipak ne samo da se konačno nije primilo, nego Muslimanima i Hrvatima na kraju ni status federalne jedinice u kojoj su imali hegemoniju nije bio dovoljan. Stvaranje bosanske nacije je propalo kada ga je sprovodila Austrougarska, od Bosanskog jezika  je odustala vlast Dvojne monarhije jedanaest godina poraza u Prvom svetskom ratu. Zašto neko misli da je sada moguće nekoga tako poniziti i oduzeti mu sva prava i to mirno, na prevaru?  Zar takav stav nije u svojoj suštini rasistički? Slično je i sa uputstvima koje slede HTV i mediji kakva je Slobodna Evropa. Predsednik Rusije nije rusijanski predsednik, mada je ova federacija složenija i raznolikija od Srbije. „Hrvatski predsednik“ je desetak puta ređe „predsednik Hrvatske“. Da li zaista misle da u Srbiji žive sve sami zapostavljeni i u ratovima demogarfski uporpašteni Šumadinci kod kojih je lako lokal-patriotizam pretvoriti u ksenofobiju? Veruju li stvarno da podrška SR Nemačke može biti dovoljna da im prođe ono što u slučaju Srbiji nije, pošto su danas retki oni koji u srpskoj javnosti, sa zvaničnih mesta,  Albance zovu „Šiptari“, Hrvate „Šokci“, Muslimane „Turci“…

Očigledno je da u stvaranju novih nacija njihove elite moraju da prođu sve one faze koje su stare prolazile tokom 19. veka. Tužno je kada ih u tome podržavaju strani naučnici i intelektualci, kakav je recimo pisac Istorije Srbije u 19. i 20. veku  Holm Zundhauzen. Šta se to , međutim, dešava sa srpskim političarima i intelektualcima? Mazohizam iz koristi je uzeo maha. Zar će srpski narod iz obzira prema lažnom evropejstvu (Evropska unija danas svakako nije oličenje evropskih ideala) i mrtvom jugoslovenstvu, početi da radi u korist sopstvene štete? Mislim da neće. Ovde nije reč o nacionalnim interesima srpskog naroda. Interesi, bez obzira na prava i ravnopravnost, uvek predstavljaju nekakav izraz sebičnosti i partikularizma. Ne radi se ni o pravdi. Pravda je često nedokučiva i vanvremena. U pitanju je odnos prema istini i elementarnoj pristojnosti. Kad je reč o unutrašnjim odnosima u Srbiji, radi se o izboru između modernizacije nacije i nacionalne skleroze.

 

Čedomir Antić

 

Izvor: NAPREDNI KLUB




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top