Hrvatski pevači pljuvali po Srbiji, a sada prave koncerte u Beogradu

Datum objave: petak, 31 oktobra, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/hrv-Oliver-dragojevic-43.jpg

Raspadom SFRJ raspala se ne samo diskografija, već se i tržište smanjilo. Tokom devedesetih, muzičari iz regiona nisu imali mnogo izbora – bili su prinuđeni da sviraju u svakoj seoskoj diskoteci, klubovima duž Jadrana, često na plejbek. O spektakularnim koncertima u sportskim dvoranama i na stadionima je moglo samo da se sanja. Srpsko tržište i Beograd, koji su i pre rata bili izazov za muzičare, postali su eldorado za hrvatske izvođače posle 5. oktobra 2000. godine. I svako je bio dobrodošao. Beograd je još jednom dokazao da je kosmopolitski grad velikog srca.

Tako su redovni gosti Srbije i Beograda postali Josipa Lisac, Severina, Darko Rundek, Masimo Savić, Nina Badrić, Neno Belan, Boris Novković, “Magazin”, “Novi fosili”, “Parni valjak”, Goran Karan, Meri Cetinić… Međutim, najava koncerta Tereze Kesovije početkom 2011. u Beogradu i Novom Sadu, izazvala je lavinu negodovanja u Srbiji. Na konferenciju za štampu u Sava centru, Kesovija je stigla u pratnji hrvatskog ambasadora u Srbiji, što je bio presedan. Tada je na pitanje “Novosti” zašto je promenila stav i rešila da ipak dođe, kada je izjavila da joj ponude za koncert u “susedstvu” ne nedostaju, i ima i te kako dobre razloge da ih odbije, jer je u ratu sve izgubila, Tereza se prvo pravila da nije čula i razumela pitanje, a onda odgovorila:

– Jeste, rekla sam da neću više u Srbiju, ali pokušajte da se stavite u moju poziciju. Ja sam žrtva rata. Kad čovek izgubi svoj dom, dozvoljeno mu je da kaže neke stvari koje u trezvenom stanju ne bi izgovorio. Smatram da nije pravedno da kažnjavam one koji već 20 godina priželjkuju da me čuju, već i samu sebe. Iza nas je jedno okrutno vreme. Nema smisla više da rovarimo po prošlosti i jedni po drugima. Želim da vam pesmom prenesem poruke ljubavi i mira.

Za razliku od beogradske publike koja ju je tada (ali i još dva puta kasnije) dočekala ovacijama, hrvatska javnost Terezi nije oprostila odlazak u Srbiju. Štaviše, publika je bojkotovala njene nastupe širom Hrvatske. Sa druge strane, Srbi su iskulirali “kraljicu torcide” Doris Dragović, koja je ove godine, posle četvrt veka, pevala na Dan zaljubljenih u sablasno praznoj “Kombank areni”. Mada dvorana može da primi 18.000 ljudi, Doris je jedva skupila njih 1.500.

Mada su se tokom rata mnogi hrvatski muzičari zaklinjali da nikad neće zapevati u Srbiji, gotovo svi su kasnije pogazili reč. Dosledni stavu da ovde neće nastupiti ni za kakve pare, ostali su samo Oliver Dragojević i Mišo Kovač. Dragojevićevo “ne” Beogradu još je na snazi, bez obzira na to što je svestan da bi se srpska publika obradovala njegovom koncertu:

– Rekao sam da neću otići tamo da pevam i obećanje ću održati, jer nikad ne gazim datu reč.

Mišo Kovač je rekao da ovde neće kročiti nogom, pogotovo otkako je u Srbiji predsednik četnički vojvoda. Ljubimac splitske Torcide izjavio je da “nikad više neće doći u Beograd i da je to tako”.

– Ne idem u Beograd da pevam da mi daju, ne sto miliona, nego sve što imaju. Moji beogradski prijatelji su i dalje Peca Popović i Raka Marić. Kada je Severina napunila “Arenu”, Raka mi je, a nije mi menadžer, kazao da bih ja mogao da napunim pet! Ali, nije to za mene – izjavio je nedavno Mišo Kovač za “Slobodnu Dalmaciju”.

U “lijepoj njihovoj”, kako stvari sada stoje, nikada neće zapevati “srpska majka” Ceca Ražnatović i “srpski ‘Roling stounsi’” – grupa “Riblja čorba”. U više navrata se spekulisalo da će Ceca održati koncert u Zagrebu, a poslednja takva informacija bila je aktuelna 2011, kada je dobila ponudu da peva na stadionu “Maksimir”. Mada Hrvati privatno rado slušaju i poseduju Cecine albume, njena pesma se javno ne može čuti ni na jednoj radio ili televizijskoj stanici. Cecinom dolasku protive se hrvatski branitelji, jer je za njih ona udovica ratnog zločinca. Pevačicin intervju za TV Novu iz 2005. nikad nije emitovan zbog masovnih protesta.

– Nije hrvatska javnost reagovala, već šačica njihovih nacionalista – rekla je tada za “Novosti” Ražnatovićeva.

– To je njihov problem. Oni su Evropa. Šest meseci su insistirali na intervjuu, tvrdili da sam tamo izuzetno popularna, da svi imaju moj album kao “andol” po kućama. Što se tiče “Maksimira”, tek kad se stadion proširi i bude primao sto hiljada posetilaca, moći ću da zapevam.

Beogradskom čaršijom kružila je priča da će “Riblja čorba” svirati u Hrvatskoj kada u Beograd bude došlo njihovo “Prljavo kazalište”. “Kazalište” je stiglo krajem 2012. posle 26 godina, a “Čorba” i dalje ne planira da ide u Hrvatsku. Sredinom te godine, Bora Đorđević je uprkos prethodnim izjavama da neće svirati u Hrvatskoj, napravio gest dobre volje najavivši mogućnost da ipak održe koncert u komšiluku.

– Kada sam pomenuo takvu mogućnost, počeli su da me pljuju i Hrvati i Srbi – rekao je Bora Čorba za naš list.

– Izjavom da kada se vlast u Srbiji seti da ima najbolji bend u Istočnoj Evropi i odluči da nas pošalje kao zvanične predstavnike, onda ćemo otići sa zadovoljstvom, izazvao sam reakciju ravnu atomskoj bombi. Kako sam dvostruki četnički vojvoda, ostajem pri tome da ću tamo otići sa zadovoljstvom, ako me vojvoda Toma Nikolić pošalje. Imao sam blanko ponude iz tri hrvatska grada da sam upišem cifru za koju bih nastupao. Međutim, nismo igrali klikere, nego smo vodili rat.

 

 

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top