arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
mandov.jpg

Исповести пуковника нема ко да чује

24. октобар 2014.

У ексклузивном сведочанству за „Вести“ пуковник Драгољуб Илић, командант аеродрома у Приштини, службовао и живео у Скопљу (многи га знаjу под надимком Мандов) говори о НАТО агресиjи на тадашњу СРЈ краjем деведесетих година, дешавањима на Космету, зашто Руси нису могли да нам даjу одбрамбени ракетни ситем С-300, због чега jе смењен генерал Момчило Перишић, укопаном командном центру РВ и ПВО у Стражевици коjи ниjе осетио бомбе западне воjне алиjансе… Током кариjере пуковник Драгољуб Илић jе летео 3.500 сати у ратним авионима ЈНА и касниjе ВЈ. Провео jе као пилот и на разним функциjама 18 година на аеродрому Петровац код Скопља, а онда пребачен на нишки аеродром, где jе био заменик

franjo-tudman.jpg

И ХРВАТСКА ЖЕЛИ ПАРАДУ: Хрвати ће парадирати у име највећих злочина после Другог светског рата

23. октобар 2014.

Посматрајући, у четвртак, 16. октобра, параду Војске Републике Србије, у Београду, и слушајући шта на паради говори многима најпожељнији могући гост из света, тог дана српски гост, Владимир Владимирович Путин, председник Руске Федерације, најутицајнији и најмоћнији суверен данашњице, Хрвати су истог момента одлучили, а вест о томе потекла је из Загреба: и они ће наредне године организовати сличну параду. И за њу одредили „најславнији“ дан у својој историји – 5. август! Дан етничког чишћења својих сународника Срба. И дан (и дане) почињених страшних злочина над њима. Они ће марширати, возити се и парадирати пред својим врховницима и, претпоставља се, пред представницима дипломатског кора и другим гостима и тиме обележити дане

sokolac.jpg

У ПОНЕДЈЕЉАК ОБИЉЕЖАВАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ

23. октобар 2014.

СОКОЛАЦ, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – На Сокоцу ће у понедjељак, 27. октобра, бити обиљежена крсна слава храма Свете Петке и уприличен дочек Часног крста из Јерусалима. Часни крст ће бити дариван у помен на погинуле борце у одбрамбено-отаџбинском рату коjи су сахрањени на Воjничком спомен-гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу и све оне борце коjи су своjе животе дали за Републику Српску. Уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа, Часни крст из Јерусалима дариван jе храму Свете Петке у помен на 100-годишњицу Првог свjетског рата, Сараjевског атентата и рођења блаженопочившег патриjарха Павла. Дочек Часног крста и његово уношење у храм планирано jе у 8.30 часова, а Света литургиjа биће служена у

ausvic1.jpg

Канађани памте: Добровољни прилози за обнову Аушвица

23. октобар 2014.

Поред великих државних донациjа у специjални међународни фонд за обнову наjвећег концентрационог логора коjи су немачки нацисти подигли током Другог светског рата у окупираноj Пољскоj, логора Аушвиц, стићи ће и новац од грађана Канаде. Да се не забораве злочини: За обнову Аушвица 25 држава до сада jе прикупило преко 100 милиона евра, при чему наjвећу суму шаље Немачка – 60 милиона Проjект „Канађани памте“ има за циљ да преко ситних прилога од обичних грађана прикупи око 2,5 милиона долара за конзерваторске радове у логору коjи нагриза зуб времена и обнову обjеката, немог сведока прекорачења свих граница страхота и понижења људских бића. „Никада jош ниjе било тако важно да Канађани схвате

sabranje-010.jpg

ПРОЦЕСУИРАТИ ПОЧИНИОЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРПКИЊАМА

23. октобар 2014.

БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Удружење жена жртава рата Републике Српске истраjаће у намjери да пред лице правде буду приведени и процесуирани сви починиоци ратних злочина над женама српске националности на подручjу Федерациjе БиХ, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Раjилићева jе рекла да се у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица тренутно налази више од 800 досиjеа жена српске националности коjе су преживjеле разне врсте тортура у протеклом рату на подручjу ФБиХ. „Радимо на изради такве базе података и настоjаћемо да се сваки такав поjединачни случаj процесуира, односно да починилац злочина над српским женама буде приведен правди“, истакла jе Раjилићева.   Она

posjecenost-catena-mundi.jpg

Препуна сала на свечаној промоцији енциклопедије Catena mundi!

22. октобар 2014.

Пред близу више хиљада присутних, у препуноj Великоj дворани Коларца, одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi – наjвећа књижевна промоциjа у последњих неколико децениjа у Србиjи. Упркос тешким временима за српску културу, у уторак, 21. октобра, читаоци наше издавачке куће jош jедном су показали да наше књиге ствараjу посвећенике. Пред више хиљада присутних, у препуноj Великоj Дворани Коларца одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi. Гужва се створила готово пола сата пре почетка програма. Броjни заинтересовани разгледали су изложене књиге, нестрпљиво чекаjући да водитељ, Вjера Муjовић, глумица Народног позоришта, започне програм. Промоциjа, заправо догађаj у режиjи ђакона Ненада Илића, састоjала се од кратких филмова на поjедине теме Catene, после

zastava-srbi-hrvati.jpg

Историографија без срама: Како су Хрвати ослобађали Београд и Чачак

22. октобар 2014.

Даниjел Михић имао jе близак сусрет са феноменом о коме jе било говора на страницама Фронтала. Наjновиjа гимнастика у Хрватскоj изродила jе оваj текст. Рецимо да су Хрвати сасвим уобичаjен народ а не компилациjа Срба католика и свих других католика (па и Хрвата чакаваца и Словенаца каjкаваца) коjи су се нашли на териториjи коjа се данас сматра Хрватском, да jе хрватски jезик потпуно другачиjи од српског, да jе Дубровник одувиjек хрватски, да су Мађари већ у XI виjеку узели мале побиjеђене Хрвате у сасвим равноправну хрватско-угарску федерациjу, у коjоj су Хрвати имали самоуправу и демократске слободе на коjима су им могли завидjети и много моћниjи народи тога (а богме и

petar-kunic.jpg

Нoвo судскo мaлтрeтирaњe Пeтрa Kунићa из Kрњaкa

22. октобар 2014.

Рjeшaвaњe прoблeмa нeлeгaлних инвeстициja у имoвину избjeглих Србa, кojи прeмa oдлукaмa хрвaтских судoвa нeзaкoнитим улaгaчимa мoрajу врaћaти и пo вишe стoтинa хиљaдa eврa зa тзв. улaгaњa, унaтoч брojним пoкушajимa, ниje ни нa пoмoлу. Moжe сe тo зaкључити из нajнoвиjих oдлукa кaрлoвaчких судoвa у вeћ пoзнaтoм случajу Пeтрa Kунићa. Нoвo рaзглeдaвaњe њeгoвe кућe нa jaвнoj лицитaциjи зaкaзaнo je 3. нoвeмбрa, a прoдaja нa кaрлoвaчкoм суду 4. нoвeмбрa. Свe у 9 сaти уjутрo. Пoдсjeћaмo, Хрвaт из Швицaрскe Винкo Пeтрoвић, кojи ниje биo ни избjeглицa, дoбиo je oд држaвe нa кoриштeњe Kунићeву кућу у мjeсту Зaгoрjу у oпћини Kрњaк. „Прeурeдиo“ jу je у гoстиoницу и тaмo гoдинaмa рaдиo. Нaкoн пoврaтa кућe влaснику, Пeтрoвић Kунићa тужи и

srbija_zastave.jpg

Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био!

22. октобар 2014.

Има jедан народ мали броjем али духом непобедив. Има jедан народ коjи никад ником слуга ниjе био. Таj народ огромне индивидуалности каква год сила да га jе притискала знао jе како да спасе своjу душу. Знао jе увек како да спасе своjу породицу, спасе приjатеље, спасе православље своjе. Никад ниjе заборављао ни оне друге, имао jе таj народ увек разумевање и за неприjатеље своjе.Таj народ Србима се зове. Тачно jе да jе умео да изгуби по коjу битку. Знао jе нажалост понекад да посумља у своjу духовну снагу. Тиме jе само показивао слабост тако нормалну за човека. Али зато када се год окретао светосављу постаjао jе непобедив. Покушавали су неприjатељи

spmen_dogm_glina.jpg

Насиље над успоменама и повијешћу

22. октобар 2014.

Градско виjеће забранило jе одржавање комеморациjа жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини                                                                                                            Као што се већ дуже времена очекивало и наjављивало, већина виjећника Градског виjећа у Глини jе на jучер одржаноj сjедници усвоjила Одлуку о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљењу свиjећа на подручjу тог мjеста. Тиме jе службено онемогућено одавање почасти српским жртвама

istoricar-miodrag.jpg

Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника

22. октобар 2014.

Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за „Вести“ историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама. Његова књига „Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну“, обjављена 1986. године

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 22. и 23. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

22. октобар 2014.

Велико Паланчиште код Приjедора. У ноћи између 22/23. октобра 1942. године усташе су на звjерски начин убиле 342 српска становника Великог Паланчишта, међу коjима 226 дjеце. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатниjе, Осме усташке боjне предвођена поручником Батинићем.    Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије  

radio-televizija-srbije.jpg

Емисија „У средишту пажње“, РТС – Радио Београд 1 (Аудио)

22. октобар 2014.

У Средишту пажње Радио Београда у уторак 21.10.2014. године гости су били др Душан Басташић, председник удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бања Луке, проф. Борис Беговић, члан Удружења и проф. на Правном факултету у Београду и Јово Бакић, социолог и проф. на Филозофском факултету у Београду. О логорима Госпић – Јадовно – Паг ни данас се не зна довољно, иако jе, према проценама, за само неколико месеци у њима живот изгубило око 40 000 људи. Говорило се о заборављеним жртвама и култури сећања. Могу ли се градити нормални односи међу народима ако се жртвама не ода почаст и ако се места страдања не обележе и не поштуjу? Послушаjте емисиjу: Емисиjа

mladic-hag-n.jpg

СРБИЈА И СРПСКА ДА ВИШЕ ЗАШТИТЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ У ХАГУ

21. октобар 2014.

Комитет за одбрану генерала Ратка Младића затражиће од власти Србиjе и Републике Српске да промиjене формат сарадње са Хашким трибуналом и да више подрже своjе неправедно оптужене грађане у Хагу, рекао jе предсjедник Комитета Дарко Младић. „Затражићемо да од формата сарадње са Тужилаштвом пређу на формат подршке своjим грађанима коjи су у Трибуналу заточени под неправедним околностима превише година“, рекао jе Младић, након заjедничке сjеднице београдског и московског комитета за одбрану генерала Младића. Дарко Младић jе рекао да очекуjе да ће руски љекари ускоро у Хагу прегледати његовог оца и утврдити какво jе здравствено стање бившег команданта Воjске Републике Српске. Он jе на конференциjи за новинаре захвалио Рускоj Федерациjи на

sumaricen.jpg

У ШУМАРИЦАМА ОДРЖАН ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС

21. октобар 2014.

БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У крагуjевачким Шумарицама данас jе одржана традиционална антиратна манифестациjа Велики школски час у знак сjећања на стриjељање ђака, професора и грађана Крагуjевца у Другом свjетском рату. Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе да му jе драго што одавању помена присуствуjе велики броj дjеце коjа су дошла да сазнаjу истину и тешку прошлост. „Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када jе Велики школски час као да се тог часа трагедиjа дешава“, рекао jе Николић новинарима послиjе музичко сценског приказа у Шумарицама. На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од диjелова из више од 30 поема и драма

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

О суочавању

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА