arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

РЕУСТАШИЗАЦИЈА: ХДЗ прети преосталим Србима

29. август 2014.

Социjалдемократска власт у у Хрватскоj, петнестак месеци пре парламентарних избора, све више тоне, рапидно jоj пада популарност, док се десница, предвођена ХДЗ-ом, већ види као победник. Та изгледна смена власти могла би да врати Хрватску у ране деведесете, кад jе била преплављена национализмом и ксенофобиjом. Такве наjаве већ се чуjу од првог човека ХДЗ-а Томислава Карамарка коjи jе месецима користи сваку прилику да бирачима поручи како замишља “нову” Хрватску. Када ХДЗ поново дође на власт, мањине ће бити мање од маковог зрна, поготово српска, а они коjи би на то имали неке примедбе не само да ће изгубити изборе, већ ће бити и лустрирани. Управо jе то и jуче у

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ У КРУШКОВОМ ПОЉУ

29. август 2014.

У Крушковом Пољу код Шамца данас служен jе парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Након парастоса, положени су виjенци и цвиjеће на споменик палим борцима. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушкогов Поља уградили своjе животе у темље Републике Српске. “Ови jунаци су створили Републику Српски и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо”, рекао jе Минић. Минић jе захвалио Мjесноj заjедници Крушково Поље, коjа jе била примjер солидарности током маjских поплава. Он jе додао да ће Крушково Поље помоћи тако што ће ученици из Црквине похађати наставу у тоj мjесноj заjедници, док у њиховом

smoluca.jpg

ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА АКЦИЈА

29. август 2014.

Ослобађање више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, коjи су 1992. године четири мjесеца били у окружењу неприjатељских муслиманских паравоjних формациjа, била jе jедна од наjхуманиjих и наjорганозованиjих операциjа Воjске Републике Српске /ВРС/, кажу у Борачкоj организациjи града Биjељина. Ратни командант одбране ових села маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе хероjским подухватом ВРС, уз садеjство припадника МУП-а Српске, као и становника ових насеља, пробиjен неприjатељски обруч, а српски народ, коjи jе четири мjесеца био без хране, воде и струjе, ослобођен jе у тродневноj акциjи краjем августа 1992. године и извучен на слободну териториjу. На конференциjи за новинаре у Биjељини, одржаноj поводом обиљежавања Дана ослобођења становника Тиње, Смолуће и Потпећи, Тодоровић jе рекао да су ова села у то вриjеме

DMihailovic_poternica.jpg

Шта је 1943. био повод за немачку операцију „Јутарњи ваздух“

29. август 2014.

У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа Година 1943,  јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора.  Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи. Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци,

mira.jpg

Jadovno is a predecessor of Jasenovac

28. август 2014.

Ћирилица The first inmates of Jasenovac were the surviving prisoners of the complex of NDH death camps Gospić-Jadovno-Pag.  73 years ago, on 23 August, 1941, the Croatian People newspaper published the following: „..in the last couple of days, shacks at the Lonjsko Polje, which will house workers, soon to start with their work, have been completed.“ Amongst the first camp inmates of Jasenovac were prisoners from the Croatian island of Pag, which was a part of Jadovno complex of camps. Zlatko Vajler, a surviving camp inmate from Slana on the island of Pag, describes the road from Slana to Jasenovac camp: “Our camps were closed down in late August when

odzak-spomenik.jpg

ОСКРНАВЉЕН ДИО СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

28. август 2014.

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

sekovici.jpg

ОТКРИВЕНО ЦЕНТРАЛНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ШЕКОВИЋИМА

28. август 2014.

У центру Шековића данас jе, поводом Дана и крсне славе општине – Велике Госпоjине, откривено централно спомен – обиљежjе свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до посљедњег одбрамбено – отаџбинског рата. Откриваjући спомен-обиљежjе, начелник општине Шековићи Будимир Нинић подсjетио jе да jе његова изградња почела 1998. године. “На натпису истакнутом на споменику видљиво jе да су обухваћени сви борци коjи су дали животе за одбрану српске земље у протеклим ратовима. Нисмо их диjелили на четнике нити партизане, поштуjући њихову жртву у борби за слободу свог народа”, рекао jе Нинић. Предсjедник Скупштине општинске Борачке организациjе Недељко Радивоjевић рекао jе новинарима да jе централно спомен-обиљежjе изграђено захваљуjући напорима општинских

sirijski-pobunjenici.jpg

Џихадисти регрутовали 20 људи који би у Србији требало да поведу “свети рат”

28. август 2014.

Екстремисти из Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИС), коjи у свом петогодишњем плану имаjу за циљ покоравање Србиjе, на Косову и Санџаку регрутовали су више од 20 људи коjи су спремни да овде у сваком тренутку поведу “свети рат” тако што би изводили терористичке нападе, а о чему су обавештене српске власти од стране страних обавештаjаца, jавља Телеграф. Овакво упозорење са списковима сумњивих, две западне обавештаjне службе доставиле су српским властима. “Терористи ИСИС-а су у сталном контакту са присталицама у Србиjи, Босни и Црноj Гори, Албаниjи и Македониjи. Сви они добили су налог да буду спремни за акциjу”, наводи се у саопштењу. – Претње смрћу коjе су џихадисти из терористичке

Ратко Дмитровић

РАТKО ДМИТРОВИЋ: Шта се крије иза одлуке Уставног суда Хрватске о употреби ћирилице у тој земљи и имају ли Срби разлога да буду задовољни

28. август 2014.

Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер. Не интересуjе ме броj прикупљених потписа, да их jе дупло више, основна људска права мораjу се поштовати, казао jе Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор jе инициjативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена обjављена jе пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара ниjе прошао на Уставном суду, инициjатива jе означена

Леп и чудан живот Владимира Беаре

28. август 2014.

Наjбољи голман бивше Југославиjе, jедан од наjбољих на свету, Владимир Беара, рођен jе у српскоj, православноj породици, у Далматинскоj Загори, никада се ниjе изjаснио као Србин, иако су га из Хаjдука отерали као Србина, редовно jе обилазио православни манастир Драговић а сахрањен jе уз саслужење три католичка попа Вековима jе на том осунчаном, каменитом, проклетом простору Далматинске Загоре живот гори од робиjе, тамо се хлеб узима као лек а воде jе увек мање него суза. Неко ће да каже, и биће у праву, да jе то исконска казна живота на камену, да jе исто у jедноj и другоj Херцеговини, доле на кршу Црне Горе, у Лици. Ти простори рађаjу људе

srdan_aleksic.jpg

Цвијеће на гроб Срђана Алексића

27. август 2014.

Малешевићева jе истакла да су на оваj начин жељели да одаjу почаст Срђану и да подсjете на његово хероjско дjело, као и несебичност младог човjека коjи се жртвовао за приjатеља.”Поносни смо на Срђана, али и на његове родитеље коjи су га васпитали да, првенствено, буде добар човjек што jе и показао, као и да не циjени људе по вjери већ по томе какви су”, истакла jе Малешевићева. Она jе истакла да ће jедна од инициjатива са Сурета младих коjи се одржаваjу у Требињу бити да се Срђану подигне спомен-обиљежjе у овом граду. Предсjедник Омладинског савjета Републике Српске Милош Благоjевић поручио jе младима да дjело Срђана Алексића треба да им буде

kukavice_2.jpg

Потврђена оптужница за злочин у Кукавицама: За инфо о жртвама погледајте Тановићев филм

27. август 2014.

У мjесту Кукавице код Рогатице 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено око 80 српских цивила коjи су у избjегличкоj колони бjежали из Горажда. Злочин jе извршила Кукавичка чета тзв. Армиjе БиХ коjа jе колону напала из засjеде. Припадници Унпрофора снимили су масакр у Кукавицама, а те снимке злочина употребио jе режисер Данис Тановић коjи их jе у свом Оскаром награђеном филму Ничиjа земља представио као злочине коjе су починили Срби. Суд БиХ jе прошле недjеље потврдио оптужницу против четворице бивших припадника муслиманске армиjе – Мухамеда Шишића, Емира Драковца, Азиза Шуше и Тарика Шишића, коjа их терети за ратни злочин против српских цивила у избjегличкоj колони у Кукавицама.

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 27. август 1942. Годишњица страдања Срба на Банији

26. август 2014.

Шума Растовача, Двор на Уни. 27. августа 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остоjића и Жировца.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

ozren_1.jpg

У суботу на Озрену централно обиљежавање дана несталих

26. август 2014.

Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   БАЊАЛУКА, 26. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа обиљежавања Међународног дана несталих у Републици Српскоj биће одржана у суботу, 30. августа, на Озрену, симболу страдања српског народа и несталих бораца и цивила у протеклом рату у БиХ. Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   Предсjедник Републичке

karamarko.jpg

Карамарко: Нећемо се одрећи БиХ

25. август 2014.

Лидер наjутицаjниjе опозиционе Хрватске демократске заjеднице Томислав Карамарко, коjи jе протеклог викенда посетио Херцеговину, поручио jе да ће након наредних парламентарних избора у Хрватскоj доћи до промене власти, као и до промене политике Хрватске према Хрватима у БиХ. Карамарко каже да нису задовољни положаjем хрватског народа у БиХ и понавља да jе БиХ домовина хрватског народа. “Нећемо jе се одрећи и нећемо се одрећи своjих права. Залагаћемо се да се права хрватског народа изjедначе с правима друга два народа”, поручио jе хрватски политичар. Према његовим речима, након што се ХДЗ врати на власт у Хрватскоj, службени Загреб ће бити “активниjи и ангажованиjи”. “Наш jе мото да нико у Загребу не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА