arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Berlin-na-izlozbi-prikazana-fotografija-iz-1945.jpg

Живот непосредно после пада нациста

8. мај 2015.

Изложбама и отварањем документационог центра о нацизму у Минхену обележена 70. годишњица пада нацистичке Немачке Изложена фотографиjа из 1945. Од нашег дописника  Берлин, Франкфурт – Немци и даље живе под теретом злочина у Другом светском рату, указуjу социолошка истраживања, док немачки куратори ових дана покушаваjу да откриjу зашто jе настао нацизам и злочини почињени у то име, али и каква су била искуства и других народа непосредно после рата. Тако jе различитим изложбама обележена данашња 70. годишњица пада нацистичке Немачке. У Минхену, коjи слови за град у коjем jе настао нацистички покрет, отворен jе први документациони центар о нацизму, и то баш на дан када jе пре 70 година Адолф

Originalni_notni_zapis_Marsa_na_Drinu.jpg

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА “МАРША НА ДРИНУ”

8. мај 2015.

Оригинални нотни запис “Марша на Дрину”, грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографиjе и лични предмети породице Бинички дио су изложбе “Легат Стевана и Станислава Биничког” Народног музеjа из Крушевца, коjа jе вечерас отворена у Музеjу Старе Херцеговине у Фочи. Група аутора из Крушевца изложбу jе приредила поводом 100 година чувене корачнице “Марш на Дрину”, коjу jе Станислав Бинички компоновао 26. маjа 1915. године у Крагуjевцу, како jе своjеручно написао на оригиналном документу. Начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио jе да jе воjни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да jе написао прву српску оперу “На уранку”, те да jе српскоj умjетности дао

Poslije_zlocinackog_NATO_bombardovanja_Nisa_1999.jpg

Годишњица бомбардовања касетним бомбама

7. мај 2015.

Послиjе злочиначког НАТО бомбардовања Ниша 1999. На данашњи дан 1999. године, Нато авиjациjа извела jе наjжешћи и наjкрвавиjи напад на Ниш касетним бомбама. “Тог дана, погинуло jе наjмање 15 и рањено више од 60 Нишлиjа”, преносе београдски медиjи. У наjстрашниjем нападу на Ниш, бомбардери Нато алиjансе у 11.20 часова избацили су товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пиjаце и Клиничког центра. На мети Нато авиjациjе били су Клиничко-болнички центар (КБЦ) и Улица Љубе Ненадовића. Погођени су мртвачница и котларница. Страдало jе Одjељење патологиjе, а сви прозори на КБЦ-у су уништени. Око 20 возила на паркингу КБЦ-а jе изгорjело. У комплексу Центра направљено jе 50 кратера, а скоро све

Nenad_Uzelac.jpg

ЊЕМАЧКА ТРЕБА ДА НАДОКНАДИ ШТЕТУ СРБИЈИ

7. мај 2015.

За убиjене жене, дjецу, ђаке? За наредбу: “сто (цивила) за jеднога (њемачког воjника)”? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину? Београдски политолог Ненад Узелац сматра да Њемачка има моралну обавезу да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог свjетског рата, као и ону начињену током агресиjе НАТО 1999. године. Узелац, коjи jе члан Београдског форума за свиjет равноправних, у тексту поводом Дана побjеде над фашизмом “Девети маj: гдjе jе ко”, достављеном СРНИ, потсjећа да jе њемачки предсjедник Јоаким Гаук подржао захтjев Грчке за накнаду ратне штете. Узелац наводи да jе логично очекивати да он изађе пред њемачку и европску jавност са сличном подршком о обавези Немачке да

Sovjetski_vojnik_postavlja_zastavu_na_njemacki_Rajhstag_u_Berlinu_1945.jpg

Девети мај: где је ко?

7. мај 2015.

Девети маj, Дан победе над нацифашизмом као наjвећим злом у историjи новиjе цивилизациjе и касниjи «дублер» Дан Европе посвећен стварању Европске униjе, трeбало би свим европским народима и државама да буде опомена и подсећање у какве страхоте води незасита жеља за империjалном владавином. Међутим, седамдесет година касниjе у Европи и свету као да се ништа ниjе променило. Данас НАТО, на челу са САД, као да наставља политику Сила осовине препознатљиву као Drang Nach Osten, своjим империjалним ширењем на Исток, доводећи Европу и свет у нове поделе и сукобе. А где jе у тим поделама и сукобима Србиjа? Други светски рат српском народу донео jе немерљива страдања. Процентуално, после руског и

Jure_Katic_gradolnacelnik_Slunja.jpg

Засјењена комеморација у Вељуну

7. мај 2015.

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом Јуре Катић, градоначелник Слуња И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког

Joakim_Gauk.jpg

ХВАЛА ВАМ ЗА СЛОБОДУ

7. мај 2015.

Јоаким Гаук Њемачки предсjедник Јоаким Гаук захвалио се Совjетском Савезу за ослобађање од фашизма, што jе Ниjемцима дало могућност за достоjанствен и слободан живот. Гаук jе подсjетио и на злодjела нациста над совjетским заробљеницима, подсjетивши да су, за разлику од заробљених Британаца и Американаца, совjетски воjници били изгладњивани, мучени и убиjани. Њемачки предсjедник наводи да jе у заробљеништву погинуло око три одсто воjника западних земаља, док jе у њемачким логорима живот изгубило неколико стотина хиљада Руса, Украjинаца, Киргиза, Грузиjаца, Узбекистанаца, Туркмена и других народа бившег СССР-а. “Судбина совjетских воjних заробљеника у Њемачкоj jе из непознатих разлога била занемарена. Сjећања на ове догађаjе до данас су остали у сjенци”, наводи њемачки

Ustaski_noz_za_masovno_klanje_srpske_djece.jpg

KNIFE FOR SLAUGHTERING SERB CHILDREN FROM KOZARA

7. мај 2015.

Ћирилица More than 11,000 children from 219 Kozara small towns and villages were killed. Average age of 11,194 killed boys and girls was 6.5 By Ana Bencun The Ustasha knife designed for mass slaughter of Serb children in the Second World War incites extremely strong emotions in all visitors of the exhibition “Anatomy of Oblivion” displayed at the National and University Library (NUB) of Republika Srpska. “Only when you take the knife in your hand and ask yourself: What is this? How does this work? you realise the dread of the events that the exhibition talks about,” one of the exhibition authors, Vanja Smulja, has told Srna. The knife was

Аустрија жртва нацистичке Немачке?

7. мај 2015.

Беч — Аустриjанци су и 70 година после завршетка Другог светског рата, несигурни и подељени у вези улоге њихове земље у злочинима из прошлости. Истраживање бечког дневника “Хоjте” показуjе да jедна трећина грађана, то jест 30 одсто, сматра да jе Аустриjа била прва жртва нацистичке Немачке, а сличан броj jе супротног мишљења. Када jе реч о 8.маjу, дану када jе Вермахт капитулирао, 53 одсто га сматра даном ослобађања. Међутим и даље има 14 одсто оних коjи таj дан не виде као дан ослобађања од нацизма. Што се холокауста тиче 52 одсто грађана Аустриjе не би волела више ништа о томе да чуjе, док 30 одсто истиче да оваj злочин треба

Bastionik_logo.jpg

УЧЕНИЦИ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПОМАЖУ СРБИМА НА КОСОВУ

7. мај 2015.

Средње школе са подручjа Бањалуке, у оквиру добротворне акциjе “Опстанак” и на бази добровољних прилога – конвертибилна марка по ученику, прикупљаjу помоћ за српске породице коjе су одлучиле да остану да живе у jужном диjелу Косова и Метохиjе, саопштено jе данас из Удружења Србско сабрање “Баштионик”. Министарство просвjете и културе Републике Српске одобрило jе и подржало добротворну акциjу коjа траjе до краjа маjа, наводи се у саопштењу. У саопштењу се истиче да су се акциjи одазвали и Друштво приjатеља манастира Хиландар, те броjни поjединци и предузећа. Прилози за акциjу могу се уплатити на жиро-рачун “Баштионика” – 571-010-00002178-29 у Комерциjалноj банци или у сjедишту овог удружења. Добротворну акциjу за помоћ Србима

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: НАРЕДНЕ СЕДМИЦЕ УЗИМАЊЕ УЗОРАКА КРВИ

7. мај 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће наредне седмице бити узети узорци крви од 41 српске породице ради идентификациjе шест скелетних остатака коjи су ексхумирани на Озрену. Митровић jе рекао Срни да ће породице из Добоjа, Прњавора, Српца и Бањалуке дати узорке крви у амбулантама породичне медицине, док ће истовремено патолог Завода за судску медицину Републике Српске узети коштане узорке са скелета коjи се налазе у спомен-костурници у Бањалуци. Он jе подсjетио да су током рата муџахедини заробили 51 српског борца и цивила у кампу Гостовић код Завидовића, док jе 2007. године ексхумирано 12 српских бораца на сасвим

Ante_Pavelic_und_Joachim_von_Ribbentrop.jpg

ЕМИЛ ЧИЋ: Пад и уништење Независне Државе Хрватске најтрагичнији је догађај у хрватској повијести!

7. мај 2015.

Анте Павелић и Јоаким фон Рибентроп Аутор: Емил Чић Најбестијалнији приговор бољшевика јест да је НДХ била фашистичка држава, као да се не може увидјети контекст настанка и као да је комунизам под чијом су заставом клали Хрватску био идеологија која се доказала као боља и најисправнија на свијету: срамна прошлост комунистичких убојица већ се “прославила” у цијелом свијету и до 1939. Академик и  интелектуалац Емил Чић, умјетник је с три факултета и објављених више од десет властитих књига и више од 1000 чланака, амбициозан глазбеник и знанственик. Први је хрватски бечки лаурет за композицију, с три највеће награде коју Беч даје за складање: Наградна стипендија Албан Берг Стифтунга за клавирски концерт,

Parastos_u_Veljunu.jpg

У Вељуну одана почаст жртвама усташког покоља 1941. године

7. мај 2015.

Парастос у Вељуну (Фото: ФАХ) У ПОВОДУ 74. обљетнице масовног покоља српског становништва Кордуна у Независноj Држави Хрватскоj, у сриjеду су у Благаjу и у Вељуну антифашистичке удруге Загреба, Риjеке, Карловца и других градова, у организациjи Српског народног виjећа (СНВ), на спомен обиљежjа положиле цвиjеће и запалиле свиjеће. Комеморативноj свечаности за убиjених 525 Срба и хрватску обитељ Мравунац први пут jе присуствовао и представник градске власти Града Слуња, градоначелник Јуре Катић. Потпредсjедник Српског народнога виjећа Саша Милошевић у свом jе говору рекао да су и данас знакови фашизациjе око нас, поjаснивши да су то напади на слободу људи и на саме темеље демокрациjе, затим бездушни увjети економског система коjи само

Banstol_Fruska_Gora.jpg

ГРАДИЋЕ СЕ ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ЖРТВАМА “ОЛУЈЕ”

7. мај 2015.

Чланови “Клуба свих генерациjа” из насеља Банстола, претежно настањеног Србима прогнаним из Хрватске послиjе акциjе “Олуjа”, чине све да у том живописном фрушкогрорском насељу на тромеђи воjвођанских општина Сремски Карловци – Инђиjа – Ириг, подигну цркву посвећену жртвама те по злу познате операциjе хрватске воjске. Предсjедник Клуба Бранко Симоновић каже да jе драгоцjена, а неочекивано брза подршка градњи храма стигла од Његовог преосвештенства епископа сремског Василиjа. “Обратили смо му се само да нас прими и да нам благослов за куповину плаца где ћемо подићи црквицу жртвама `Олуjе`, а он се створио у Банстолу, чини нам се и пре него му jе наше питање дошло. Дошао jе у насеље и jедноставно

Scena_iz_ruskog_filma_Idi_i_gledaj.jpg

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ РУСКИ И АМЕРИЧКИ РАТНИ ФИЛМОВИ

7. мај 2015.

Сцена из руског филма Иди и гледаj Филмски критичари изабрали су по пет руских и америчких ратних филмова, као наjбоља остварења у том жанру, пред годишњицу савезничке побjеде над нацистима. Како преносе друштвене мреже, издвоjен jе руски филм “Ждралови лете” из 1957. године, аутора Михаила Калатозова, коjи су руске филмаџиjе прогласиле наjбољим филмом у првих 50 година руске кинематографиjе. У средишту jе Вероника, дjевоjка коjа jе испратила момка Бориса у рат и коjа се бави тешкоћама коjе ратно доба узрокуjе код куће. Други руски филм на листи вjечних jесте “Контрола на путу”, коjи jе снимљен 1971. и “бункерисан”, а премиjеру jе имао тек 1986. Аутор филма jе Алексеj Герман. Филм

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА