arrow up
Drago_Knezevic.jpg

У НЕДЈЕЉУ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЧАРДАКА

Драго Кнежевић Обиљежавање 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак биће одржано у недjељу, 26. априла, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су посмртни остаци откривени, потврдио jе Срни предсjедник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић. Он jе рекао да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање биће одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. “Нису биле поштеђене ни жене, дjеца ни старци. Умjесто да се радуjемо Васкрсу, броjне породице су тада

Operacija_Oluja_RSK_izbeglice_traktori.jpg

СЕЋАТЕ ЛИ СЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ 1995. ВОЗИО ТРАКТОР БЕЖЕЋИ ОД ОЛУЈЕ? Ово је његова трагична судбина!

Избjегличка колона из Краjине Људи у неприлици често не знаjу ни кога да моле ни кога да куме, па jе Милош Паjић (1985), може бити без велике наде,свратио jуче у редакциjу „Гласа западне Србиjе” у Чачку, и ту потражио помоћ. Његовом болесном оцу, вели, истекло jе дозвољено време боравка на Одељењу палиjативне неге у Градскоj болници, а син тражи да родитељ у болници остане само jош jедан дан, док се он не снађе где да га смести – пише данашња „Политика”. Новинарка Тањуга, Љубица Сокић, одмах jе позвала др Радослава Милошевића, директора Здравственог центра у Чачку и обjаснила каква jе мука, а оваj jе без речи дозволио да пациjент остане

Polaganje_Vijenaca_povodom_70_godina_od_oslobodenja_Kotor_Varosi.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА У КОТОР ВАРОШУ

У оквиру обиљежавања 24. априла – Дана општине Котор Варош положени су виjенци на спомен-костурницу НОР-а, спомен-бисту народног хероjа Радета Личине и спомен – обиљежjе погинулим борцима у одбрамбено – отаџбинском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а, предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак jе истакао да jе 24. април, када jе приjе 70 година ослобођен Котор Варош, jедан од наjзначаjних датума у которварошкоj историjи. “На подручjу општине Котор Варош живи шест бораца у поодмаклим годинама, два борца немаjу никаквих примања, тако да сви они живе у врло тешкоj ситуациjи”, истакао jе Трњак. Он jе изразио наду да ће спомен-костурница у наредном периоду бити реконструисана и апеловао да државне институциjе

Српско друштво Задужбина

Васкршња помоћ браћи и сестрама на Косову и Метохији

Српско друштво Задужбина Захваљуjући донациjама добрих људи активисти Српског друштва Задужбина су у недељу после Васкрса боравили на нашоj Светоj земљи и том приликом испоручили скромну помоћ нашоj браћи и сестрама. Вредност испоручене помоћи jе износила 2.850 е. Помоћ jе распоређена на следећи начин. 7 породица са више чланова коjе jедва састављаjу краj са краjем трудећи се и свакодневно се борећи за прехрану своjих породица jе добило по две овце и мушко jагње. Ради се о следећим породицама: Саша Ивановић, место Трнићевци, Милош Васић из места Беривоjце, Љубиша Јевтић из Горњег Кормињана, Боjан Симић из Ропотова, Синиша Јовић село Зебинце, Горољуб Антић из Паралова и Станоjе Васић место Ливађе. Сада ова домаћинства добиjаjу прилику да имаjу своjу

Svecana_akademija_odrzana_je_u_Kulturnom_centru_u_Gradisci.jpg

ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

Свечана академиjа одржана jе у Културном центру у Градишци У Културном центру Градишка синоћ jе одржана свечана академиjа поводом обиљежавања Дана општине – 24. априла и 70 година од њеног ослобођења од фашистичке окупациjе. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић истакао jе да jе ослобођење народа општине Градишка приjе 70 година плод хероjске борбе антифашиста. “Ипак, слобода jе плаћена са више од 14.000 жртава усташког фашистичког терора на подручjу Градишке, међу коjима jе било 4.500 дjеце млађе од 15 година”, нагласио jе Латиновић. Он jе нагласио да jе у Другом свjетском рату Градишка претрпjела и огромна разарања, али да jе жеља за животом надвладала и да jе у релативно кратком року

Groblje_u_Prebilovcima.jpg

Чија је брига гробље у Пребиловцима?

Православно гробље у Пребиловцима, краjем марта 2015. године након акциjе чишћена од корова Гробљa и споменициу њима вjерна су слика тог мjеста у коjем се налазе. Православно гробље у Пребиловцима jе и више од тога. Ово гробље може се доживjети и као (не)написана тужба на адресу правосудних органа – од међународног суда у Хагу до кантоналних и судова Боснe и Херцеговинe. Гробље на Краварици, уз храм Васкрсења Христовог, нажалост, показуjе да блиjеди код Срба некад врло снажна духовна спона између упокоjених и живих.  У недjељу, 29. марта 2015. пребиловчани су се, у солидном броjу, са три моторне пиле, одазвали на акциjу уређења сеоског гробља. Акциjа jе договорена неколико дана раниjе на састанку мjештана-повратника у

Joakim_Gauk.jpg

ГАУК ОСУДИО ГЕНОЦИД НАД ЈЕРМЕНИМА

Њемачки предсjедник Јоаким Гаук jуче jе оквалификовао као геноцид масакр над 1,5 милион Јермена у некадашњем Отоманском царству и осудио оваj злочин. Гаук jе рекао да и сама Њемачка сноси дио одговорности због своjих активности током Првог свjетског рата. “У овом случаjу ми Ниjемци, такође, морамо да се запитамо да ли постоjи заjедничка одговорност, можда чак и саучесништво, у геноциду над Јерменима”, рекао jе Гаук, додаjући да су њемачке снаге и саме учествовале у планирању и провођењу депортациjа. Гаук jе ову риjеч употриjебио у говору у парламенту уочи обиљежавања у Јеревану сто година од геноцида над Јерменима у вриjеме Првог свjетског рата. У свом говору Гаук jе употриjебио реченицу из

Kanonizacija_jermenskih_mucenika.jpg

КАНОНИЗОВАНЕ СВЕ ЈЕРМЕНСКЕ ЖРТВЕ

Канонизациjа jерменских мученика Јерменска апостолска црква канонизовала jе jуче милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. На двочасовноj церемониjи одржаноj у наjвећоj цркви у Јермениjи – Ечмиадзин, коjа датира из четвртог виjека, у близини Јеревана, светим су проглашене жртве масакра извршеног у периоду од 1915. до 1920. године. “Више од милион Јермена jе депортовано, убиjено, мучено, али су, упркос томе, остали вjерни Христу”, рекао jе на церемониjи врховни поглавар Јерменске апостолске цркве Карекин Други, пренио jе АФП. Он jе додао да канонизациjа мученика доноси нови живот и благослов jерменском народу, пренио jе Роjтерс. Послиjе церемониjе, коjу jе предводио Карекин Други одржан jе минут ћутања, а

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

ГЛАВНА ПРЕПРЕКА ПРОЦЕСУИРАЊУ – ПРАВОСУДНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ

Главна препрека у процесуирању ратних злочина почињених над Србима у претходном рату су правосудни органи на нивоу БиХ, конкретниjе Тужилаштво, па и Суд БиХ, изjавио jе синоћ у Бањалуци Невенко Врањеш из Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске. Врањеш, коjи jе начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе, рекао jе током предавања под називом “Некажњени ратни злочини у БиХ” да се то може констатовати на основу многих мишљења правних експерата, истражилаца из полициjских агенциjа, као и према резултатима истраживања Центра. “Тужилаштво БиХ не даjе ниjедан сигнал, не открива нити саопштава праве разлоге зашто jе то тако. О томе говоре и приговори коjе

Oskar_Grening_1.jpg

Бивши чувар Аушвица: Нисам очекивао да ће Јевреји преживети логор

Бивши чувар логора Аушвиц Оскар Гренинг, коме се суди за помагање у убиству 300.000 људи, изjавио jе данас да му jе било jасно да се не очекуjе да ће Јевреjи живи изаћи из нацистичког логора у Пољскоj. Оскар Гренинг – Нисам могао да замислим да се то дешава – изjавио jе 93-годишњи Гренинг на суђењу коjе jе почело у уторак у Линебургу у Немачкоj, пренела jе агенциjа ДПА. Гренингу се суди за послове коjе jе обављао у Аушвицу у маjу и jулу 1944, када jе у логор стигло око 425.000 Јевреjа из Мађарске и када jе њих 300.000 погубљено у гасноj комори. Тужиоци тврде да jе Гренинг, између осталог, помогао

Pripadnici_neonacistickog_bataljona_AZOV_ukrajinskih_snaga.jpg

МОСКВА ЗАБРИНУТА ЗБОГ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ НАЦИЗМА

Припадници неонацистичког батаљона АЗОВ украjинских снага Русиjа jе забринута због ситуациjе у Украjини и покушаjа рехабилитациjе нацистичких злочинаца, изjавио jе данас руски министар спољних послова Сергеj Лавров. Он jе у предговору извjештаjа “Неонацизам – опасна приjетња људским правима, демократиjи и владавини закона” рекао да jе, нажалост, деjство вакцине коjа jе развиjена за нацистички вирус пред судом у Нирнбергу, постепено ослабило. “То се посебно види у великом броjу европских земаља. Нацистичке идеjе и вриjедности отворено се промовишу, националистички радикали све више дижу главу”, наводи Лавров. Он jе додао да jе у том смислу посебно забрињаваjућа ситуациjа у Украjини, гдjе су рехабилитовани нацистички криминалци. “Све то не само да вриjеђа успомену на

Sluzenje_parastosa_u_Krtinama_kod_Miljevine.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРПСКИХ БОРАЦА

Служење парастоса у Кратинама код Миљевине Служењем помен-парастоса, полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа у Кратинама код Миљевине у Фочи данас су обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Миљевинског батаљона. Борци Воjске Републике Српске настрадали су 23. априла 1993. године на путу према првоj линиjи фронта у засjеди муслиманске воjске. Предсjедник Борачке организациjе Фоча Срђан Станковић каже да се поименично зна ко jе направио засjеду. “Наши саборци су мучки убиjени. Ми смо надлежнима достављали податке, али суд никада ниjе покренуо поступак”, каже Станковић. Мара Ђаjић тог дана изгубила jе сина. “Све се зна, али се све заташкало. Побили су их на кукавички начин”, каже Мара. У засjеди муслиманске воjске, у

Jermenska_crkva_kanonizovace_milion_i_po_mucenika_stradalih_u_genocidu_1915.jpg

КАНОНИЗАЦИЈА СВИХ ЈЕРМЕНСКИХ ЖРТАВА

Јерменска црква канонизоваће милион и по мученика страдалих у геноциду 1915. Јерменска православна црква припрема се данас за канонизациjу до милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. Церемониjа би могла постати наjвећа служба канонизациjе у историjи. “Биће служена служба канонизациjе за мученике геноцида над Јерменима”, наводи се у саопштењу jерменске апостолске цркве, коjа jе позвала све Јермене да молитвом учествуjу у овом историjском догађаjу. Служба ће бити одржана вечерас у наjвећоj цркви у Јермениjи Ечмиадзин, из четвртог виjека. Послиjе церемониjе коjу ће предводити Карекин Други, врховни патриjарх и католикос свих Јермена, биће одржан минут ћутања и одjекнуће звона на свим jерменским црквама широм свиjета. Јермениjа

Aleksandar_Cotric.jpg

СРБИЈА РАЗУМИЈЕ ЈЕРМЕНЕ, ЈЕР СУ И СРБИ БИЛИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

Александар Чотрић Посланик Народне скупштине Србиjе Александар Чотрић изjавио jе данас у Јеревану да Србиjа разумиjе страдање Јермена коjе jе почело 24. априла 1915. године, jер jе и српски народ био жртва геноцида коjи jе над њим почињен у Другом свjетском рату на териториjи Независне Државе Хрватске (НДХ). На Глобалном форуму “Против злочина геноцида” коjи jе организован као знак сjећања на почетак масакра над Јерменима у Османском царству, Чотрић jе рекао да jе приjе стотину година почињен први велики злочин у двадесетом виjеку у ком jе убиjено милион и по Јермена, али да таj виjек по геноциду памте и Срби. “Српски народ jе био жртва геноцида у НДХ. Српски народ

Pozhega.jpg

НИКОЛИЋ ОТКРИО СПОМЕНИК МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ У ПОЖЕГИ

Пожега Предсjедник Србиjе Томислав Николић открио jе данас у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу коjи jе приjе два виjека подигао Други српски устанак и поручио да се Србиjа на таj начин одужуjе jедноj од наjзначаjниjих личности у своjоj историjи. “Овде међу своjима, нека вас књаз сербски своjим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост коjом развиjате своj град”, рекао jе Николић, обраћаjући се присутнима. Он jе нагласио да jе споменик Обреновићу у Пожеги требало дићи бар приjе сто година и додао да jе та стара српска варош jединствена и посебна на мапи Србиjе не само што се у њоj родио велики српски државник већ и што jе осмислио изглед

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.