arrow up
hrvatska_vojska.jpg

ПЛАНОВИ И АКТИВНОСТИ НА ОБИМНОМ ПРЕНАОРУЖАВАЊУ ВОЈСКЕ ХРВАТСКЕ

Чини се да су хрватске оружане снаге након дужег времена материjалне оскудице дочекале период обимног пренаоружавања. Наjновиjа вест о снабдевању хрватског ратног ваздухопловства са 16 нових борбено извиђачких хеликоптера америчке производње типа Kiowa Warrior коjу смо недавно пренели само jе jедна у низу. Поред ових, хрватска воjска очекуjе и набавку 14 транспортних хеликоптера типа Blackhawk као замену за старе хеликоптере руске производње типа Ми-8. Оба ова проjекта могу се остварити кроз режим донациjа америчке воjске, међутим оно што представља наjамбициозниjи подухват у опремању хрватских оружаних снага jесте набавка нових ловачких авиона. Поjедини извори у Хрватскоj спомињу разматрање набавке половних авиона типа F-16 од Данске или САД, при чему се рачуна

zrtve_iz_jame_opteruse.jpg

Процесуирање ратних злочина на Косову (4): Ужас у јами Волујак

Некадашња шефица УНМИК одељења за информисање Марси Пул ниjе нам дозволила да уђемо у аутобус у Приштини коjи jе возио до jаме у Волуjаку, па смо одлучили да самоинициjативно пратимо аутобус и идемо на своjу одговорност. Жртве из Оптеруше: Масовна гробница Волуjак Та jама jе слична онима по Херцеговини. Када смо стигли на њено дно, затекли смо неке младе људе, странце, готово безбрижне, како траже и ваде посмртне остатке. Памтим jедну патику дечака, вода jе отицала у дубину рупе између стена, били смо потпуно слуђени призором. Све ми jе поиспадало из џепова кад смо изашли из jаме. Марси Пул jе у руци држала крст и питала: “Ко jе изгубио крст?”

srna.png

У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАН РОМАН “МАЈКА”

У Београду jе синоћ промовисано друго издање романа “Маjка”, аутора Миленка Аврамовића, коjи говори о маjкама српских воjника коjе су изгубиле чак по три сина током протеклих грађанских ратова на простору бивше Југославиjе. Аутор jе пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи и активни учесник рата у БиХ од 1992. до 1995. године. Инспирациjу за књигу добио jе након његовог посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем и официрима Воjске Републике Српске, на коjем им jе Младић саопштио да су за стварање Српске наjзаслужниjе маjке коjе су изгубиле синове. Циљ овог антиратног романа, коjи jе подржао предсjедник Републике Српске Милорад Додик и Представништво Српске у Београду, jесте да свакоме смучи рат. Порука

portreti_josipovic_seselj-pusic.jpg

Војвода Шешељ тресе Хрватску

Политичари у Загребу последњих дана jединствени у кампањи против управо пуштеног хашког затвореника. Пусић: Шешељеве изjаве штете односима у региону ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Хрватским политичарима ових дана пуна су уста изjава о Србиjи, а кулминациjа jе уследила након изjава Воjислава Шешеља. Хрватски министар правосуђа Орсан Миљанић поручио jе да би „та сподоба требала да буде у затвору и да Хаг крши своjа правила“, а министар бранитеља Предраг Матић jе изjавио: „Иди, бре, па се лечи“. Хрватска странка права, коjа jе посве минорна и практично без чланства, позвала jе да се учврсте источне границе према Србиjи, замераjући министарству спољних послова да ниjе озбиљно схватило проблем пуштања Шешеља на слободу. Како

promocia_knjige_o_diani_budisavljevic.jpg

Акција Диане Будисављевић – најевећи подвиг у Другом свјетском рату

У Спомен-подручjу “Доња Градина” у Козарскоj Дубици синоћ jе промовисано дjело књижевника и новинара Бошка Ломовића Књига о Диани Будисављевић, хуманитарки аустриjског пориjекла коjа jе током Другог свjетског рата спасила више од 15.000 дjеце из усташких логора смрти у Независноj Држави Хрватскоj. Аутор Бошко Ломовић истакао jе да jе акциjа Диане Будисављевић била наjвећи хуманитарни подвиг у Другом свjетском рату. “Упркос томе, она jе већ 28. маjа, по ослобађању Загреба `бачена под тепих` и то jе траjало безмало седам децениjа, тако да тек почетком овог милениjума почињемо да откривамо Диану Будисављевић, наjприjе у Загребу, гдjе jе захваљуjући Спомен подручjу `Јасеновац` изашао њен дневник коjи jе пронашла њена унука Силвиjа Сабо”,

matija_beckovic.jpg

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Жалосно је што је Србија наставак Титове владавине, а једина историја коју има је историја Комунистичке партије Југославије

Академик Матиjа Бећковић jе jош давно у интервjу за НИН обjаснио зашто jе за краља и монархиjу и зашто сматра да jе краљевина Србиjа круна демократиjе за наш народ Да ли jе монархиjа излаз за Србиjу? – Онаj ко престолонаследника Александра Карађорђевића дочека на сурчинском аеродрому, преда му кључеве његове куће на Дедињу и пред камерама света спали указ коjим га jе Тито исписао из Срба, лишио држављанства и имовине jош док jе био у колевци, ући ће на велика врата у историjу српског народа. Нема jедноставниjег геста коjим би се окончао грађански рат, ставила тачка на неславну прошлост, сишло са странпутице и окренуо нови лист светлиjе будућности Србиjе. Нико

knezevo.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА КНЕЖЕВСКЕ БРИГАДЕ ВРС

Служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца данас су у Кнежеву обиљежене 23 године од формирања 22. Кнежевске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/.  Обиљежавању jе присуствовао предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, начелник општине Кнежево Боре Шкељић, грађани, борци и ратни команданти из ове бригаде. “Прилика jе данас да се подсjетимо на то вриjеме, ратни пут 22. Кнежевске бригаде и наше погинуле саборце и да видимо коjе смо обавезе испунили према њиховим породицима”, рекао jе Савчић за Срну. Он jе рекао да jе наjвећи допринос Бригада дала у очувању Републике Српске на платоу планине Влашић, на коjем jе боравила наjвећи дио рата. Предсjедник Борачке организациjе општине Кнежево

parastos_u_ugljeviku.jpg

Уочи славе служен парастос погинулим колегама

Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен- обиљежjе радницима угљевичког Дома здравља, погинулим борцима и цивилним жртвама отаџбинског рата, здравствени радници из овог града одали су данас почаст двоjици погинулих, 14 преминулих колега и двjема цивилним жртвама рата. Парастос jе служен уочи крсне славе ове здравствене установе Светог Архангела Михаила – Аранђеловдана. Директор Дома здравља Југослав Цветковић рекао jе да се здравствени радници са поносом сjећаjу колега коjи су живот дали за Републику Српску, као и свих оних коjи су радни виjек провели лиjечећи људе, а данас више нису са њима. “Уочи крсне славе сjећамо се оних коjи су, осим хуманости у послу коjим су се бавили, уложили и наjвредниjе

Izlozba_prebilovci_22.jpg

Сећање је пут поштовања којим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у Новом Саду

Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада. На отварању, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, др Душан Ј. Басташић и Миленко Јахура, председник српског националног друштва Пребиловци. Након више од седамдесет година први пут је организована оваква изложба, број окупљених посетилаца рекао је више од хиљаде речи. Културни центар Новог Сада још једном је показао колико је важно сећати се свих жртава и тим сећањем одати поштовање за невино и мучно страдање неколико хиљада Срба. Пребиловци су српско село у Јужној Херцеговини и налазе се на ободу реке

obiljezavanje_ulaska_srpske_vojske_u_banjaluku.jpg

Обиљежавање дана уласка Српске војске у Бањалуку 1918. године

Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године биће обиљежен сутра у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Дуњић jе навео да jе за 11.00 часова предвиђен пригодан умjетнички програм испред храма Христа Спаситеља, док ће у 17.00 часова у Културном центру Бански двор бити одржан округли сто о теми “Пуцањ у ропство”.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да

seselj_miting.jpg

СВЕДОЧЕЊЕ СА ТРГА: Мој Народ, полиција, медији и оних којих није било

Кренула сам 15. новембра 2014. године на Трг да поздравим Сужња. На почетку Кнез Михаjлове неки репортер jе у гомили пролазника искусним оком непогрешиво увребао неуку крезубу старицу и потурио jоj микрофон да каже шта мисли о предстоjећем скупу. Вероватно ће се у вечерњим вестима на „jавном сервису“ и осталим „слободним и независним медиjима“ поjавити слични кадрови, из присутних ће неизоставно извући сваког крезавка, мусавка, чупавка или маторка коjи се уклапа у унапред задату представу. Чуди ме да се после толиких „едукациjа“ у организациjи свакоjаких иностраних фондова и непрестаних „реформи“ jош увек упорно користе већ одавно проваљени jефтини трикови. Иста ствар jе и са проценом броjа присутних: веле да их

Рушење срамотног „Вуковарског мита”

Увод: Сваки народ има jедан или више националних митова. Митови су кохезивна сила народа и мотивациjа. Поготово у тешким временима, митови помажу да сваки припадник одређеног народа постане свjестан своjе припадности и свог мjеста у том народу, свог диоништва у jедноj великоj породици чиjа jе прошлост често била мукотрпна, али и славна, а очували су jе храброст, част и спремност поjединца на жртву за заjедницу. Тако Французи имаjу „Ивану Ореланску”, Срби „Косовски мит”, итд. Мит ниjе лаж ни измишљотина него стварни догађаj коjи jе кроз стољећа попримио митске димензиjе у свиjести народа и постао централна точка у обликовању националног идентитета. Хрвати као и многе друге умjетно створене нациjе све до 1991.

Tuca_skola_deca01_hrvatska_policija.jpg

ДОБИЛИ БАТИНЕ ЈЕР СУ СРБИ: Брат бранио сестру, па завршио на хирургији у Пули!

Девоjчица jе бацила дечака на под и псовала му српску маjку, удараjући га ципелом по глави, док jе он само покушавао да одбрани своjу млађу сестру од њеног напада Дечак Радован Дучић (8) коjи jе српске националности, добио jе батине од вршњакиње у петак 14. новембра у Пули, после чега jе завршио на хирургиjи са тешким повредама главе, како тврде незванични извори. Насилна девоjчица jе после школске наставе напала млађу Радованову сестру и уз разне увреде на националноj основи почела jе да jе туче, а дечак се испречио између њих како би jе заштитио. Девоjчица га jе бацила на под и псовала му српску маjку, удараjући га ципелом у главу.

diana_budisavljevic_i_spasena-deca.jpg

Сутра промоција књиге о Диани Будисављевић

У Спомен-подручjу Доња Градина сутра ће бити одржана промоциjа Књиге о Диани Будисављевић, аутора Бошка Ломовића. На промоциjи ће, осим аутора дjела, говорити издавач Стево Ћосовић и Његово преосвештенство епископ славонски Јован /Ћулибрк/. Организатори промоциjе су Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве и Јавна установа “Спомен-подручjе Доња Градина”. У Спомен-подручjу Доња Градина, општина Козарска Дубица, промоциjа књиге о Диани Будисављевић биће одржана сутра са почетком у 18.00 часова. Дjело Диане Будисављевић представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига у Другом свjетском рату. По рођењу Аустриjанка, Диана /Обеxер/ Будисављевић избавила jе из усташких логора у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ 15.536 српске дjеце. Умрло jе 3.254 дjеце током спашавања или

otvaranje_izlozbe_prebilovc_u_novom_sadu.jpg

ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА

У Новом Саду jе отворена изложба “Пребиловци”, фактографско свjедочење о стравичном геноциду над Србима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године. Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва jе такве врсте коjа се организуjе 73 године послиjе незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима. Изложбу jе отворио Миленко Јахура, предсjедник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци”, чиjе jе сjедиште у Београду. “Пребиловци су по размерама геноцида коjе су починиле усташе наjстрадалниjе село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и jедно од четири наjстрадалниjа села у свету кад jе реч

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.