KARLOVAC – Patrijarh srpski Irinej, boraveći u Karlovcu, u Hrvatskoj, gde je osveštao obnovljenu crkvu Svetog Nikolaja, na pitanje novinara o eventualnom dolasku pape u Srbiju, rekao je da je problem to što u Srbiji danas ima 250 hiljada ljudi za koje, kako je rekao, ne zna da li su proterani iz Hrvatske ili su je napustili. Na pitanje kako gleda na informaciju da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvati papu Franju u Beograd odgovorio je da je bio za to da se papa pozove i na nedavnu veliku proslavu u Niš, kao i da papa to zna, ali taj predlog tada nije prihvaćen. – Razlog toga je to što i sada u

Beograd — Srbi proterani iz hrvatske nisu prepreka dolasku pape u Srbiju, poručuje predsednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta. On je izrazio žaljenje zbog izjave patrijarha Irineja u Karlovcu, da papa nije pozvan na centralnu proslavu povodom 1.700 godina od objavljivanja Milanskog edikta, u Nišu, zbog proteranih Srba, koji negativno gledaju na ulogu crkve oko toga. “Proterani Srbi nisu bili smetnja dolasku pape u Srbiju i pogotovo ne potencijalna opasnost po njegovu bezbednost”, ističe Linta, dodajući da takva izjava patrijarha nema uporišta, ni u bližoj, ni u daljoj istoriji i da nanosi veliku štetu izbeglicama u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Patrijarh Irinej je još u dva navrata rekao da su

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej izjavio je da na ćirilici “nije napisano nijedno veliko zlo” i da mu teško pada borba protiv srpskog pisma u dijelu Hrvatske. “Ni u jednom pismu nema zla, ali zabranama se možda želi nametnuti nešto drugo”, rekao je patrijarh Irinej u Karlovcu, gdje je osveštao obnovljenu crkvu Svetog Nikole. Patrijarh Irinej naglasio je da je u Beogradu “više latinice nego ćirilice”, ali da je Srbima stalo do njihovog pisma, prenose beogradski mediji. “Možda je bolje ni ne govoriti o onome što može da izazove nove sumnje, ali istoriju treba sagledati objektivno, što je bilo dobro pohvaliti, a zlo nazvati zlom i to je način da

Napravio sam jednu vrstu automonografije, da se niko ne muči posle moje smrti, kaže Igor Mandić, hrvatski književni kritičar, publicista, polemičar, autor više od 30 knjiga, o svojoj novoj knjizi „Oklop od papira”, koja obuhvata izbor njegovih tekstova, eseja, kolumni i feljtona već objavljenih u najvažnijim časopisima i novinama nekadašnje Jugoslavije i današnje Hrvatske i Srbije od 1966. do 2003. godine, ali i izbor intervjua koje je dao proteklih decenija. Napravio je, kaže, jednu vrstu retrospektive, kao što to rade slikari u njegovim godinama. Na pitanje da li ćemo ga povodom te knjige videti u Beogradu, na Sajmu knjiga, kaže: „To se čvrsto nadam, ako budem živ”, a na opasku

Oko Njegoševog mauzoleja na Lovćenu ni posle 40 godina ne prestaju rasprave i podele. Da bi mauzolej „zaseo“ na lovćenski vrh, „žrtvovana“ Njegoševa zavetna crkva, od koje je ostao samo pusti kamen položen na ledini BAŠ ovoga 13. jula, na dan ustanka crnogorskog naroda, koji je u nezavisnoj Crnoj Gori proglašen za dan državnosti (tog datuma je na Berlinskom kongresu Crna Gora 1878. međunarodno priznata država), navršilo se četrdeset godina od kako je otvoren Njegošev mauzolej na vrhu Lovćena. Taj jubilej u medijima gotovo i da nije pomenut, pa tako i dalje mlađe generacije ne znaju kako je vrh Lovćena bivao rušen i građen, dobivši današnji izgled. A da bi