arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ozren_1.jpg

У суботу на Озрену централно обиљежавање дана несталих

26. август 2014.

Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   БАЊАЛУКА, 26. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа обиљежавања Међународног дана несталих у Републици Српскоj биће одржана у суботу, 30. августа, на Озрену, симболу страдања српског народа и несталих бораца и цивила у протеклом рату у БиХ. Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   Предсjедник Републичке

karamarko.jpg

Карамарко: Нећемо се одрећи БиХ

25. август 2014.

Лидер наjутицаjниjе опозиционе Хрватске демократске заjеднице Томислав Карамарко, коjи jе протеклог викенда посетио Херцеговину, поручио jе да ће након наредних парламентарних избора у Хрватскоj доћи до промене власти, као и до промене политике Хрватске према Хрватима у БиХ. Карамарко каже да нису задовољни положаjем хрватског народа у БиХ и понавља да jе БиХ домовина хрватског народа. „Нећемо jе се одрећи и нећемо се одрећи своjих права. Залагаћемо се да се права хрватског народа изjедначе с правима друга два народа“, поручио jе хрватски политичар. Према његовим речима, након што се ХДЗ врати на власт у Хрватскоj, службени Загреб ће бити „активниjи и ангажованиjи“. „Наш jе мото да нико у Загребу не

jadovno2.jpg

Хрватска власт изједначава жртве и злочинце

25. август 2014.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта оцијенио је да је срамотна одлука хрватске власти да се истовремено положи вијенац на стратишту у Јадовном, гдје је побијено око 40.000 Срба, Јевреја и Рома, и код јаме Јазовка на Жумберку, гдје су покопане усташе, јер се на тај начин изједначавају жртве и злочинци. „Тај чин хрватске власти представља наставак рехабилитације усташтва и Независне Државе Хрватске која је била злочиначка творевина и највјернији савезник нацистичке Њемачке“, истакао је Линта у саопштењу. Он наглашава да се поставља питање на шта би личило када би нека делегација на комеморацији жртвама концлогора Дахау истовремено одала почаст убијеним СС-овским чуварима које су, након предаје, побили амерички војници

milivoje-ivanisevic.jpg

ДО КРАЈА ГОДИНЕ МОНОГРАФИЈА СА 31.000 СРПСКИХ ЖРТАВА!

25. август 2014.

Монографиjа ће имати два до три тома са више од 2.000 страница, а осим имена српских жртава, биће обjављено и више од 10.000 фотографиjа. БЕОГРАД, 25. АВГУСТА /СРНА/ – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић наjављуjе да ће монографиjа са око 31.000 имена српских жртава у рату у БиХ до краjа ове године бити припремљена за штампу. Тако ће Република Српска бити прва, а могуће и jедина у Европи, коjа излази са прецизним подацима о своjим људским губицима. Иванишевић истиче за Срну да су се коначно стекли финансиjски услови да се приведе краjу посао око штампања ове монографиjе, коjа ће носити назив „Људски губици српског

split.jpg

Сплит: Непожељно све што подсјећа на партизане

25. август 2014.

Сплит ниjе добио улицу названу по Првом сплитском партизанском одреду, чиjе су припаднике стриjељали фашисти 1941. године, а против jе био ХДЗ и друге десничарске организациjе. Приjедлог се нашао на дневном реду сjеднице Градског виjећа, а ХДЗ jе одмах затражио скидање те тачке. Предсjедник ХДЗ Томислав Карамарко, кога многи хрватски аналитичари виде као новог премиjера, у своjим наступима отворено говори против свега што га потсjећа на jугословенство, па чак и против антифашиста. Градоначелник Сплита Иво Балдасар (СДП) наjаљуjе да ће покушати да пронађе „компромис“ око спорне улице. Приjе двадесет година, у jедном дану, промиjењено jе свих 128 назива тргова, улица, школа и вртића, коjи асоцираjу на антифашизам или партизане у

hrvatska-eu-zastave.jpg

Како је Загреб изједначио жртве и кољаче

25. август 2014.

Једини опипљив резултат пуноправног чланства Хрватске у Европскоj униjи, бар до сада, jесте рехабилитациjа усташтва. Оно што jе до jуче препуштано усташо-носталгичарима да у своjоj режиjи оргиjаjу на гробовима „заслужних“ предака, однедавно jе ушло у државни протокол. Наиме, Декларациjа Европског парламента о проглашењу 23. августа европским даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма и Резолуциjа о европскоj савести и тоталитаризму, коjима jе земљама чланицама, у складу с њиховом традициjом, остављено да саме одлуче како ће обележавати таj дан, у Хрватскоj су преведене на оргиналан начин – да се изjедначе кољачи и жртве. Тако се неостварена идеjа првог хрватског председника Фрање Туђмана о мешању њихових костиjу у Јасеновцу вратила у Хрватску

hr-eu.jpg

Хрватска није заслужила да буде члан ЕУ

25. август 2014.

Председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта осудио jе данас изjаву министра правосуђа Орсата Миљенића да Хрватска неће допустити да Србиjа постане чланица ЕУ пре него што се суочи са ратним злочиним, коjи су почињени у њено име. Линта сматра да Хрватска ниjе заслужила да постане чланица ЕУ, jер ниjе испунила стандарде из поглавља 23, коjи се односе на правосуђе и људска права и додаjе да се то може потврдити низом чињеница. “У Хрватскоj се и дан данас систематски крше људска права стотине хиљада програнаних Срба са jедне стране и Срба повратника са друге стране. Хрватско правосуђе jе и даље етнички пристрасно, а Хрватска се jош увек ниjе суочила са ратним

tek-1.jpg

Од Косова до Текериша и назад

24. август 2014.

Посета знаменитом месту наше историjе никог од нас ниjе оставила равнодушним. Обилазећи поприште Церске битке и одаваjући почаст нашим jунацима желели смо се да се на оваj, барем симболичан начин, одужимо њима за све што су они учинили за нас. Деветнаести август 2014. године, Преображење Господње. Петнаестак Срба са севера Косова, укључуjући и аутора ових редова, нервозно цупка у центру Лепосавића ишчекуjући долазак минибуса из Рашке. Иако jе друга половина августа, свеже jе и прохладно као у новембру, да човек не поверуjе. Негде око 4 часова уjутру минибус jе стигао, а путници су се на брзину „укрцали“, што због хладноће, што због жеље да се што пре стигне тамо. На

tesla-urna.jpg

Храм чека Теслину урну

24. август 2014.

Држава и Српска православна црква нису одустале од преноса посмртних остатака Николе Тесле у порту Храма Светог Саве. Тачан датум церемониjе откривања споменика и полагања урне у његово постоље засада ниjе познат, али у току jе прикупљање урбанистичке документациjе. Пренос посмртних остатака Николе Тесле био jе и jедна од тема недавног сусрета патриjарха Иринеjа и градоначелника Београда Синише Малог. На састанку jе разговарано и о уређењу околине Храма Светог Саве, где би требало да буде подигнут споменик и почивалиште урне великог научника. Том приликом jе договорено и формирање посебног радног тела, коjе ће боље да повеже Цркву и Град. Идеjа о пресељењу Теслине урне ниjе напуштена – кажу у Српскоj

glas-koncila.jpg

„Српски либерални савет“, саопштење: Захтев против „Гласа концила“

23. август 2014.

Због омаловажавања жртава логора Јасеновац и Јадовно, Српски либерални савет тражи забрану растурања jулског броjа Гласа концила (насловна страна „Гласа концила“ од 27. jула 2014.) Српски либерални савет захтева хитно доношење решења о забрани растурања „Гласа концила“ броj 2092 од 27. jула 2014 на подручjу Републике Србиjе, због чињенице да се у њему врши нацистичко-проусташка пропаганда и омаловажаваjу жртве усташких логора Јасеновац и Јадовно, пре свега Срби, Јевреjи и Роми. У већем броjу верских обjеката Римокатоличке цркве на подручjу Србиjе (пре свега у Воjводини) растура се недељни лист „Глас концила“, орган Загребачке надбискупиjе. У броjу 2092 тог листа од 27. 7. 2014 обjављен jе интервjу новинара Томислава Вуковића са усташко-нацистичким пропагандистом и

sud-bih.jpg

МЈЕРЕ ЗАБРАНЕ ОПТУЖЕНИМ ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ СРБА

22. август 2014.

САРАЈЕВО, 22. АВГУСТА /СРНА/ – Суд БиХ одредио jе мjере забране Екрему Ибрачевићу, Сеjдалиjи Човићу и Фаруку Смаjловићу, оптуженим за ратни злочин против српских цивила на подручjу Сребреника 1992. године.       Изречене мjере подразумиjеваjу забрану међусобног и састаjања и контактирања са свjедоцима у овом предмету. Ради извршења ове мjере, оптуженима се забрањуjе међусобно приближавање и приближавање свjедоцима на удаљености не мањоj од 50 метара, саопштено jе из Суда БиХ. Мjере забране ће траjати док за тим постоjи потреба, а контрола њихове оправданости вршиће се свака два мjесеца. Оптуженима може бити одређен притвор уколико прекрше ове обавезе. Ибрачевић, Човић и Смаjловић терете се да су од почетка jуна до

silos.jpg

У ЛОГОРУ СМРШАО 50 КИЛОГРАМА

22. август 2014.

У наставку суђења за злочине почињене на подручjу општине Хаџићи, данас су прочитани искази двоjице преминулих свjедока о томе како су премлаћивани током заточења у логору „Силос“ 1992. године у коме су владали нехумани услови. Свjедок Божидар Мркаjић навео jе у изjави датоj Тужилаштву БиХ да jе 16. jуна 1992. године затворен у „Силос“ гдjе jе боравио у ужасним условима, те да jе jедне прилике претучен металном циjеви. Он jе навео да jе у „Силосу“ остао до новембра 1992. године када jе размиjењен, те да jе током заточеништва изгубио више од 50 килограма, преноси Бирн. „Храна jе била лоша и оскудна, а и воде jе било мало. Хигиjена jе била

radojcic.jpg

Радојичић: БиХ крши људска права породица несталих

21. август 2014.

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић очекуjе да ће Европски суд за људска права у Стразбуру дониjети пресуду да jе БиХ прекршила људска права породица несталих из Српске, jер ништа ниjе чинила или jе учинила недовољно на тражењу несталих Срба. Радоjичић jе након састанка са предсjедником Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељком Митровићем, рекао да су породице несталих из Српске подниjеле 88 апликациjа Суду у Стразбуру против БиХ за повреде њихових права. Радоjичић jе рекао новинарима да jе ово тек почетак поступка, jер се на списку несталих из Републике Српске jош води више од 1.600 лица. Он jе навео да породице несталих из Републике Српске,

Muslimanski_zlocini.jpg

ТУЖИЛАШТВО БиХ НАГРАДИЛО МУСЛИМАНСКЕ ЕКСТРЕМИСТЕ

21. август 2014.

ДОБОЈ, 21. АВГУСТА /СРНА/ – Хапшење Драгана Глоговца за наводне ратне злочине почињене у мjесту Каменица у општини Завидовићи представља награду Тужилаштва БиХ муслиманским екстремистима за злочине над српским воjницима и цивилима на том подручjу, коjи никада нису процесуирани, наводе из Завичаjног удружења Завидовићана. Удружење наjоштриjе осуђуjе хапшење Глоговца уочи обиљежавања годишњице страдања српског народа у Возући и насељима долином риjеке Криваjе, те захтиjева од Тужилаштва БиХ и Агенциjе за истраге и заштиту да процесуираjу и хапсе починиоце стравичних злочина над Србима од 1992-1995. године, за што постоjе конкретни докази. Предсjедник Завичаjног удружења Зоран Благоjевић истакао jе да jе хапшење Глоговца наставак опште харанге коjа се води против преосталих преживjелих

Тужилаштво БиХ

Потврђена оптужница у предмету „Мухамед Шишић и други“

20. август 2014.

Суд БиХ jе потврдио оптужницу коjа Мухамеда Шишића, Емира Драковца, Азиза Шушу и Тарика Шишића терети да су починили ратни злочин против цивилног становништва над колоном избjеглица српске националности коjа се кретала из мjеста Јабука, из правца Горажда, према Рогатици. У оптужници се, између осталог, наводи да су Шишић, као командир Диверзантског вода, а остали оптужени као припадници Диверзатског вода такозване Кукавичке чете коjа jе до краjа новембра 1992. дjеловала у оквиру 31. Дринске бригаде, а касниjе у саставу 1. Рогатичке бригаде такозване Армиjе БиХ, 27. августа 1992. године координисали и извршили оваj напад снага такозване Армиjе БиХ. У нападу jе убиjено и тешко повређено више цивила, саопштено jе из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА