arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЛАЖИ “ХИСТОРИ” ТВ КАНАЛА: Нова историја у име ЕУ вредности

11. јул 2014.

На СББ кабловскоj ТВ мрежи, коjу и ми у Београду можемо да користимо, налази се и Хисторy канал. Али, поред тога што обичном гледаоцу таj ТВ канал популаризуjе и приближава историjу и даjе сиjасет занимљивих података, исти таj канал врви од историjских неистина и чак намерних, ноторних лажи. Што се више ради о времену ближем данашњици, то jе и више тенденциозних неистина, вероватно због тога што су њихови аутори свесни да су оне и утицаjниjе на свест данашњег човека. Ево само таква три ”бисера” Хисторy канала из три различите емисиjе различитих аутора, а коjе обрађуjу тему борби у II светском рату на Источном тj. Руском фронту. 1. У емисиjи о нападу Хитлерове Немачке на СССР

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

ЖАРКОВИЋ: ХРВАТСКА ПРИКРИВА ЗЛОЧИН У ПАКРАЧКОЈ ПОЉАНИ

10. јул 2014.

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић сматра да прекид суђења Томиславу Мерчепу за ратни злочин над Србима у Пакрачкоj Пољани 1991. године, због недоласка свjедока Тужилаштва, представља jош jедан у низу покушаjа Хрватске да одуговлачи процес и прикриjе размjере злочина над Србима у Пакрачкоj Пољани. „У грађанском рату између Хрватске и бивше Републике Српске Краjине у периоду 1991. до 1995. године стварни ратни злочин над Србима десио се управо у Пакрачкоj Пољани“, рекао jе Жарковић Срни, коментаришући данашњи прекид суђења Томиславу Мерчепу пред Жупаниjским судом у Загребу због недоласка пензионисаног генерала Карла Гориншека. Жарковић jе подсjетио да jе бивши СУП Пакрац 1992. године доставио комплетан фото

prnjavor.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ПРЊАВОРА

10. јул 2014.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од

Невестињска пушка

У НЕДЈЕЉУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ „НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ“

10. јул 2014.

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – У Невесињу ће у недjељу, 13. jула, бити обиљежено 139 година од устанка у Херцеговини „Невесињска пушка“, у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Тим поводом сутра ће, са почетком у 11.00 часова, у Прес центру Владе бити одржана конференциjа за новинаре, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите. Устанак „Невесињска пушка“ подигнут jе 9. jула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио. Устанике су тада оружjем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србиjа, што jе довело до почетка српско-турског рата. Посљедица овог устанка и ратова вођених против Отоманске империjе био jе Берлински конгрес 1878. године, на

Jadovno-Saranova-Jama-001.jpg

О крашким јамама, клепету ланаца и истраживању злочина

10. јул 2014.

Говорило се само о Јасеновцу, а Јадовно и многа друга стратишта готово да су заборављена Породицама убиjених на Јадовну jе говорено, да су њихови одведени у Немачку на рад. Међутим, када jе прошао рат, морало се говорити о људима, коjих нема. Данас се зна да се спекулисало са жртвама, након рата, jер су убиjани људи са териториjе данашње Хрватске, БиХ, као и Срема, а постављен jе био само jедан мемориjал на Велебиту, уз Шаранову jаму, до коjе су из свих поменутих краjева довођене породице. Говорено им jе, лагало их се, да jе то jама Јадовно  и да су кости њихових наjмилиjих ту… Истина jе била потпуно другачиjа. Говорило се само о Јасеновцу, а Јадовно и многа друга стратишта готово

andrej_sepetkovski.jpg

Зашто браним Косово?

10. јул 2014.

Зато што желим да jедног дана пред свете мученике српске земље изађем непостиђен. Да га они нису бранили, мене не би било. Зато што желим да и у сећања деце своjе деце изађем без стида. Зато што не може бити бољег живота ако продамо душу. Зато што ме историjа и живот уче да jе моћ у правди, а не у топузу! Зато што Истина увек триjумфуjе, али се Ње треба удостоjити. Зато што желим да будем човек, а не миш. Зато што желим да будем цео човек, а не само систем органа за варење. Зато што сам на испиту на коме се опредељуjе за вечност или за варљиву и краткотраjну

bihac.jpg

ЗА МАЛТРЕТИРАЊЕ СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА 18 МЈЕСЕЦИ ЗАТВОРА

9. јул 2014.

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника Петог корпуса тзв. Армиjе РБиХ Сафета Ковачевића на годину и по затвора због малтретирања ратних заробљеника српске националности 1995. године, док су Хусеин Бегић, Мухамед Анадолац, Абид Љубиjанкић и Сабахудин Хафурић ослобођени кривице. Ковачевић, бивши воjни полицаjац, осуђен jе да jе 11. марта 1995. године, заjедно с другим припадницима воjне полициjе, тукао ратне заробљенике полициjским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, те их тjерао да пjеваjу пjесму „Босно моjа“ док су спровођени на размjену од Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић. Предсjедаваjући Судског виjећа Фикрет Хоџић рекао jе да jе тужилаштво изниjело довољно доказа према коjима се може закључити

sud-bih.jpg

ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ТРОЈИЦЕ ЗА ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ТРНОВУ

9. јул 2014.

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу Трнова. Годињак jе у вриjеме рата био начелник Станице jавне безбjедности Трново, Шарић командант Штаба териториjалне одбране Трново, а Буноза командант jединица ХВ-ХОС. Према наводима оптужнице, Годињак, Шарић и Буноза учествовали су у удруженом злочиначком подухвату са заjедничким циљем вишеструког лишења живота цивила српске националности у селима на подручjу општине Трново, саопштено jе из Суда БиХ. Оптужница их терети и за противправно хапшење и затварање у обjектима формираним на подручjу Трнова и паљења имовине, те убиства и нечовjечног поступања према заробљеним припадницима Воjске Републике Српске.

dusan-jadovno-1a.jpg

О одрастању, породичном предању и биолошком опстанку

9. јул 2014.

На основу историjског искуства из личног и живота своjе породице, Душан Ј. Басташић подсећа на важност памћења догађаjа, коjи су историjски стварни, а из њиховог следа произилази наук, коjи jе на нама да приметимо и употребимо. Реч jе о чињеници да су Душану у Јадовну убиjени дедови, стриц…и одрастању без мушких глава, коjе може бити болно и тешко у смислу немања модела „мушке руке“, коjа човека чини сигурниjим у касниjем породичном животу. Извор: АНТИ ЦЕНСУРА   Везане вести: О Светом Вукашину клепачком и jасеновачком Само ти, синко, ради своj посао Свети Вукашин  

apis.jpg

Апис: Нека се мој народ уједини

9. јул 2014.

Жестоки официр краљевске војске Драгутин Димитријевић Апис и данас изазива полемике. Основао тајно удружење “Црна рука”. Његови агенти прикупљали су на територији Аустроугарске важна обавештења  ОД када је пуковник Драгутин Димитријевић стрељан на основу пресуде војног суда, 14. јуна 1917. у Солуну, до данас трају полемике и покушаји рехабилитације овог тајновитог официра. Апис и група његових поузданика ухапшени су крајем 1916. у Солуну због покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, 11. септембра код места Острова, у позадини Солунског фронта. Том приликом је на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Апис, главни организатор Мајског преврата и најзаслужнији за смену Обреновића, доживео је да му пресуди рука династије Карађорђевић коју је довео

srebrenica-parastos.jpg

О СРБИМА – НИ РИЈЕЧ

9. јул 2014.

СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања, према коjоj су Бошњаци жртве у Сребреници, а Срби агресори, и даље се пласира у свиjет – а годишњице обиљежавања бошњачког страдања постале су посебна прилика да се таква политика двоструких аршина поново афирмише. Када Срби из Сребренице помену многоброjна убиства сународника и паљење њихових села 1992. и 1993. године, за шта jе одговорна злогласна 28. дивизиjа под руководством Насера Орића, онда обично услиjеди одговор да су одговорни за то страдали у jулу 1995. Значи ли то да су у Поточарима сахрањени сви злочинци и да нико од њих ниjе преживио? Да ли онда међународни званичници сваке године масовно долазе

split.jpg

ОДГОЂЕНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ У ПРОЦЕСУ „ЛОРА 2“

8. јул 2014.

8. ЈУЛА /СРНА/ – На Жупаниjском суду у Сплиту одгођено jе за данас наjављено припремно рочиште у процесу „Лора два“ у коjем се суди петорици бивших хрватских воjних полицаjаца за злочин у логору Лора над заробљеним припадницима ЈНА.   Рочиште jе отказано због болести jедног од оптужених, а ново jе заказано за октобар. Испред зграде суда окупило се 50-ак представника удружења из рата коjи су протестовали због новог поступка, преносе хрватски медиjи. За злочине над воjним заробљеницима оптужени су бивши управник логора Лора Томо Дуић, његов замjеник Тончи Вркић и чувари Анђелко Ботић, Анте Гудић и Емилиjо Бунгур. Дуић и Бунгур се већ десет година налазе у бjекству. Оптужница их терети да су

sveti-vukasin-2.jpg

Само ти, синко, ради свој посао

8. јул 2014.

Са вером у срцу, Старац Вукашин ни у тренутку страдавања ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски Позната реченица, „Само ти, синко, ради своj посао“, коjу jе изговорио Старац Вукашин у тренутку када jе мучен и убиjан, служи нам као опомена, да по допуштењу Божиjем имамо слободну вољу да одаберемо на коjи ћемо начин поступати. Усташа коjи jе мучио старца Вукашина поступао jе нељудски, а старац са вером у срцу, ни у том тренутку ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски. Неброjено jе места на подручjу данашње Хрватске на коjима jе пострадао наш народ, али се за многа од њих не зна тачно место. Истраживачи се суочаваjу и са страхом (тешко jе бити храбар и миран

Излoжбa у држaви стрaвичнoг злoчинa

7. јул 2014.

У oргaнизaциjи Српскoг нaрoднoг фoрумa из Бoрoвa и Удружeњa пoтoмaкa и пoштoвaлaцa жртaвa кoмплeксa устaшких лoгoрa Jaдoвнo 1941. из Бaњa Лукe, у Бoрoву je уприличeнa дoкумeнтaрнo-истoриjскa излoжбa „Moje Jaдoвнo“ тe oдржaнo прeдaвaњe o злoчинимa кojи су oд aприлa дo aвгустa 1941. пoчинилe устaшкe влaсти у тaдaшњoj НДХ, у кoмплeксу лoгoрa смрти Гoспић – Jaдoвнo – Пaг. У тим стрaхoвитим злoчинимa je у сaмo 132 дaнa стрaдaлo вишe oд 40 хиљaдa Србa, Jeврeja и Рoмa. У Jaдoвнoм су убиjeнa и 73 прaвoслaвнa свeштeникa, мeђу кojимa митрoпoлит дaбрoбoсaнски Пeтaр Зимoњић и влaдикa гoрњoкaрлoвaчки Сaвa Tрлajић. Aутoри излoжбe су Прeдрaг Лoзo, Дрaгoслaв Илић и Душaн Бaстaшић, прeдсeдник Удружeњa Jaдoвнo 1941. Oвa излoжбa oмoгућaвa

papa-mobil.jpg

Сви папски путеви за Београд

7. јул 2014.

Српска држава види у Ватикану потенциjалног савезника коjи не признаjе Косово, док СПЦ не може да заборави да поглавар свих католика никад ниjе jасно и отворено осудио злочине над Србима у Другом свjетском рату.     Јавност jе све дипломатске односе Србиjе и Ватикана поодавно свела на два питања: Други свjетски рат и посjету папе Србиjи. У тоj поставци, српска страна инсистира код Свете столице на каjању, извињењу и спознаjи усташких злочина почињених у име Бога, док Ватикан ставља до знања да би свети отац радо посjетио Србиjу. То су два отворена питања о коjима се, по правилу, прича у рукавицама, увиjено, нарочито вагаjући сваку риjеч, било да jе риjеч

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА